Ево ме, ево, чекаш ли ме дуго
Опет као некад тетурам касно
Помућен сам мало са вином и тугом
Али верност твоју бар поздрављам јасно
Гледаш ме ко да сам, а знаш да нисам
Твог ланца ноћас проћердано пола
Него, де, седни на задње двије
И зави једну тако до бола
Ал’ не од туге већ из ината
Нек она наша из сна се прене
Па срца свога отвори врата
Да пусти тамо тебе и мене
Кажем ти стари некада беше
Сад не смејемо се ал’ нисмо тужни
Од бакљи што их дани пронеше
Још реже наши ожиљци ружни
Пролази време ти за њим климаш
А верност је ребра оглодала давно
Комад ти је ланца све благо што имаш
Ти си као и ја проживео славно
Да није тебе, рундова мога,
Гаравог као ова ноћ што је
Не бих се имао постидет кога
Због ове пијане седе моје
Знам и ти би стару крепио душу
Судбина наша иста је сва
Зато лагано клизни у тмушу
Остатак ноћи лајаћу ја
Иди сад, иди, ал’ шљиву немој
Људи се клони и шуњај тмином
Да не би сутра у крчми некој
Тебе и тугу залио вином