Месец: фебруар 2018.

Промоција часописа ПоезијаСРБ број 8/9 у Ћуприји

Издавач Часописа за поезију – ПоезијаСРБ број 8/9 је Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Часопис је посвећен искључиво поезији и у њему се, поред саме поезије, објављују и књижевни прикази и критике књига објављених на српском језику, као и теоријски радови о смислу и суштини поезије. Жеља Удружења песника Србије *ПоезијаСРБ*, … Настави са читањем “Промоција часописа ПоезијаСРБ број 8/9 у Ћуприји”

Издавач Часописа за поезију – ПоезијаСРБ број 8/9 је Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Часопис је посвећен искључиво поезији и у њему се, поред саме поезије, објављују и књижевни прикази и критике књига објављених на српском језику, као и теоријски радови о смислу и суштини поезије. Жеља Удружења песника Србије *ПоезијаСРБ*, је да поезију свих заинтересованих песника из Србије, Црне Горе и других простора, унесе у све домове и тако поетске вредности учини доступним.

Љубодраг Обрадовић – председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу говори за ТВ Поморавље из Ћуприје…

У Народној библиотеци „Душан Матић“ у Ћуприји одржана је 22.02.2018. године промоција Часописа за поезију – ПоезијаСРБ број 8/9. То је била права прилика да се упознамо са садржајима часописа уз учешће песника из Крушевца, Параћина, Јагодине, Ћуприје и других… O часопису су говорили Љиљана Ђорђевић, директор Библиотеке, Љубодраг Обрадовић, Мића Живановић и Светлана Ђурђевић, песници из Крушевца и Бора Благојевић, песник из Ћуприје. У промоцији Часописа за поезију – ПоезијаСРБ 8/9 из Крушевца су учествовали и песници: мр Ратко Тодосијевић, Драгојло Јовић и Градимир Карајовић, а из Ћуприје Милка Ижогин, Матилда Јанковић, Звездана Милосављевић Пржић и Слободан Станковић. По завршетку навединих промоција своју поезију говорили су и присутни песници из Ћуприје, Јагодине и Параћина. Љубодраг Обрадовић, председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ је на крају промоције, Љиљани Ђорђевић, директору Народне библиотеке Душан Матић из Ћуприје, поклонио часопис ПоезијаСРБ број 8/9 и књиге “УКРОТИТИ ЕТАР” – Љубодрага Обрадовића и “ЈЕР ТИ СИ БОГИЊА, ЗВЕЗДА НА НЕБУ, ПА КО ТЕ ВОЛЕО НЕ БИ” Милована Петровића које су такође имале мини промоцију на овом одличном сусрету песника…

ДРУГИ ПИШУ – Народна библиотека ДУШАН МАТИЋ – Ћуприја

28071127_1370730299739947_1283732334902520733_o

Još slika na Fejbuku

ZAKLJUČNO PROTEKLE GODINE – Slobodan Jevremović

Neću da mislim o danima onim, neću se vraćati stazama starim, k’o onda u osami, napušten, sam, ponovo ne znam i niti ne sanjam, za grešku što tebe odveo nisam, za krivnje moje godina proteklih i sreći i radosti godina nekih. Neću više juče da živim niti za neku krivicu krivim naša znanja ili neznanja … Настави са читањем “ZAKLJUČNO PROTEKLE GODINE – Slobodan Jevremović”

Neću da mislim o danima onim,
neću se vraćati stazama starim,
k’o onda u osami, napušten, sam,
ponovo ne znam i niti ne sanjam,
za grešku što tebe odveo nisam,
za krivnje moje godina proteklih
i sreći i radosti godina nekih.

Neću više juče da živim
niti za neku krivicu krivim
naša znanja ili neznanja
i nema zaključno proteklih godina,
one su juče, nema ih sada,
upravo suncem je nestala tmina,
i vlada jedina bliza blizina,
najlepša, najdraža, jedina,
ljubavi moja…

(Bgd, 25.feb.2018)

Kolačić

Ooo kako si magnetična sva kolačić voću slična nujnobujna vragolasta obla čulna slutim sočna sva vrcava zračnooka nježnobludna slatkotočna… Želja moja dal je čudna… Taman da je uzaludna, sretnem li te poješću te stisnuću te srsnuću te oduprijet se baš ne mogu… Stignem li te lakonogu… Ooo, neka je slava Bogu!

Ooo kako si magnetična
sva kolačić
voću slična
nujnobujna
vragolasta obla čulna
slutim sočna
sva vrcava zračnooka
nježnobludna
slatkotočna…

Želja moja dal je čudna…
Taman da je uzaludna,
sretnem li te
poješću te
stisnuću te
srsnuću te
oduprijet se baš ne mogu…

Stignem li te lakonogu…

Ooo, neka je slava Bogu!

