Brojevna veza, za novi početak teza – Snežana Marko-Musinov

Brojevna veza, za novi početak teza

Otvoreni za nastupajuće
moramo biti i unutar, i van kuće,
uz poštovanje preventive
da nam se sve želje pomire
i da nam pred nosom
ne beže mogućnosti i perspektive,
da se ne krećemo unazad
ni kad nas novosti uznemire;
da nikog ne zadesi glad,
da sve noći budu lake,
dani pune fine cake
za dizanje standarda
bez stresnih zamaha,
da se kontinuirano družimo,
da radosti ne suzimo
da nam misli budu razdanjene,
obećanja ispunjena,
lica kako-tako manje namrštena,
nedoumice sve rešene,
operacija odbrojavanja do 12
može slobodno da počne
i poljubac plameni žacne
za ravnotežu unutar sebe, i oko sebe;
bude li pahulja ili ne
romantično jutro nek osvane;
dočekamo li ga sa osmehom na licu
postaće početak za novu 2026. priču.
Kad tradicija začne prazničnu žurku
sreća preseče u struku,
svaki mali poklon je veliki,
dah naklonosti nam pozitivno menja lik.

Настави са читањем “Brojevna veza, za novi početak teza – Snežana Marko-Musinov”

SRCE U SRCU

Nosim nečije srce u sebi
čujem ga kako otkucava
Nerazdvojna smo celina
ma šta pomislila
to je misao njegova
Ne plašim se ničega
strah bi njega uplašio…
Ne želim da se promenim
sudba bi me vratila na isto,
na ono što sam oduvek bila –
Mesec i Sunce toga srca
Najdublje čuvana tajna je nečije srce u meni:
jutro svakoga dana
pora najužeg dela kože
početak svakoga kraja
grana života u šumi
ispružena do svemira
da zvezdama nadu sačuva.
Nosim nečije srce u sebi
postojim dok ono postoji

ЖИВОТ

Корак напријед, корак даље
Ноге носе, пут нас води,
То путује без повратка
Свако ко се једном роди.

Мора проћи овим путем,
Искусити чари нове,
И горчине мора пити
Ко се бићем већ назове.

Корак сјајан, корак вриједан,
Или можда странпутицом
Својствено је свима нама,
Спојени смо златном жицом

Која ће се прекинути
Некоме послије, некоме прије
Пријатељу мој најдражи
Зар то живот овај није.

МУКА СТЕЖЕ – КОЗИЋ САША

Осећам неку муку , стеже ме нелагодност свуда око мене. Од свог живота очекивао сам срећу , а не ово .

Учмалост времена , све стоји , непомиче се . Само по која звезда убија мрак , срећна што уопште сија ,што уопште постоји .

Пре много, много година чекали смо да се отвори новогодишњи сајам , да почне одбројавање до Нове године .Млађи су имали своје сновео ватромету, о светлу и буци . Мало старији размишљали су о дочеку ,или у ресторану , или код неког у стану са пићем .

Тако је тада било по обичају .Све је функционисало , беспрекорно мирно .

Данас , фрка . Сви у журби, сви негде журе ,иду најчешће у иностранство на дочек , као да је тамо лепше.. Што скупље, боље .

Ах, да се врати старо време. , да се мало замислимо . Лепше нам је било када нисмо имали ништа . Лепше. , брате, много лепше. ., боље . Све је било, чини ми се, боље.  Ведрије, радосније .

ПИТАЛИЦА

Да ли би ме њежно
Привио на груди
Ко уснуло птиче
Што топлину жуди,

При смирају дана
Када сумрак мије,
Испод јунских липа
Љубавнике крије,

Сада кад су прошле
И утихле страсти,
Када младост тамни
Распукла од сласти.

 

Ti nedostojan, Jovana Živković

Ti nedostojan

……

 

Ti privlačiš pitanja medjuprostoru

U Suetskom kanalu

Gva 2temalskih ostrva

Vulkana erozija

I okeanskih pučina

 

Deduktitivno tumačiš

Povlačenja….

 

Veronskih poljubaca

Izmedju Provansnih terasa

Doručaka Francuskih kroasana i

Mirisa engleskih čajeva jutarnjih žagora,

Ljudskog prekora i

Borhesovog čekanja

i čak smelog Luidjijevov tanga u operi Smrti u Veneciji .

 

Taktizirano…

Sakupljaš…

Čekaš

Logički induktivno zaključuješ….

 

Putujući teškim koracima crvenim cipelama kanalima od tinte istisnutog Karavadja,

Ukusima Bosforskih lokuma i vazduhom dubokih Dardanela,

Lutaš u mislima

Dok prolazeći ispod trijumfske kapije

Boraca

Najveći gubitnici penju se

Na toranj Ajfela,

Dostojni slobodnog pada.

 

Zaustavljaš,

Ti nedostojan…

Bez prava daljeg nastupa,

 

Ti nedostojan…

 

Sa pitanjima,

Ja bez prava žalbe

bez odgovora.

 

Taktizirano…

 

Meni provlačiš kraj.

 

Ti nedostojan….

 

 

 

 

БЕЛОВОЂАНКА – Нина Симић

      

БЕЛОВОЂАНКА

МОЈ ЈЕ ДРАГИ КЛЕСАР
У ЊЕГОВИМ РУКАМА
КАМЕЊЕ ГОВОРИ
СИТАН ВЕЗ
У КАМЕНУ ВЕЗЕ
КАО ХЕКЛИЦОМ
ПРОВЛАЧИ ПЕТЉЕ КАМЕНЕ
КАО ПАУК ПАУЧИНУ
ПРАВИ ЧИПКУ
ТКА СТРПЉИВО
СВОЈ РУЧНИ РАД
НЕ БЕРЕ МИ ЦВЕЋЕ
НИ РУЖЕ НИ ЛАЛЕ
ЊЕГОВО ЈЕ ЦВЕЋЕ
ОД КАМЕНА
НИКАД НЕ УВЕНЕ
ТРАЈЕ КАО МОЈА ЉУБАВ.
Настави са читањем “БЕЛОВОЂАНКА – Нина Симић”

Дамски сан – Нина Симић

Дамски сан

 

И кад  сам се напила

Као права дама

Лепезом сам срушила наше чаше

Извадила пудријеру Хелена Рубинштајн

Просула сам ти пудер по коси

А пуфном ти натрљала нос

Ау, што је било смешно

Доста си само ти правио глупости

Онда сам твој поклон Живанши

Сипала у вазу са цвећем

Мирисне ноте су се вратиле

Тамо где спадају

Скинула сам ципелицу стаклену

И сипала ти вино да пијеш из ње

Онда сам на једној нози

Одскакутала

А ти си трчао

Са другом ципелицом

Као да сам Пепељуга

Е, једном ћу то стварно урадити

Слатко сам се насмејала у сну.