Месец: јул 2021.

Узмите часопис ПоезијаСРБ број 16. у своје руке!

– Узмите часопис ПоезијаСРБ број 16. у своје руке!

Преузмите бесплатно – DOWNLOAD


Изашао је из штампе часопис ПоезијаСРБ број 16.

Прва промоција најновијег Часописа за поезију ПоезијаСРБ број 15, одржана је
29. јуна 2021. године, дан после Видовдана у Етно кући Слободана Стојановића. И читане су претежно песме посвећене ВИДОВДАНУ. Погледајте како је то било.


Љубодраг Обрадовић, уредник часописа – УМЕСТО УВОДА

Српски редов пише жени

Драга и мила децо и Милице,
Остави` вас и преко воље моје
и преко нарицања мога
Тешки су дани прохујали преко наших глава

У туђем свету претоварен сам тугом,
што нисам са вама да вас грлим
Дубоко у себи осећам бол и жалост,
далеко од нашег огњишта

Хвала ти што си ми пратила слику,
децу нисам могао да препознам
Како су само лепи,
како су нам порасли, ко из воде
Ту сам слику чекао као два ока,
кад ме мине жеља ја је погледам
Од велика јада сузе потеку саме
То сузе радости груну на очи

Чувај их Милице, не брини за мене
сувише је што ја бринем
Нека бар нешто вредно остане од мене
ако се не вратим, чувај их

Милану реци да има да расте,
учи се и да слуша мајку,
а мене нека се сећа
А Јелена нема чега ни да се сећа
мала је одвише била када отидо у ову муку

И ти ме не заборављај, надај се и чекај ме
Та твоја нада ми је можда једини спас

Децу љуби, тебе грли твој…

Песма месеца – Ј у н 2021.

J  У  Н    2021.

Жељко Поштић

ОЧЕВ ОДГОВОР     

Мили сине мој,
Узданице моја, надо
Мој велики мучениче
Велико ти хвала на извешћу
да си нам здраво и живо

Свој  родитељски крст изнећу до краја,
као што ти носиш крст овог проклетог века
Мајци не могу, не смем, ни у очи да погледам
све мислим да ме погледом оптужује што нисам уз тебе

Ми од вајкада тако: плуг, рат, смрт
Еј, судбино!
Деца су ми проходала између ровова и гробова
А потом свадбе, весеља, синови
Држимо се за земљу чвршће од пиревине

Лелек је прво што памтим,
лелек жена, мајки и сестара
И испод земље ове одјекују вапаји
Кад су звона лупала
И црне мараме ко црне заставе
и мирис тамјана

Велим ја тако, ко за себе,
На земљи свако почиње,
под земљом век завршава

Бори се синко часно да имаш,
да би и другоме могао помоћи
Ако си поштен, велики си као Бог
Ако си непоштен сићушан си као црв
Стога никако не смеш да клонеш

Уздај се у Бога,
Бодри се надом, па да нам се вратиш
и да ти нејач одраста у родитељском крилу
Да из њега излете к`о из гнезда
у бољи живот од овог
Како би српство стресло ланце окова
Осветниче Косовских јунака
За свету Славу у Бој!

Боже здравља да се сретнемо
и пуним срцем погледамо
очи у очи у нашој мајци Србији

~Neka naša traženja~

Neka naša traženja…

….u nekom ovom vremenu

Možda se nikada sresti nećemo,
Ali ja volim da verujem da hoćemo,
Nekad je najlepše vreme do ispunjenja,
Tada je nekako sve puno sanjarenja,
Sve lepote imaju veću vrednost,
Kasnije nekako isčeznu u moru traženja,
Šta tražimo i ne znamo, ali kad počnemo da tražimo to više nije ljubav,
A opet i ovo što nas dvoje imamo nije ljubav,
To je neki oblik privlačenja,
To su pogledi, igre svlačenja,
I tada sve pada i sve se zaboravlja,
Kao da se vreme prema nama upravlja,
Ne postoje traženja,
Našli smo se,
Nema ni ljubavi,
Prevazišli smo je,
Nema ni nadanja,
Želje su ispunjene,
Preplavljeni smo pogledima,
Više nema skrivanja,
Podvrgli smo nadanjima,
Više nema ni svlačenja,
Ogoljeni smo pred istinom,
Pred nama samima,
Ne znam šta je sa njom,
Ali ona nije u nama,
Sreće iskru dozivamo,
Da ovaj trenutak u vremenu se zaustavi!

Jovana Živković