Света Богородица Почоева – Мирослава Смиљанић

У Град Сталаћу, прецизније у Стеванцу је 5. 8.2022. године, поводом обележавања 5. августа 2020. године када је освештана пронађена црква Свете Богородице, одржан црквено-поетски догађај када су уз присуство бројних верника, чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ читали своју поезију. Овај матине поезије организовала је Мирослава Смиљанић из Град Сталаћа која је и читала своју поезију. А поред ње своју поезију читали су и Миљко Шљивић и Градимир Карајовић из Крушевца. Градимир Карајовић је забележио и ове фотографије…Света Богородица Почоева

Пре неколико година Рача Јефтић, који је пронашао више цркава, у потоку, у Стеванцу, пронашао  је Свету Богородицу коју је означавао само камен. Земља на којој је, поклонила је Верица Ђорђевић из Сталаћа. Црква је била само један камен, те је Радмила Хаџи Стојановић, донела сто, прекрила га црвеним чаршафом и на столу ставила малу црквицу коју је донела из Грчке. Позвала је мене, пријатеље, рођаке и попа да освешта ову светињу 5. августа 2020. године.
Било нас је двадесетак гостију, поп је читао литургију. Затим је било послужење.

У Томашевском потоку има црква Свети Арханђел и припада истој културној баштини.

 

О, како је лепа
ова наша Србија
Пуна цркава, манастира
Пуна тих културних догађаја
Ту је наша културна баштина
То је наша Мојсињска
Мала Света Гора.
Настави са читањем “Света Богородица Почоева – Мирослава Смиљанић”

ЧЕКАМ – Живота Трифуновић

ЧЕКАМ

Ноћ је већ одавно почела.
Седим у парку на клупи,
мисли ми некуд одлутале.
Благи поветарц их разноси.
Гута их бука аутомобила
и повремени жагор пролазника.
Са неба месец умилно гледа
док јата звезда намигују.
А ја чекам и чекам,
можда ће ипак доћи?
Сетиће се овог места,
протеклих дана и вечери.
Није било то тако давно,
још су свежи трагови,
још све мирише на њу
и ово место и оклина.
Не, не могу заборавити
ни један тренутак,
а ни сусрет, пољупце…
Да ли је могуће, питам се,
да се љубав тако брзо гаси?
Зар се не може добити нова шанса?
Није било никаквих разлога
за растанак, чежњу, патњу…
Не знам шта се десило,
све тако изненада, брзо…
Наша љубав беше као варница,
Изненада засија, па се угаси
и неста заувек.
Не знам, можда се покаје,
па ми се опет врати…
И ја ћу и даље чекати,
увек у исто време
и на истом месту,
у парку где смо се упознали…
Све дуже ћу је чекати,
дуго, дуго…
Можда заувек!

Настави са читањем “ЧЕКАМ – Живота Трифуновић”

BESANE NOĆI

Besane noći, proklete, vrele,

lažljive senke dušu mi mame,

sve moje želje tiho su svele,

nasloni glavu na tuđe rame.

 

U beskraj gledam dok zvezda pade,

pogledom svojim nebo obgrlim,

o Bože sveti dal’ ima nade,

da je samo još jednom zagrlim.

 

A jutro dođe krijući zlobu,

smeši se podlo mojoj samoći,

bez srama kroči u moju sobu,

i reče tiho: ona neće doći.

 

O zvezdo sjajna da li si znala,

istinu bolnu što mi ne reče,

ona se noćas drugome dala,

poljupci njeni drugoga leče.

 

autor

Jovica N. Đorđević