Шуми јасен, громко му збори крошња
шта ли то ветар има да каже
каква је данас његова прича
Шуми јасен, лишће му пуно живота
а камен нем, камен ћути
небо ћути, сунце ћути, птице ћуте
душа ћути
Све ћути само дрвеће и ветар
шуморе, жуборе, роморе
Шуми јасен, живот се разиграо
а нечији прсти исписују страницу ову
нечији, јасен зна и ветар зна
сунце зна и небо зна и камен зна
Само не знам ја
Не знам ја