Nestalno svetlo voštanica tinja
Nad malom trpezom
Lica bez glasa govore
Guši me miris lavande
I to što
U moje ime je zdravica
I to što postavljaš pitanja
Tražeći jednostavne odgovore
Ko u zverinjaku osionih
Hodam sa ljudima
Pa,ako ti se učini na mahove
Da ganjam duhove iza tvojih ledja
Ko da se ne čujemo
Neka te ne vredja
Što jos si bezimen vitez
Na odru precvetalih ruža
Što radjam vatru tarući kamen o kamen
I pružam ti ruke
Tek da se rukujemo
Pa modre usne grči tišina
Koja nas žvaće i guta
Jer nije istina
Ono što želimo da je istina
Kasniš eonima
I zastaješ nepozvan
U slepoj ulici moga puta
Hodam sa ljudima
Aukcija živih
Na medjumestu dvaju svetova
Gde sitno prodaju sunce
Za prstohvat od snova
U kalupe pretaču zlato
Da naprave poluge
I ove sveće s mirisom mošusa po kalupu su topili
Kada banalnost dodeli uloge
I nas će u nesto sabiti
Da bi nas lakše uklopili
Ni tudje perje ne grebe ispod kože
Ni kitnjasti ukrasi pod jezikom
Ne zagrcnu ih
Umetnost je preboleti sebe
Sve ostalo se ipak mora i može
Nismo mi sudbina
Na svakom mom početku kipti neminovnost kraja
Mogu ja voleti,al
U masi drugih, ni ti mi nećes oprostiti
Što sam se drznula da budem svoja medju ljudima
(Прочитано: 60 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.311.243 пута)
Volim kako pišeš,bez okolišanja i uvijanja