Дан: 20. август 2022.

OPROŠTAJ TRAŽIM – Jasmina Dimitrijević

OPROŠTAJ TRAŽIM

I danas se pijan vraćao kući mada  mu se nije išlo iz kafane. Kod kuće ga niko nije čekao, sem nje. A bolje bi bilo da ni nje nema. Možda bi bio srećniji?Možda bi se nešto promenilo. Zamućenog pogleda gledao je u dve žene koje su stajale ispod njegovog prozora. Iako pijan, u svest mu je doprela misao zasto su bas tu zastale da kao nešto ispričaju jedna drugoj.Znao je šta ih je mučilo.Odgovor na jedno pitanje. – Hajde iš odavde! Ovde ne igra mečka pa ste došle da gledate. Vikao je na njih a one se baš i nisu obazirale na njegovo vikanje. Čak su tu ostale i čekale da on uđe u kuću. Nadale su se da će malo odškrinuti prozor da vide šta se dešava u sobi. Ali, niti se prozor otvarao, niti je odmaknuta zavesa. I dalje je ostala misterija šta se u sobi dešava.

Toma je ušao u kuću. Memljiv i ustajao vazduh mu je dopro do nosnica. Nije znao da li mu popijeni alkohol ili mirisi stvaraju nagon za povraćanjem. Izjurio je koliko su ga onako pijanog noge  brzo nosile i ispovraćao se usred dvorišta. Na česmi se umio hladnom vodom i to kao da ga je otreznilo. Ponovo je smogao snage da uďe u kuću.

Настави са читањем “OPROŠTAJ TRAŽIM – Jasmina Dimitrijević”

POD STOLETNIM LIPOREDOM – Ljiljana Tamburić

POD STOLETNIM LIPOREDOM

U Adrovcu selu gornjem, Crkva svetog Trojstva,
kao spomen da nas seća, na davna herojstva…
Mnogo vojske tu pogibe, i turske i srpske,
među njima dobrovoljci, bratske zemlje ruske.

Na braniku moravičkom, boreć’ se lavovski,
pade hrabro i pukovnik, Nikolaj Rajevski,
Ovaj junak tu pogibe, pun hrišćanske vere,
hrabri čovek iz Rusije, s ljubavlju bez mere.

Boriše se telom snažnim, pod zastavom srpskom,
al’ života lišiše ga, osmanlijskom puškom.
Sav svoj život, ideale, za Srbiju dade,
narod ovaj, sećaće se te ljudske gromade.

Pred kraj, neki dan, izusti:- Smrti se ne bojim,
pred slovenskom braćom dragom, u istini stojim…
Srce svoje zaveštavam ovoj zemlji miloj,
a telo mi prenesite, Rusiji u krilo…-

Da li srce ruskog sina, Sveti Roman krije,
Il od tela junačkoga odvojeno nije…
Nije više to ni važno, dok protiče vreme,
jer herojstva, njegovoga, mi čuvamo seme.

Nesrećna ga ljubav kažu, ovamo, dovede,
napušteni u toj borbi, nemaju pobede,
pa po njemu junak Vronski, dobi svoju slavu,
u Srbiji, bratskoj zemlji, i on gubi glavu.

Nikolaja Rajevskoga, sećamo se često,
u knjigama istorije, ima svoje mesto,
a sećanje na njegovo, slobodarsko srce,
obnavlja nam ova crkva i selo Adrovce.

Pod stoletnim liporedom, u travama rosnim,
još nam barut zamiriše, pod nogama bosim,…
Oko crkve, sve šarene, što na rusku seća,
mirisna se duša vije, u kraljevstvu cveća.

Ljiljana Tamburić

NOVA NADA

Pod teretom skrhan na kolena pade,

krvožedno granje kasapi mu lice,

pa se pita sada čemu da se nada,

kad ga ljudi lome tako nemilice.

 

I vapaj ucveljenih, usahlih strasti,

poniženo , jadno, po zemlji se vuče,

u blatu crnom bez i jedne kontrasti,

pokušava tuge svoje da odvuče.

 

Lažljivi valovi prebrzo se šire,

smrad zapljusne dušu čim otvore usta,

iz blata mu sada samo oči vire,

spustila se na njeg’ neka magla gusta.

 

Iz vulkanskog grotla on podiže glavu,

uzalud ga oči krvoločne prate,

buknu nova nada, pomilova travu,

zakorači moćno, ne da da ga gaze.

 

autor

Jovica N. Đorđević