ПЕСНИЧКA СЛАВA – ИКОНА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ ТРОЈЕРУЧИЦЕ 2021.

Песнички програм поводом традиционалне ПЕСНИЧКЕ СЛАВЕ – ИКОНА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ ТРОЈЕРУЧИЦЕ одржан је  25.07.2021. године на летњој сцени КПЗ Крушевац у организацији Културног центра Крушевац. У програму су наступили песници Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ: Љубодраг Обрадовић, Мирослав Живановић, Светлана Ђурђевић, Дејан Петровић Кенац и Градимир Карајовић, као и млади песници Ана Марјановић и Димитрије Микарић, а на крају програма Јелена Ђорђевић је прочитала песму Миће Живановића. Програм је осмислио и водио Немања Петронијевић. Присутне је на почетку програма поздравио Чедомир Милосављевић, руководилац РЈ Културно просветна заједница. Иначе пре самог програма у Цркви Лазарици је пресечен славски колач, а колачар је била Јелена Ђорђевић, а за наредну годину је од ње колач примила Јасмина Милић Бановић. Програму је присуствовала и Марија Цветковић – заменик директора КЦК. Видео је снимио Љубодраг Обрадовић, а слике Градимир Карајовић и Љубодраг Обрадовић.

 

Visits: 3609
Today: 1
Total: 1518896

HAIKU 25. juli 2021.

skoro će noć
bez hlada ovog leta ~
znoj i iz oka

 

Visits: 153
Today: 0
Total: 1518896

ЧАША ТУГЕ – Душан Комазец

Није сумрак само тама што крај једног дана роди
и тишину која расте заогрће црним плаштом.
Која жури да отера пој славуја, сјај у води,
већ и пламен што не гасне, оживљава прошлост маштом.

Заискриле у даљини ко’ фењери ноћи сјајне
најдивнији украс лета, твоје очи у којима
скривају се сва богатства и ризница чије тајне
разоткрити може само онај ко је вољен њима.

Кад у истим видех занос, ватру која тиња гори,
испијена чаша вина ко’ подрумско буре опи,
па немирно срце моја од жишке се пламом створи.
Пожурило да са твојим у вечни се огањ стопи.

Занеле нас ноћи страсне, лето које крај свој има.
Мислили смо све је вечно, али и цвет тугу скрива,
па у вази тихо вене белу росу кад не прима.
Не вреди му поглед нежни, кад га нико не залива.

Дохујао ветар ледни.У срцима сада тиња
плам што огањ некад беше, који памти ноћи страсне.
Неосетно с њим пристиже и и чемерно време иња.
Само чежња вечно оста, тај пламичак што не гасне.

Није тешко замислити колико је туге наше
сакривено у времену, па кад мину ноћи худе
прелиће се и просути из бескрајно пуне чаше
пола бола да обома, туга нова мања буде.

Visits: 258
Today: 0
Total: 1518896