Sve će sitnice izbledeti,
i kao zub će zaboleti,
samo ti neću videti lice
kad razgraničiš volim te od voleti,
i napraviš spisak sitnica
koje se ne mogu preboleti.
A noć je usamljena dama,
na vrelom Bulevaru sećanja,
Da li zna sunce šta je tama
Ona se hladna servira,
Ne boli me rat, boli me brat
I još hiljadu nemira,
Puzimo dnom a bili smo na ivici svemira….
Kletva je stara izreka,
Ne mogu da se ne osvrnem
Zastava mi beše pobednička,
Odelo mi sakrilo debelo telo,
Nekad vesela duša radnička,
Od svega postade pička.
Da imam iz čega pucao bih dva put da se ne promašim,
Iza rešetaka bih ostavio mišljenje,
Bio bih sudija svake osude,
Kakva je ovo relacija,
Nadje se poneki čovek,
Al gde je nacija?
U redu za hleb i penzije,
U amove,
U svojoj tišini od straha,
U bolnici na lečenju od raka,
Premnogo mraka moj brate
Dok se trudim da shvate,
Al ovi su plaćeni da blate,
I naše delo i ono što ostane,
Sve dok poneko u rezervatu ne preostane.
A ja sam samo želeo malo da volim, onako nesebično bez računa,
Al to se ne računa,
Da provozam loknice na poletarcu,
Iza ugla razmenimo mirise,
Stanemo kraj oltara,
To samo retki razumeju brate,
ali nikada neće uspeti da shvate.