Дан: 5. фебруар 2018.

Žena-Vlada Ilić

Moj stub kuće,moja savest neokaljana.Moja podrška i moj mir.Sve moje strepnje i nadanja,ona što trpi svaki moj hir.Majka moga zlata.Da je nemam,pravio bih je od blata.Uvek ispravlja sve moje greške.Sama donosi odluke teške.Predamnom nežna,pred drugima ko od kamena.Uvek čvrsta i stamena.Imo sam sreće Bog mi je dao,da nje nema ja bih propao

Moj stub kuće,moja savest neokaljana.Moja podrška i moj mir.Sve moje strepnje i nadanja,ona što trpi svaki moj hir.Majka moga zlata.Da je nemam,pravio bih je od blata.Uvek ispravlja sve moje greške.Sama donosi odluke teške.Predamnom nežna,pred drugima ko od kamena.Uvek čvrsta i stamena.Imo sam sreće Bog mi je dao,da nje nema ja bih propao

ČEŽNJA…

Uvek dlanom pritisnem uzdrhtale grudi, kada na tebe pomislim… Kada mi u misli prodru tvoje krotke oči, tvoje čulne usne… Kada mi dodje tvoj duh i dah, tvoje prisustvo silovito kada uroni u moju svest. Kada mi požuda stegne stomak, grudi i opije misli… O, da li uopšte slutiš sve moje nemire, suzu u uglu … Настави са читањем “ČEŽNJA…”

Uvek dlanom pritisnem uzdrhtale grudi,
kada na tebe pomislim…

Kada mi u misli prodru
tvoje krotke oči,
tvoje čulne usne…

Kada mi dodje tvoj duh i dah,
tvoje prisustvo silovito kada uroni u moju svest.

Kada mi požuda stegne stomak, grudi
i opije misli…

O,
da li uopšte slutiš
sve moje nemire,
suzu u uglu oka,
u dnu istih tragove neprospavanih noći.

Sve moje pretvorilo se
u večno čekanje tebe…

Tvojih koraka zvuk,
još me iz sna trgne,
pa mi čitava duša dršće
poput klasja na vetrovitom danu…

Ali,
nema nade,
jer mi te druga tako lako krade
i moj svet za tren nestaje…

Džoni-Vlada Ilić

Umro je rokenrol otkad je Džoni pobego u geto. I to se desilo eto. To ti je kad na trpezi imaš puno hrane, a ti onako na tenane uzmeš šta ti se jede. Kad vidiš bljuvotine,tebi se creva slede. Zato i on čovek pobego sa Balkana, ne što je loša hrana nego ljudi. Nema rokenrol … Настави са читањем “Džoni-Vlada Ilić”

Umro je rokenrol otkad je Džoni pobego u geto.
I to se desilo eto.
To ti je kad na trpezi imaš puno hrane,
a ti onako na tenane uzmeš šta ti se jede.
Kad vidiš bljuvotine,tebi se creva slede.
Zato i on čovek pobego sa Balkana,
ne što je loša hrana nego ljudi.
Nema rokenrol pripadnost ni rasu,
već je pravljen za široku narodnu masu
Bolje čoveku da taksira,
nego sa budalama da se nervira.