Добродошли!
Što su daleke ponekad naše bliske daljine kada to nisu snovi, kada to java jeste, kada te budan sanjam, kada mi sreća iz duše moje peva najlepše pesme, one, najlepše blizine tvoje … A onda boli pokriju reke, zalede zimske čarolije sreće, zaveju pute a reči lebde u hladnoći disanja života teškog pa opet, srećom, … Настави са читањем “NEKAD SU DALEKE BLISKE DALJINE – Slobodan Jevremović”
Što su daleke ponekad
naše bliske daljine
kada to nisu snovi,
kada to java jeste,
kada te budan sanjam,
kada mi sreća iz duše moje
peva najlepše pesme,
one, najlepše blizine
tvoje …
A onda boli pokriju reke,
zalede zimske čarolije sreće,
zaveju pute a reči lebde
u hladnoći disanja života teškog
pa opet, srećom, samo ponekad,
dolaze budjenja u noći snene,
ponovo pitanja vetar donese,
zašto su nekad tako daleke
naše najlepše bliske daljine?
(Bgd, 22.feb.2018)
Mislim da si pretero pobro,igraš se Boga to nije dobro.Ne valja kad se voda muti,to nikad na dobro ne sluti.Uvek rečit bez snebivanja i spreman za podstrekivanja.Valjda ja svima to odskočna daska,kad ostare padne im maska.Uđu u pedesete i mnogih se stvari ne sete.Sada ne mogu da te prepoznam,s’koje planete si moram da doznam.Fin,uglađen ,smiren … Настави са читањем “Zelen bostan – Vlada Ilić”
Mislim da si pretero pobro,igraš se Boga to nije dobro.Ne valja kad se voda muti,to nikad na dobro ne sluti.Uvek rečit bez snebivanja i spreman za podstrekivanja.Valjda ja svima to odskočna daska,kad ostare padne im maska.Uđu u pedesete i mnogih se stvari ne sete.Sada ne mogu da te prepoznam,s’koje planete si moram da doznam.Fin,uglađen ,smiren u priči.To stvarno na tebe ne liči.Daviš pamukom,to promiče samo neukom.Moje dete je profesor,borac,fajter.Sad čeka zeleno da se upali semafor,i biće gastarbajter.E moj pobro,neko je zelen bostan obro.Ja ga berem svaki dan,i pravim se da je ukusan.Ali mladi čovek je pronicljiviji,na neke stvari osetljiviji.Jer obećanja kod njih ne pale,pametna deca nisu budale
Sve će sitnice izbledeti, i kao zub će zaboleti, samo ti neću videti lice kad razgraničiš volim te od voleti, i napraviš spisak sitnica koje se ne mogu preboleti. A noć je usamljena dama, na vrelom Bulevaru sećanja, Da li zna sunce šta je tama Ona se hladna servira, Ne boli me rat, boli me … Настави са читањем “Nekako brate…”
Sve će sitnice izbledeti,
i kao zub će zaboleti,
samo ti neću videti lice
kad razgraničiš volim te od voleti,
i napraviš spisak sitnica
koje se ne mogu preboleti.
A noć je usamljena dama,
na vrelom Bulevaru sećanja,
Da li zna sunce šta je tama
Ona se hladna servira,
Ne boli me rat, boli me brat
I još hiljadu nemira,
Puzimo dnom a bili smo na ivici svemira….
Kletva je stara izreka,
Ne mogu da se ne osvrnem
Zastava mi beše pobednička,
Odelo mi sakrilo debelo telo,
Nekad vesela duša radnička,
Od svega postade pička.
Da imam iz čega pucao bih dva put da se ne promašim,
Iza rešetaka bih ostavio mišljenje,
Bio bih sudija svake osude,
Kakva je ovo relacija,
Nadje se poneki čovek,
Al gde je nacija?
U redu za hleb i penzije,
U amove,
U svojoj tišini od straha,
U bolnici na lečenju od raka,
Premnogo mraka moj brate
Dok se trudim da shvate,
Al ovi su plaćeni da blate,
I naše delo i ono što ostane,
Sve dok poneko u rezervatu ne preostane.
A ja sam samo želeo malo da volim, onako nesebično bez računa,
Al to se ne računa,
Da provozam loknice na poletarcu,
Iza ugla razmenimo mirise,
Stanemo kraj oltara,
To samo retki razumeju brate,
ali nikada neće uspeti da shvate.