Категорија: Života Trifunović

ИЗМЕЂУ ДВЕ ЉУБАВИ – Живота Трифуновић


ИЗМЕЂУ ДВЕ ЉУБАВИ

Велика је љубав венчањем обележена,
јер су такви обичаји наши.
Друга љубав у бурету спава,
она никог не треба да плаши.

Кад те прв аљубав и наљути,
тад се другој нова шанса даје.
Па све лепо и на своје место легне,
сваки проблем у трену нестаје.

Живо тече и време пролази,
од пољупца неће да заболи глава.
Па се и вину приклонити треба,
корисно је и лепше се спава.

И не мораш много размишљати,
две љубави никад много није.
Свакоме нека је на знање,
да љуби, воли и по мало пије.

А да није вина и ракије,
ко зна какав живот би нам био.
Па никога осудити не треба,
ако се некада и напио…
Настави са читањем “ИЗМЕЂУ ДВЕ ЉУБАВИ – Живота Трифуновић”

ДВА ПЕСНИКА – ЧЕТИРИ ПЕСМЕ – Живота Трифуновић и Љубодраг Обрадовић

Два песника – четири песме. Једног лепог 15. октобра 2025. године, два песника, члана Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ састали су се у Треботину у стану Љубодрага Обрадовића, оснивача овог удружења. Два песника су били Живота Трифуновић и домаћин Љубодраг Обрадовић Љуба.

Настави са читањем “ДВА ПЕСНИКА – ЧЕТИРИ ПЕСМЕ – Живота Трифуновић и Љубодраг Обрадовић”

НИКАД НИЈЕ КАСНО – Живота Трифуновић


Живота Трифуновић, Кобиље

НИКАД НИЈЕ КАСНО

На столу чаше и флаше са вином,
на постељи мешкољи се жена.
Ја на столиче сео, дремам
и присећам се успомена.

Чарам испод догорелог пања,
искрице светле у ноћи.
Прошлост дамарима одзвања…
Сад не знам куда ноћас поћи.

Гледам у жену, гледам у флашу, …
Ех, те лепе, а прошле, успомене.
После две три чаше црног вина,
 опет се нађох у загрљају своје жене.

Настави са читањем “НИКАД НИЈЕ КАСНО – Живота Трифуновић”

Живота Трифуновић – БРАНКОВ ДУХ ШЕТА КАРЛОВЦИМА

БРАНКОВ ДУХ ШЕТА КАРЛОВЦИМА

Карловци су украс целог Срема,
таквог града надалеко нема.
Плаво небо и непрегледне равнице,
добри Сремци, а лепе Срмице

Над Карловцем “Видиковац” мотри,
мирис вина дошљаке опија,
а ветрови са свих страна пире,
сваком клима годи и прија.

Крај Карловаца широк Дунав кривуда,
тополе и врбе над водом се надвиле.
Кад опекне сунце и буде врућина,
дошљаке би у сенци радо сакриле.

Поносно пркосе и ветру и сунцу,
на Черату много бујни виногради.
Таласају се класале пшенице,
никли и уредили се кукурузи млади.

Недалеко је познато Стражилово,
Бранков дух целим крајем шета.
Свежи ваздух шаље Фрушка Гора,
каквог нема ни до краја света.
Настави са читањем “Живота Трифуновић – БРАНКОВ ДУХ ШЕТА КАРЛОВЦИМА”

ВОЛИМ, АЛИ ВОЛИМ И ВИНО – Живота Трифуновић


ВОЛИМ, АЛИ ВОЛИМ И ВИНО
 
Веома је чаробна та капљица,
нема оног ко може да јој одоли.
Па зато свако ко пије румено вино,
уме страствено да љуби и воли.

Фараони, краљеви, обичан народ…
пили су га давно, још некада.
На свечаностима, слављима, гозбама…
са апетитом се пије и сада.

Најчешће га пију мушкарци,
али радо се њиме сладе и жене.
Вино је тајанствени напитак,
са успехом љубавне емоције покрене.

Покреће енергију, даје снагу, срећу…
разгони бригу, невољу и тугу.
А ако се баш претера у пићу, заборавићеш,
коју волиш. Ону прву или неку другу.

Најбоља се вина праве од грожђа,
за квалитет је потребно искуство и знање.
Уколико се пије умерено, до границе,
не можеш доћи у непријатно стање.
Настави са читањем “ВОЛИМ, АЛИ ВОЛИМ И ВИНО – Живота Трифуновић”

ЧЕКАМ – Живота Трифуновић

ЧЕКАМ

Ноћ је већ одавно почела.
Седим у парку на клупи,
мисли ми некуд одлутале.
Благи поветарц их разноси.
Гута их бука аутомобила
и повремени жагор пролазника.
Са неба месец умилно гледа
док јата звезда намигују.
А ја чекам и чекам,
можда ће ипак доћи?
Сетиће се овог места,
протеклих дана и вечери.
Није било то тако давно,
још су свежи трагови,
још све мирише на њу
и ово место и оклина.
Не, не могу заборавити
ни један тренутак,
а ни сусрет, пољупце…
Да ли је могуће, питам се,
да се љубав тако брзо гаси?
Зар се не може добити нова шанса?
Није било никаквих разлога
за растанак, чежњу, патњу…
Не знам шта се десило,
све тако изненада, брзо…
Наша љубав беше као варница,
Изненада засија, па се угаси
и неста заувек.
Не знам, можда се покаје,
па ми се опет врати…
И ја ћу и даље чекати,
увек у исто време
и на истом месту,
у парку где смо се упознали…
Све дуже ћу је чекати,
дуго, дуго…
Можда заувек!

