Света Богородица Почоева – Мирослава Смиљанић

No votes yet.
Please wait…

У Град Сталаћу, прецизније у Стеванцу је 5. 8.2022. године, поводом обележавања 5. августа 2020. године када је освештана пронађена црква Свете Богородице, одржан црквено-поетски догађај када су уз присуство бројних верника, чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ читали своју поезију. Овај матине поезије организовала је Мирослава Смиљанић из Град Сталаћа која је и читала своју поезију. А поред ње своју поезију читали су и Миљко Шљивић и Градимир Карајовић из Крушевца. Градимир Карајовић је забележио и ове фотографије…

Света Богородица Почоева

Пре неколико година Рача Јефтић, који је пронашао више цркава, у потоку, у Стеванцу, пронашао  је Свету Богородицу коју је означавао само камен. Земља на којој је, поклонила је Верица Ђорђевић из Сталаћа. Црква је била само један камен, те је Радмила Хаџи Стојановић, донела сто, прекрила га црвеним чаршафом и на столу ставила малу црквицу коју је донела из Грчке. Позвала је мене, пријатеље, рођаке и попа да освешта ову светињу 5. августа 2020. године.
Било нас је двадесетак гостију, поп је читао литургију. Затим је било послужење.

У Томашевском потоку има црква Свети Арханђел и припада истој културној баштини.

 

О, како је лепа
ова наша Србија
Пуна цркава, манастира
Пуна тих културних догађаја
Ту је наша културна баштина
То је наша Мојсињска
Мала Света Гора.
Ми који смо ту рођени
Ту је наша дедовина
Поносни смо на нашу котлину
На нашу историју
На нашу старину.
Сваког дана све је више туриста
Долазе у Стеванац
И обилазе ове светиње.
Добрица Ћосић у својој књизи „Корени“
помиње цркву Светог Јована.
Долазили глумци када су снимали серију.
У томе се огледа наша књижевна култура.
У мојсињској планини има
преко седамдесет светиња,
зато спада у Свету Гору.

Наши преци бежали су од Турака и у потоцима су зидали цркве, које су Турци
касније порушили и спалили. Али, нису могли да искорене наше светиње које ми данас посећујемо, биће и времена да се среди, поправи за 19. септембар, 2020. године. Србија је богата културним баштинама и надам се да ће културна заједница нешто урадити.
Мирослава Смиљанић  

 

(Прочитано: 14 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 334.908 пута)

Аутор: Ljubodrag

Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је председник Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Детаљну биографију прочитајте на: www.poezija.in . . .

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_scratch.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wacko.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yahoo.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cool.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_heart.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_rose.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_smile.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_whistle3.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yes.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cry.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_mail.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_sad.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_unsure.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wink.gif