Дан: 15. фебруар 2018.

(NE)PROLAZNO (za 14.februar) – Nena Miljanović

  Trenutno Bez najave Kao grom iz vedra neba Zaslepi munjom zaljubljenost Na prvi pogled pogodi dvoje Zaljulja tle pod nogama i pijanu planetu Razmekša kolena do klecanja Nabreknu krvne žile do pucanuja Ipak Ne dalje od obožavanja sebe sa nekim I ne dublje od uzimanja Plitko Prenaglašeno Preveliko klicanje dok traje Preglasno jecanje na … Настави са читањем “(NE)PROLAZNO (za 14.februar) – Nena Miljanović”

 

Trenutno
Bez najave
Kao grom iz vedra neba
Zaslepi munjom zaljubljenost
Na prvi pogled pogodi dvoje
Zaljulja tle pod nogama i pijanu planetu
Razmekša kolena do klecanja
Nabreknu krvne žile do pucanuja
Ipak
Ne dalje od obožavanja sebe sa nekim
I ne dublje od uzimanja
Plitko
Prenaglašeno
Preveliko klicanje dok traje
Preglasno jecanje na kraju
Slabost dve ropske strasti
Okončana
Tema je dana do novog zaljubljivanja
I uzrok tugovanja radi lepote plakanja
Poetična nesanica
Kraj bez posledica
Spomenara stih
Zaborav

&

Korak po korak
Lagano
Za danom dan
Sigurno
Rađa se ljubav
Najavljivana iščekivanjem opravdanja za postojanje
Neizbežno kao rađanje života
Tiho kao smrt
Događa se davanje sebe bez ostatka
Duboko
Do poslednjeg atoma duha i poslednjeg pedlja tela
U snazi dve slobode da se ode i ostane
Postoji
Dostojno i po rastanku
S beskrajnom tugom jedno za drugim
Bezglasno
U sebi
Dokle postoje
Plač pesme koju niko ne čuje
Nezaborav

 

Srbija na raskršću-Vlada Ilić

Nemožemo još od drugog svetskog rata,da se izvučemo iz blata.Tad nam se kuća srušila,na zgarištu se pušila.Svi ovi ratovi i stradanja,sva ova zavist i zloba počinje iz tog doba.Teško se država obnavlja,dobro se pamti a loše ne zaboravlja.Moramo kao naši preci,da se posvetimo porodici i deci.Manimo se šunda i kiča,neka tu počne naša priča.Ponekad čujem … Настави са читањем “Srbija na raskršću-Vlada Ilić”

Nemožemo još od drugog svetskog rata,da se izvučemo iz blata.Tad nam se kuća srušila,na zgarištu se pušila.Svi ovi ratovi i stradanja,sva ova zavist i zloba počinje iz tog doba.Teško se država obnavlja,dobro se pamti a loše ne zaboravlja.Moramo kao naši preci,da se posvetimo porodici i deci.Manimo se šunda i kiča,neka tu počne naša priča.Ponekad čujem sa strane,da se delimo na četnike i partizane.Mali smo narod jako da bi se delili tako.Sad treba da kupimo kartu za Evropu,a ona nas ostavlja na čekanju kao Odisej Penelopu.Valjda smo Evropljani rođenjem,a ne njenim prosvetljenjem.Zar treba paprike da merimo lenjirom,i pola Srbije da sedi za klavirom.!E jadna li si Evropo,kad u tebe ulazi se stopom.Mnogo se ponižavamo dok se s’tobom zbližavamo.Još nam nisu zarasle rane od prošlog rata,a ti nam pred nosom zatvaraš vrata.Da se ja pitam,poslao bih te u lepu.Ispadosmo magare koje juri šargarepu