Месец: јануар 2018.

šesnaestog proleća mog
leta gospodnjeg poslednjeg bezazlenog
bolno i slatko
bubrila sam sa ranim trešnjama
nalivena nepoznatim sokovima
u telu neiskustva punom
moja uplašena i radoznala ženskost
vrludala je između straha i radoznalosti
putevima krvotoka i mutnih misli
nošena nejasnim slutnjama
o slastima i strahovima

zelena
po nagonu za zrenjima
izložih se silama prirode i mašti
o nepoznatom suncu vetrovima i kišama
pod kojima ću uzreti i raspući se
ko nežna koža prolećnog ploda
da sokom slatkim presipam se i prosipam
na radost i gozbu gladne ptice
prispele sa obala saznanja
međ grane moje tanane
otežale
od okruglih i sočnih želja
zrelih za berbu

sva od radovanja i kajanja
te godine nežne i grube prvoprolećne
raspukla do gole koštice i središta misli o smislu sebe
crvenim kapatkama otkrivene tajne
razložih se na milione sebi istovetnih žena
svih što su bile i svih što će biti
i svakoj od njih
iz pupka su izvirale i pucale prve trešnje
i prosipale se po prvom muškarcu
i svakoj su iz oka kapale poslednje
prezrele
po poslednjem

Kad u tamnoj noći
bez zvezda i snova
odlutaš daleko
u mislima svojim
i kad ti se otme
jedan uzdah samo:
“O moj dragi Bože
samoće se bojim”,
tad seti se mene,
obećanja moga
i ne tuguj mila
ove mračne noći,
u mislima mojim
ja sam noćas s’ tobom
nasmeši se samo
i zora će doći.
Nasmeši se mila
i oteraj tugu
nek ti osmeh opet
vrati se na lice
pa pokušaj dušo
na miru zaspati
dozovi me u snu
moja devojčice.
A kad zorom ranom
sunce zrake prospe
na vrata ću tvoja
tiho zakucati,
zagrlit’ te tako
usnulu i snenu
i zauvek s’ tobom
i srećom ostati.

Milovan petrović

Prijatelji iz lepih davnih dana,
da li su nam
ekscentrični profesori namćori
pomogli,
pojmiti egzistencijalnost prostora,
lišenu marginalne vrednosti neukusa ?

Opisujući inkrustacije od retkih dragih kovina ,
na okruglim prozorima ;
Katedrala, po čijim sjajnim fasadama,
Sunce prosipa kvantume snage,
čiste energije efemernih halucinacija.

Gde su sad ispitni rokovi,
semestri i blokovi,
traktati nenaučeni,
citati podvučeni ..?

U alejama imaginarnih obitavališta ;
Simetrični nizovi drvoreda,
prostiru se u kolorističkoj perspektivi,
dokle se ne spoje u neumoljivosti beskraja
intelektualne povezanosti,
prividnom tačkom nedogleda;

Prerasla fazu literarne fasciniranosti ,
opsednutosti aspektom rađanja mitoloških bića rata ;
Dok inkarnacije vladara htonskog sveta,
lišene božanskih atributa;
Stupaju iz podzemlja oličene u herojima,
tradicionalnog kulta;
Nedaj se iz inata !

U jednom snu o ljubavi, dva su se duha u dva nedodirnuta tela srela,
iz dana u dan, žena je dalekog svoga stihom strasno ko život volela,
iz noći u noć, čovek je sanjanu ženu žarkim mislima žestoko ljubio,
u dva sna o jednom životu, koji je poezija praznoj javi za utehu isplela.

Ноћ, хладна ноћ
црна рупа без дна
Ноћ мркла ноћ, ко зна која без сна
ех знам…
Долази тренутак, ближи се тренутак, да…
Дао би сав овај свијет за само једну, бескрајно
дугу ноћ без сна…

Небески је хладан свод
Црн насукан стари брод…
Само су звијезде уплетене у јарболе
као одсјај минулог ужитка…
И оне хладне и голе
и оне су привид, и обмана питка…

Велики се медвјед хоризонтом вуче
све је мање данас, све је мање сјутра…
Само расте буја то увело
јуче…

Ноћ ми се лагано увлачи у собу
тако јасно видим да сваке секунде
са небеских стреха…
Кап минулог греха
примиче ме
гробу…