GOROBILjA – Nena Miljanović

Poezijom za gorobiljima I tragovima ljubavi među rečima Za lekom od usamljenosti Tražih stih za melem mislima O jednom među mnogima I nije se našla vlat među biljkama Ni čovek moj među ljudima A veče moje će već Evo Pri kraju dan Pri kraju ja Umorna Gasim se sa danom a da nisam ni gorela … Настави са читањем “GOROBILjA – Nena Miljanović”

Poezijom za gorobiljima
I tragovima ljubavi među rečima
Za lekom od usamljenosti
Tražih stih za melem mislima
O jednom među mnogima
I nije se našla vlat među biljkama
Ni čovek moj među ljudima
A veče moje će već
Evo
Pri kraju dan
Pri kraju ja
Umorna
Gasim se sa danom a da nisam ni gorela
Umornoj
Klone mi gorobilje u poemama
Ni kletve više ni molitve
Za pesmu bar
 
Hladnu
Tanušnom nadom
Taknu me poslednji poetski svetlosni snop
Poslednji ti
Tu si
U žaru stvaranja
Postajem sunca zalazećeg zrak
Poslednjom toplinom
Ničice
Padam po izdancima stihova o ljubavi
Među strofama
Ničem u slatki poetski raskovnik
 
Gorka
Raskivam javu koja mi briše snohvatice o tebi
Protiv bolnih buđenja
Lečim se otrovom kojim zamenjujem život
Poezijom
Sanjam
Da nisi
Samo
Moj
San

 

Mesečari

Mesec je kriv za sve.. Zaljubi se u smežurani mali život prve noći po dolasku na svet. Spusti mu nežno zlatne niti između obrva. Tu, na najmekšem mestu na telu, utisne žig. Hipnotiše zenice,pa u deteline prolistaju..Poljubi dlanove i stopala da u lijane izrastu kako bi večito stremile njegovim visinama. Oseća, dok raste, u sebi … Настави са читањем “Mesečari”

Mesec je kriv za sve.. Zaljubi se u smežurani mali život prve noći po dolasku na svet. Spusti mu nežno zlatne niti između obrva. Tu, na najmekšem mestu na telu, utisne žig.
Hipnotiše zenice,pa u deteline prolistaju..Poljubi dlanove i stopala da u lijane izrastu kako bi večito stremile njegovim visinama. Oseća, dok raste, u sebi nadiruću plimu zbog koje ne prestaje da luta.. Svetom senki bez ljudi za krilo je bliže ptici.
Presečeni na nekoliko celina, deca Meseca dišu kroz više dimenzija oprečnih svetova. Kroz kaleidoskop gorućih očiju cepaju gotovo lepu maglu i memlu ljudskih slabosti. Levitiraju na mestu iznad svakog zla, gde im je svet čudesno najbliži.
Tamo kuda su putovali ostaje topao vetar i zlatna prašina i laka buđenja onih koje su posetili…
Po neki mladež utisnut na telu i pokušaj da se dosetimo zbog čega smo tako srećni raširili trepavice izronivši iz duplog dna sna. Svileno.
Ćuti. I budi uz mene kad odem.

Skorojević – Vlada Ilić

Roditelji tvoji potiču sa sela,a ti glumiš facu sa Trafalger skvera.Dok pijemo kafu i načinjemo teme,kažeš da je beda davno prošlo vreme.Pričaš neke priče ,nema veze s’vezom.Ne   slažeš se kažeš s’ovom mojom tezom.Zaboravljaš da smo nekad igrali klikere,na svaku moju reč stavljaš stikere.Propade mi kafa i cigara.Daj ja ću da platim,znam da imaš para.Odrasli smo … Настави са читањем “Skorojević – Vlada Ilić”

Roditelji tvoji potiču sa sela,a ti glumiš facu sa Trafalger skvera.Dok pijemo kafu i načinjemo teme,kažeš da je beda davno prošlo vreme.Pričaš neke priče ,nema veze s’vezom.Ne   slažeš se kažeš s’ovom mojom tezom.Zaboravljaš da smo nekad igrali klikere,na svaku moju reč stavljaš stikere.Propade mi kafa i cigara.Daj ja ću da platim,znam da imaš para.Odrasli smo sada ozbiljni smo ljudi,a nekad smo pili ,bančili ko ludi.I ti mi posle svega,prodaješ muda umesto bubrega.Vidim te da tražiš tačku na plafonu,nećeš da me slušaš ti mali poltronu.Težak si ti problem ali nek ti bude,a ja odoh sada negde među ljude

Ledeni stihovi

Zašto ne znam zimu pisati zašto snijeg i led stihom ne umijem oslikati kad toliko zime i snijega na mome srcu ledene planine visoke poput Mont Everesta izgradiše sve zime prošle Zašto mi je zaleđenoj ledeno što osjećam januarsku stud kad led na duši pokrov svoj odavno niže sloj po sloj i nema te topline … Настави са читањем “Ledeni stihovi”