Настави са читањем “ЧЕКАМ – Живота Трифуновић”

ВИНО СЕ УВЕК ПИЈЕ – Живота Трифуновић

ВИНО СЕ УВЕК ПИЈЕ

У пуном је јеку берба грожђа
миришу виногради на вино.
Пуне се бачве, каце, бурад…
Има да пијемо, да се веселимо.

Није битно какве је боје,
да ли је бело, црвено или црно.
Битно је у јесењим данима,
да се убере свако зрело зрно.

А још када је родна година
и Бог га чува од невремена и олује.
Сваки добар домаћин и виноградар
има пуно разлога да се радује.

Вино се пије када се воли,
вино се пије за добро здравље.
Вино се пије када се колач сече,
вино се пије када је свако славље.

У свакој прилици пожељно је вино,
од рођендана па све до краја живота.
Па какав би то живот био без вина,
вино, па то је пиће „Божја благота“.

Настави са читањем “ВИНО СЕ УВЕК ПИЈЕ – Живота Трифуновић”

ЈА И ЖИВОТ – Живота Трифуновић

 

ЈА И ЖИВОТ

Шта сам уопште ЈА,
и ко сам ЈА?
Одакле сам ЈА?
Како је МЕНИ?
Ја сам нико и ништа.
Једно покретно, сићушно,
живо, човеколико зрнце,
са нешто мало памети,
што тумара,
овим пространствима,
друмовима, шумама,
рекама и морима…
Настави са читањем “ЈА И ЖИВОТ – Живота Трифуновић”

ЈЕДНА ТАЈНА РЕКЕ – Живота Трифуновић


ЈЕДНА ТАЈНА РЕКЕ

Осећам мирис шарених ливада,
расцветаних трешања, гора изнад села.
Док стада оваца пасу на пропланку,
ја осећам мирис твога тела.

Чује се свуда цвркут птица,
песма ратара са оближњих њива.
Жубори речица што тече у близини,
са собом носи и многе тајне скрива.

Над реком се надвила велика врба.
у њеном хладу нас је двоје.
Милујемо се и слушамо откуцаје
срца, ја њено, а она моје.

Трепери вода и светлуца на сунцу,
у обалу ударају таласи мали.
Време пролаз, а ми загрљени,
па тако срећни смо и заспали.

Буди нас грактање врана,
хор жаба што неуморно крекећу.
Крећемо заједно мојој кући,
битно је, данас сам нашао срећу.

Настави са читањем “ЈЕДНА ТАЈНА РЕКЕ – Живота Трифуновић”

Живота Трифуновић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ

Живота Трифуновић је рођен у селу Кобиљу, око шест километара југоисточно од Крушевца. Ту је направио прве кораке, био ђак, омладинац, пољопривредник, радник… У селу и данас живи. Од самог почетка живота не памти баш лепе успомене. Породица, отац и мајка били су сиромашни, до новца се тешко долазило. После основне школе завршио је машинбраварски занат и имао ту срећу да одмах заснује радни однос. Тако је дошао до неке сигурности и почео да зарађује неопходни новац. Нови и бољи дани су већ били на видику. После одслуженог војног рока оженио се, добио ћерку и сина и наставио са сређивањем стамбеног простора и обезбеђивања материјалних услова за живот породице. Варедно је завршио трговачку школу, а на Вишој економској школи, остало му је неколико испита, када је одустао. Поезију пише од најмлађих дана, а прву песму је објавио на сајту www.poezijascg.com . Воли спорт, риболов и ужива у дугим шетњама природoм. Бави се свим пословима, занатским и пољопривредним и у свему има успеха. Живи у уверењу да ће свима остати у сећању као добар, вредан и сналажљив радник, а и да ће поезијом придобити симпатије читалаца. Данас је доживео да постане и оно последње у животу – пензионер. Објавио је три књиге поезије у издању Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу: “Дечје очи у огледалу села” , “И сељак може песник бити” и “СЕЛО ПА СВЕ ОСТАЛО”.

Данас Вам представљамо Животu Трифуновићa – члана Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу у виртуелном аудио програму ЈЕДАН ПЕСНИК -ТРИ ПЕСМЕ. Животину поезију оплеменили су Владица Радојевић и Драган Живановић на програму “5 песника и Ви” одржаном 30.09.2017. године у Клубу КЦК у Крушевцу.

Настави са читањем “Живота Трифуновић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ”