ORLOVIĆ PAVLE-Miroslav Krnjeta

Knjige piše Orloviću Pavle
sa vrha Rudnika Planine
te ih šalje Kruševcu,Prizrenu,u Konavle,
Balšićima u Zetu,Tvrtku preko Drine,
a najviše knjiga posla kod
kneza Lazara.
U knjigama piše Srpski gospodari
turci neće biti naši vladari
dok je Rudnika i Novog Brda
u Srbiji neće biti okovanog naroda.
Kuje sablje,oklope i silno oružje,
Srpsku vojsku Pavle za
boj opremljuje,
moli Gospoda Hrista pobedu
da Srpstvu podari.
Sa najviše kule gleda Pavle
crne oblake i gromove
vidi u daljini besne atove vojske
gaze Srpske drumove.
Izvidnice javljaju,gospodaru Pavle,
zemlja drhti od Sultanove sile
idu janjičari,azapi,čelične akindžije,
da robe i haraju preko
zemlje Srbije.
Vode ih megdana carska pera
slavne age i paše,
ne plaši se Pavle i sa kule kune,
i mi braćo Srbi imamo
junake naše.
Sa Rudnika orlovi lete
na Gazimestan
nose za Sultan Murata
crni jatagan,
orao glasno kliče u boj
junače Orloviću
videsmo vitezove lete
Miloš Obiliću.
Care Lazare vodi nas na Kosovo
da razbijemo turke
vodi nas u večnu slavu
u oblake,svi gospodari,vitezovi hitajte
na vrancima
da stanemo na vrat Sultanu
i janjičarima,
vodi nas Lazare da mačevi
budu složni
na Kosovu se Gospodari
Srbija brani.
Lazare tvoj glas se
najdalje čuje
gde je srba on
grmi i odjekuje,
spasi Srbiju i krst Pravoslavlja
ne daj glavu i veru
u u usta lavlja,
ti si kruna krsta vodi te
srce Hrista
o Lazare sa tobom
Srbija blista.
Juriš Srbi sa Lazarevim svetlom
na Vidovdan u boj sa
crnim oblakom,
po Evropi crkvena zvona zvone
Srpski ratnici izginuše
spasiše sve Hrišćane.
O Lazare pade ti glava
na Kosovu polju
pogibe i ti Orloviću Pavle
na Srpskom groblju,
vekovima osta slava i zaveti
mučenika glas palih
za krst sveti,
legende o tebi ostadoše
Orloviću Pavle
na Rudnik planini uz pesmu
gore procvetale.

Узмите часопис ПоезијаСРБ број 16. у своје руке!

– Узмите часопис ПоезијаСРБ број 16. у своје руке!

Преузмите бесплатноDOWNLOAD


Изашао је из штампе часопис ПоезијаСРБ број 16.

Прва промоција најновијег Часописа за поезију ПоезијаСРБ број 15, одржана је
29. јуна 2021. године, дан после Видовдана у Етно кући Слободана Стојановића. И читане су претежно песме посвећене ВИДОВДАНУ.
Погледајте како је то било.


Љубодраг Обрадовић, уредник часописа – УМЕСТО УВОДА

Српски редов пише жени

Драга и мила децо и Милице,
Остави` вас и преко воље моје
и преко нарицања мога
Тешки су дани прохујали преко наших глава

У туђем свету претоварен сам тугом,
што нисам са вама да вас грлим
Дубоко у себи осећам бол и жалост,
далеко од нашег огњишта

Хвала ти што си ми пратила слику,
децу нисам могао да препознам
Како су само лепи,
како су нам порасли, ко из воде
Ту сам слику чекао као два ока,
кад ме мине жеља ја је погледам
Од велика јада сузе потеку саме
То сузе радости груну на очи

Чувај их Милице, не брини за мене
сувише је што ја бринем
Нека бар нешто вредно остане од мене
ако се не вратим, чувај их

Милану реци да има да расте,
учи се и да слуша мајку,
а мене нека се сећа
А Јелена нема чега ни да се сећа
мала је одвише била када отидо у ову муку

И ти ме не заборављај, надај се и чекај ме
Та твоја нада ми је можда једини спас

Децу љуби, тебе грли твој…

Песма месеца – Ј у н 2021.

J  У  Н    2021.

Жељко Поштић

ОЧЕВ ОДГОВОР     

Мили сине мој,
Узданице моја, надо
Мој велики мучениче
Велико ти хвала на извешћу
да си нам здраво и живо

Свој  родитељски крст изнећу до краја,
као што ти носиш крст овог проклетог века
Мајци не могу, не смем, ни у очи да погледам
све мислим да ме погледом оптужује што нисам уз тебе

Ми од вајкада тако: плуг, рат, смрт
Еј, судбино!
Деца су ми проходала између ровова и гробова
А потом свадбе, весеља, синови
Држимо се за земљу чвршће од пиревине

Лелек је прво што памтим,
лелек жена, мајки и сестара
И испод земље ове одјекују вапаји
Кад су звона лупала
И црне мараме ко црне заставе
и мирис тамјана

Велим ја тако, ко за себе,
На земљи свако почиње,
под земљом век завршава

Бори се синко часно да имаш,
да би и другоме могао помоћи
Ако си поштен, велики си као Бог
Ако си непоштен сићушан си као црв
Стога никако не смеш да клонеш

Уздај се у Бога,
Бодри се надом, па да нам се вратиш
и да ти нејач одраста у родитељском крилу
Да из њега излете к`о из гнезда
у бољи живот од овог
Како би српство стресло ланце окова
Осветниче Косовских јунака
За свету Славу у Бој!

Боже здравља да се сретнемо
и пуним срцем погледамо
очи у очи у нашој мајци Србији

~Neka naša traženja~

Neka naša traženja…

….u nekom ovom vremenu

Možda se nikada sresti nećemo,
Ali ja volim da verujem da hoćemo,
Nekad je najlepše vreme do ispunjenja,
Tada je nekako sve puno sanjarenja,
Sve lepote imaju veću vrednost,
Kasnije nekako isčeznu u moru traženja,
Šta tražimo i ne znamo, ali kad počnemo da tražimo to više nije ljubav,
A opet i ovo što nas dvoje imamo nije ljubav,
To je neki oblik privlačenja,
To su pogledi, igre svlačenja,
I tada sve pada i sve se zaboravlja,
Kao da se vreme prema nama upravlja,
Ne postoje traženja,
Našli smo se,
Nema ni ljubavi,
Prevazišli smo je,
Nema ni nadanja,
Želje su ispunjene,
Preplavljeni smo pogledima,
Više nema skrivanja,
Podvrgli smo nadanjima,
Više nema ni svlačenja,
Ogoljeni smo pred istinom,
Pred nama samima,
Ne znam šta je sa njom,
Ali ona nije u nama,
Sreće iskru dozivamo,
Da ovaj trenutak u vremenu se zaustavi!

Jovana Živković