ЧЕКАМ – Живота Трифуновић

ЧЕКАМ

Ноћ је већ одавно почела.
Седим у парку на клупи,
мисли ми некуд одлутале.
Благи поветарц их разноси.
Гута их бука аутомобила
и повремени жагор пролазника.
Са неба месец умилно гледа
док јата звезда намигују.
А ја чекам и чекам,
можда ће ипак доћи?
Сетиће се овог места,
протеклих дана и вечери.
Није било то тако давно,
још су свежи трагови,
још све мирише на њу
и ово место и оклина.
Не, не могу заборавити
ни један тренутак,
а ни сусрет, пољупце…
Да ли је могуће, питам се,
да се љубав тако брзо гаси?
Зар се не може добити нова шанса?
Није било никаквих разлога
за растанак, чежњу, патњу…
Не знам шта се десило,
све тако изненада, брзо…
Наша љубав беше као варница,
Изненада засија, па се угаси
и неста заувек.
Не знам, можда се покаје,
па ми се опет врати…
И ја ћу и даље чекати,
увек у исто време
и на истом месту,
у парку где смо се упознали…
Све дуже ћу је чекати,
дуго, дуго…
Можда заувек!

Настави са читањем “ЧЕКАМ – Живота Трифуновић”

ВИНО СЕ УВЕК ПИЈЕ – Живота Трифуновић

ВИНО СЕ УВЕК ПИЈЕ

У пуном је јеку берба грожђа
миришу виногради на вино.
Пуне се бачве, каце, бурад…
Има да пијемо, да се веселимо.

Није битно какве је боје,
да ли је бело, црвено или црно.
Битно је у јесењим данима,
да се убере свако зрело зрно.

А још када је родна година
и Бог га чува од невремена и олује.
Сваки добар домаћин и виноградар
има пуно разлога да се радује.

Вино се пије када се воли,
вино се пије за добро здравље.
Вино се пије када се колач сече,
вино се пије када је свако славље.

У свакој прилици пожељно је вино,
од рођендана па све до краја живота.
Па какав би то живот био без вина,
вино, па то је пиће „Божја благота“.

Настави са читањем “ВИНО СЕ УВЕК ПИЈЕ – Живота Трифуновић”

ЈА И ЖИВОТ – Живота Трифуновић

 

ЈА И ЖИВОТ

Шта сам уопште ЈА,
и ко сам ЈА?
Одакле сам ЈА?
Како је МЕНИ?
Ја сам нико и ништа.
Једно покретно, сићушно,
живо, човеколико зрнце,
са нешто мало памети,
што тумара,
овим пространствима,
друмовима, шумама,
рекама и морима…
Настави са читањем “ЈА И ЖИВОТ – Живота Трифуновић”

ЈЕДНА ТАЈНА РЕКЕ – Живота Трифуновић


ЈЕДНА ТАЈНА РЕКЕ


Осећам мирис шарених ливада,
расцветаних трешања, гора изнад села.
Док стада оваца пасу на пропланку,
ја осећам мирис твога тела.

Чује се свуда цвркут птица,
песма ратара са оближњих њива.
Жубори речица што тече у близини,
са собом носи и многе тајне скрива.

Над реком се надвила велика врба.
у њеном хладу нас је двоје.
Милујемо се и слушамо откуцаје
срца,
ја њено, а она моје.

Трепери вода и светлуца на сунцу,
у обалу ударају таласи мали.
Време пролаз, а ми загрљени,
па тако срећни смо и заспали.

Буди нас грактање врана,
хор жаба што неуморно крекећу.
Крећемо заједно мојој кући,
битно је, данас сам нашао срећу.

