Месец: јул 2021.

ИЗВОР – Љубодраг Обрадовић

ИЗВОР

Чудно игра
извор на сунцу,
брзаци јуре
у сабласна јутра.
Пропадну зраци бистрине
у маглу без дна,
па црна коб судбине
споји ноћ и дан.

А лепотица чека.
Ноћ доплива.
Она и ја
постајемо река…
Нестајемо,
мислити престајемо,
ох, сине мој,
светлост кујемо,
муњу сејемо
и клице,
што жељено лице
на ваздух доносе.

Настави са читањем “ИЗВОР – Љубодраг Обрадовић”

NOVO DOBA-Miroslav Krnjeta

Kakvo je ovo vreme
čovek napreduje uči,
pa ga nepodobnog otpreme
pose gladuje namučen čuči.

Vlada neko čudno pleme
prave kule raskoši i hareme,
ne gleda se čovek,vrline,
nego stanje imovine.

Zavisimo od  bahatog gazde
gledamo kako u jahtama jezde,
teraju nas na sami rub
nemamo hrane ni za zub.

Hrane kera umesto čoveka
važniji je labud od beskućnika,
to je početak veka
zovemo budalom isposnika.

Čovek se tretira kao stoka
a mačkama ljube oba oka,
ljubav je postala ludost
a vrlina pohlepa i pakost.

Bacaju u zaborav knjige
naturaju kredite i brige,
važna je skupa garderoba
čoveka prave u poslušnog roba.

Moral,ideale kroji estrada
velika licemerna maskarada,
nije važan čovek,važna je roba
e to je ljudi novo doba.

Drugi pišu – Novine GRAD – U Makrešanu održana tradicionalna kulturna manifestacija „Vrelo svetog Jovana“

U Makrešanu održana tradicionalna kulturna manifestacija „Vrelo svetog Jovana“

Izvor –

Postavljeno: 11.07.2021

Manifestacija “Vrelo Svetog Jovana” održana je u Manastiru Svetog Jovana u Makrešanu, po dvanaesti put. Program su ove godine organizovali MZ Makrešane, Uprava manastira Sveti Jovan Makrešane i
Udruženje pesnika Srbije – PoezijaSRB sa sedištem u Kruševcu

Ovaj poetski program obeležio je Episkop kruševački David Perović svojom originalnom besedom.

U programu su učestvovali pesnici, članovi Udruženja pesnika Srbije – PoezijaSRB Ljubodrag Obradović, Svetlana Đurđević, Saša Miletić, Radovan Stevanović, Mirko Stojadinović, Danica Dimitrijević Petrović i Gradimir Karajović, kao i frulaši i pevački duo iz KUD-a „Mladost” iz Makrešana.

Настави са читањем “Drugi pišu – Novine GRAD – U Makrešanu održana tradicionalna kulturna manifestacija „Vrelo svetog Jovana“”

КK „Глубочица” Лесковац расписује КОНКУРС за Зборник радова „Глубочица између обала”:

Књижевни клуб „Глубочица” Лесковац расписује

КОНКУРС
За Зборник радова „Глубочица између обала”:

Тема: Песничка лира мога краја

Позивамо Вас да учествујете у нашем конкурсу и пошаљете своје песме које су инспирисане природом и лепотама родног краја.

Услови конкурса:
– Конкурс је отворен за све ствараоце који пишу на српском језику.
– Сваки аутор може послати само једну песму.
– Песме слати у Wорд-у, фонтом Times New Roman, величина фонта 12, ћириличним писмом.
– Текст песме не сме бити дужи од једне странице А4 формата.
– Песме доставити најкасније до 20. септембра на мејл: kkglubocica.leskovac@gmail.com
– Слањем радова на овај конкурс одговорно тврдите да су послате песме ваше ауторско дело.

Настави са читањем “КK „Глубочица” Лесковац расписује КОНКУРС за Зборник радова „Глубочица између обала”:”

Боја моје туге *Драгојло Јовић

БОЈА МОЈЕ ТУГЕ

Не пишем више стихове од туге
Ово је песма јецаја душе
И када ме више не буде било
Читаће их очарани бојама дуге.

Кад с јутром модрим најчистије мислим
Па прошлост своју привијам на груди
Ту покрај мене неке сенке иду
На човека личе, али нису људи.

Не мере више човека моралом
Нити виде Хришћанске лепоте
У свету овом лудила и кича
Остала је само нека давна прича.

Кад се биће људско мерило моралом
И памтило у назад на колена многа
Тад човеку образ изнад свега беше. Нема више тога!
Сад ко звери кидише свако на свакога.

Настави са читањем “Боја моје туге *Драгојло Јовић”

ПОВЕТАРАЦ ЧЕЖЊИ – Душан Комазец

Као биста стојим ту на старом месту
где прошлост царује и тишина љуби
дах немих корака, изгубљену цесту
у маглини снене ноћи што се губи.

Поветарцем чежњи на животној лири
свирах, али песму дах ледни је свео.
Минуо је занос, престали немири.
Заједно са њима расплинух се цео.

Обнажена душа без икаквих хтења
тражи само помен времена у хују,
ал’ не вреде молбе када сажаљења
ко’ развигор моћни ка мени путују.

Време брзо хуји.Трене неизрека
не опева слепи, ни гусле што плачу,
па су заискрене очи као река
избраздале стазу на лицу још јачу!

PRIJE GAŠENJA ZVIJEZDA – M. Popović

 

Sinoćnji film je u meni razbuktao ranjivost, pa je jutros još zabrinutiji gledam dok ustaje i bosa odlazi kroz rumenilo listopadnih uvojaka. Prerano je zagaziti u tako svježe jutro. Zar ne čuješ kako potajno puca tkivo vjetra? Ili te netko čeka u parku? Ovako rano to može biti samo Zluradi, primijetim naglasivši to čudno ime. Dok govori o njemu koji brzo broji ljudske godine i suhe ih odbacuje kao dotrajale grane, ja sam već uskomešao koračao za njenim glasom niz prostor hladne jeseni.

Настави са читањем “PRIJE GAŠENJA ZVIJEZDA – M. Popović”