Zašto ne znam zimu pisati
zašto snijeg i led stihom
ne umijem oslikati
kad toliko zime i snijega
na mome srcu ledene planine
visoke poput Mont Everesta
izgradiše sve zime prošle

Zašto mi je zaleđenoj ledeno
što osjećam januarsku stud
kad led na duši pokrov svoj
odavno niže sloj po sloj
i nema te topline ni toga Sunca
koja bi bar jednu kap otopila
jedan komadić okopnila

Zašto onda ne znam zimu pisati
zar su i slova mi sva promrzla
je li se i na njima led uhvatio
zar i Muze prekriše snjegovi
ili su to samo smrzli se
mrtvog pjesnika tragovi
ili su to samo u ledu prosuti stihovi ?

© Nevenka Savić Alispahić

ONA DEVOJKA PLAVE KOSE – Slobodan Jevremović

Ona devojka najmila, plave kose, žurila koliko brzo noge je nose da traži potpise poznatih lica, da hoda istom trasom ulica tragom nekada Tina Ujevića, pa Dom Omladine i tamo žurke, pa naši susreti i naše žmurke, i ulica moja i ulica tvoja i naša … Hoću da vidim ponovo sreću da osetim davne neprošle … Настави са читањем “ONA DEVOJKA PLAVE KOSE – Slobodan Jevremović”

Ona devojka najmila, plave kose,
žurila koliko brzo noge je nose
da traži potpise poznatih lica,
da hoda istom trasom ulica
tragom nekada Tina Ujevića,
pa Dom Omladine i tamo žurke,
pa naši susreti i naše žmurke,
i ulica moja
i ulica tvoja
i naša …

Hoću da vidim ponovo sreću
da osetim davne neprošle snove,
da dodirnem juče dodirom sutra,
da sutoni opet budu i jutra,
hoću tu devojku plave kose,
najlepše duše, i danas i sutra,
i ponovo livadom punom rose,
večeri juče, večeri ove,
ja hoću tebe.

(Bgd, 23.feb.2018)

NEKAD SU DALEKE BLISKE DALJINE – Slobodan Jevremović

Što su daleke ponekad naše bliske daljine kada to nisu snovi, kada to java jeste, kada te budan sanjam, kada mi sreća iz duše moje peva najlepše pesme, one, najlepše blizine tvoje … A onda boli pokriju reke, zalede zimske čarolije sreće, zaveju pute a reči lebde u hladnoći disanja života teškog pa opet, srećom, … Настави са читањем “NEKAD SU DALEKE BLISKE DALJINE – Slobodan Jevremović”

Što su daleke ponekad
naše bliske daljine
kada to nisu snovi,
kada to java jeste,
kada te budan sanjam,
kada mi sreća iz duše moje
peva najlepše pesme,
one, najlepše blizine
tvoje …

A onda boli pokriju reke,
zalede zimske čarolije sreće,
zaveju pute a reči lebde
u hladnoći disanja života teškog
pa opet, srećom, samo ponekad,
dolaze budjenja u noći snene,
ponovo pitanja vetar donese,
zašto su nekad tako daleke
naše najlepše bliske daljine?

(Bgd, 22.feb.2018)

Zelen bostan – Vlada Ilić

Mislim da si pretero pobro,igraš se Boga to nije dobro.Ne valja kad se voda muti,to nikad na dobro ne sluti.Uvek rečit bez snebivanja i spreman za podstrekivanja.Valjda ja svima to odskočna daska,kad ostare padne im maska.Uđu u pedesete i mnogih se stvari ne sete.Sada ne mogu da te prepoznam,s’koje planete si moram da doznam.Fin,uglađen ,smiren … Настави са читањем “Zelen bostan – Vlada Ilić”

Mislim da si pretero pobro,igraš se Boga to nije dobro.Ne valja kad se voda muti,to nikad na dobro ne sluti.Uvek rečit bez snebivanja i spreman za podstrekivanja.Valjda ja svima to odskočna daska,kad ostare padne im maska.Uđu u pedesete i mnogih se stvari ne sete.Sada ne mogu da te prepoznam,s’koje planete si moram da doznam.Fin,uglađen ,smiren u priči.To stvarno na tebe ne liči.Daviš pamukom,to promiče samo neukom.Moje dete je profesor,borac,fajter.Sad čeka zeleno da se upali semafor,i biće gastarbajter.E moj pobro,neko je zelen bostan obro.Ja ga berem svaki dan,i pravim se da je ukusan.Ali mladi čovek je pronicljiviji,na neke stvari osetljiviji.Jer obećanja kod njih ne pale,pametna deca nisu budale