Настави са читањем “ЈЕДНА ТАЈНА РЕКЕ – Живота Трифуновић”

ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ – Живота Трифуновић

Живота Трифуновић је рођен у селу Кобиљу, око шест километара југоисточно од Крушевца. Ту је направио прве кораке, био ђак, омладинац, пољопривредник, радник… У селу и данас живи. Од самог почетка живота не памти баш лепе успомене. Породица, отац и мајка били су сиромашни, до новца се тешко долазило. После основне школе завршио је машинбраварски занат и имао ту срећу да одмах заснује радни однос. Тако је дошао до неке сигурности и почео да зарађује неопходни новац. Нови и бољи дани су већ били на видику. После одслуженог војног рока оженио се, добио ћерку и сина и наставио са сређивањем стамбеног простора и обезбеђивања материјалних услова за живот породице. Варедно је завршио трговачку школу, а на Вишој економској школи, остало му је неколико испита, када је одустао. Поезију пише од најмлађих дана, а прву песму је објавио на сајту www.poezijascg.com . Воли спорт, риболов и ужива у дугим шетњама природoм. Бави се свим пословима, занатским и пољопривредним и у свему има успеха. Живи у уверењу да ће свима остати у сећању као добар, вредан и сналажљив радник, а и да ће поезијом придобити симпатије читалаца. Данас је доживео да постане и оно последње у животу – пензионер. Објавио је три књиге поезије у издању Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу: “Дечје очи у огледалу села” , “И сељак може песник бити” и “СЕЛО ПА СВЕ ОСТАЛО”.

Данас Вам представљамо Животu Трифуновићa – члана Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу у виртуелном аудио програму ЈЕДАН ПЕСНИК -ТРИ ПЕСМЕ. Животину поезију оплеменили су Владица Радојевић и Драган Живановић на програму “5 песника и Ви” одржаном 30.09.2017. године у Клубу КЦК у Крушевцу.

Настави са читањем “ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ – Живота Трифуновић”

ПРИЧАО МИ НЕКАД ДЕДА – Живота Трифуновић

ПРИЧАО МИ НЕКАД ДЕДАПричао ми некад дедада то човек и није,ко не љуби туђе женеи вино не пије.Прође време, а ја старим.Стално мислим шта ми деда рече.Укус вина или мирис жена? Сад и не знам шта ли ми је прече.Љубим снаше и испијам вино,све док мисли санак не покрије.За вино је можда већ и касно,али за … Настави са читањем “ПРИЧАО МИ НЕКАД ДЕДА – Живота Трифуновић”

ПРИЧАО МИ НЕКАД ДЕДА

Причао ми некад деда
да то човек и није,
ко не љуби туђе жене
и вино не пије.

Прође време, а ја старим.
Стално мислим шта ми деда рече.
Укус вина или мирис жена?
 Сад и не знам шта ли ми је прече.

Љубим снаше и испијам вино,
све док мисли санак не покрије.
За вино је можда већ и касно,
али за жене баш никада није.

© Живота Трифуновић

 

НИЈЕ БИЛО ТАКО ДАВНО – Живота Трифуновић

НИЈЕ БИЛО ТАКО ДАВНО Није било тако давно, прошло је тек пар деценија. Иста је то она земља, дом… И исто сунце са неба сија. Шта се то изменило, на први поглед се види. Чак и домаћин у гробу што је својих потомака се стиди. Капија се распала, стубови криви, од плота скоро ништа нема. … Настави са читањем “НИЈЕ БИЛО ТАКО ДАВНО – Живота Трифуновић”

НИЈЕ БИЛО ТАКО ДАВНО

Није било тако давно,
прошло је тек пар деценија.
Иста је то она земља, дом…
И исто сунце са неба сија.

Шта се то изменило,
на први поглед се види.
Чак и домаћин у гробу што је
својих потомака се стиди.

Капија се распала, стубови криви,
од плота скоро ништа нема.
Крушке, јабуке и шљиве поломљене,
а на трошном оџаку сова дрема.

Настави са читањем “НИЈЕ БИЛО ТАКО ДАВНО – Живота Трифуновић”