УЗДАХ
Ти као
Опојни мирис
Розетле
У слатку од шљива
Са језгом ораха,
Плениш
Присуством
Понеког уздаха.
Жедни
Станар
Вољеног срца,
Осладом
Сладим
Погледе.
Халапљиво
Гутам
Искрице страсти.
И даље ћу
Спонтано
Их красти
Од нас,
За нас.
Моравске кошаве
Неће стати…
Ни ми,
Посустати…
Јер Ти, као
Опојни мирис
Розетле
У слатку од шљива
Са језгом ораха,
Плениш
Присуством милог уздаха.
© Живојин Манојловић