НЕПРЕБОЛИ МОЈА
Зазорила зора црним омофором
Угасле су звезде у црнини дана
увукла се туга у ноћи бездана
Све је већа патња сваком новом зором.
Дал је само слутња ил болна истина
Да за мене зора неће да осване
Без љубави њене зар да чекам дане
У чемерној души остала празнина.
Зјапи као рана никад зацељена
И то наше време што смо крали крадом
Недогледно оста невенчаном надом
Заплакаће небо ал неће љубљена.
А љубих је страсно све до обнезнања
Мислио сам тада да је мени дана
Ни слутио нисам да је моја рана
Моја црна слутња, црна приказања.
Не оста ми ништа од премиле среће
Отишла је љубав оставила тугу
Нити ми се живи нити волим другу
Када љубав оде вратити се неће.
Тако ми пролазе ти самотни дани
Чекајући трена свога упокоја
А моја ће љубав бити вечно твоја
Непреболи моја, моји мили сани.