Previous Next

SUJETNA ELITA-Miroslav Krnjeta

Ne zanosi se uobražena elito
niste sami na svetu
ne pripada samo vama žito
imate i vi gospodo ahilovu petu.
Zašto mislite samo na slavu
da delite ljude odakle vam pravo,
a kad se treba suprostaviti lavu
onda cinično aplaudirate malom čoveku
i kličete uz podsmehe bravo.
Šta vi stvarate i gradite
sedite i samo o sebi mislite
od rada čovečanstva živite
obične ose se plašite.
Ne grade se mostovi samo za vas
nego umišljeni miševi za sve nas,
ko ste vi da sudite o čoveku
niste bogovi kraj dolazi i vašem veku.
Pogledajte istini u oči
nemate hrabrosti treba to moći
lako je mudrovati i kreirati
a drugi trebaju za vas ginuti.
Kome vi pričate o moralu
ko ste vi da određujete živote
zavirite u sebe pa onda u ogledalu
shvatićete da ste žabe bahate.
Kad sve znate sprečite rat
a vi se krijete okačite o tuđi vrat
čekate neka bolja vremena
a teret stradanja neka padne na tuđa ramena.
Ko ste vi šta zamišljate
u svojoj mašti živite od priznanja
u fotelji sujete živite
od realnosti života krijete se iza žbunja.
Velikim ljudima ne treba ime  i ordenje da se kite
oni žive u realnosti i ne pate od sujete,
pleminiti časni ljudi puni vrlina
vode svoj narod do zlatnih visina.
Pustite ljude koliko ko može
ne ponižavajte ih i ne gulite im kože
svaki čovek ima svoju svrhu
svako putuje ka svom vrhu.
Šepurite se kao paunovi mnogo se zanosite
visoko ste uzleteli sa izmišljene piste
sletite malo na zemlju
okanite se samoljublja okrenite se čovekoljublju.
Original ste nosorozi
u starosti nemate mudrosti,sanjate o slavnoj stazi
za crvenim tepihom i peharima puše vam se uši
džaba braćo u stare dane prazni ste u duši.
Gde vam je mudrost
imate znanje a ne poznajete milost
gde su vam vrline
od nosa vidite samo visine,
ne možete vi da stvarate
živite u bajci i ego hranite.
Zečevi mislite da ste aristokratija
e smrtnici obični vi ste svetska parodija,
mislite da ste bogom dani
vi ste naduvani sebični patlidžani.
Pružite ruku čoveku kad pati
a ne,dragoceno vreme vam krati,
kad cvonjka nemate znate da ječite
narod lažete i zamajavate,
jer bože moj
kako će priglupi siromasi bez elite.
Ne znate da pustite vodu u toaletu
a vi ste konstruktori na važnom letu,
bez muke radničke ruke
vaše ideje nikad ne bi isplovile iz luke.
Kad je nevolja znate da uzmaknete
a kad prođe,busate se i hvalite,
prazne duše hladna srca
važna vam je samo svečana vrpca.
Prepotentna gospodo niste vi elita
vi ste nadobudna cirkuska svita,
nemamo iste domete,živote,ciljeve,ali su ljudi isti,
i rudari,zanatlije,trgovci,seljaci koji seju i žanju žita
oni su kreativni marljiva ruka plemenita
a vi ste krpelji iskompleksirani egoisti.
Zato petlići manje stvarajte u umišljenoj glavi
izađite iz fotelja osetite malo težine života
ne sudite drugima i samo ja u slavi,
zavrnite rukave pa malo radite
kreirajte,stvarajte,gradite,komponujte,
za svoj narod za čitavo čovečanstvo
pa ćete možda jednog dana
postati ponos naroda
prava vrlina,
plemenita i hrabra elita.

33 пута прочитано

Umoran sam – – – Miško pločić

Umoran sam od života
I od rada u polju
Sto posto sam siguran
Da zaslužujem sudbinu bolju…

Od rada u polju me bole noge
Ramena, laktovi i ruke
A i zarade od toga nema
Ima samo goleme muke…

Umoran sam od svega
Dosta mi je rada
Od mene seljaka mnogo bolje
Žive ovi iz grada…

Ne mogu više da radim za druge
Hoću malo da mislim na mene
Od rada u polju ništa nemam
Ko zna da živi, njega ljudi cene…

I zato neću više ništa da radim
Hoću samo lepo da živim
Bataljujem poso i njive
Nemam više ništa sa tim…

30 пута прочитано

ШАРЕНА ПИТАЊА – Андреја Ђ. Врањеш

Нова песма

ШАРЕНА ПИТАЊА

Колико Сунце светлости има,
које траве самоћу лече,
шта је птица без плавети сама,
има ли тајни које звече?

Зашто освити звезде гасе,
могу ли се лепи снови красти,
шта облаке небом спаја,
где станује љубав која нема страсти ?

Који путеви на радост изалазе,
због чега муње најављују громове,
може ли се призвати киша,
да хладна кваси вреле болове?

ИЗ ЗБИРКЕ НА ОБАЛИ СРЦА

ПОЕТЕСА

Краљица духа,
мајка поезије,
песме су јој деца,
живот елегија.

Љубави нетакнута,
карактерна глумице,
рођена си да ствараш лепоту.

ОН

Ослобођен мржњи трошио љубав и снове, радознао трагао
за лепотом. Класик у души,бродоломник у времену.
Није скривао мисао, небо поклањао у песмама.

Наслоњену на светлост гледао радост цвећа.
Запамтио што се родио, ништа а све осим поезије није добио.
Отворен за смисао загледан у прошло.
Члан заљубљених у пролеће, мирисао на Лоркино зелено, широк за уско.
Заљубљен у све што радује истином. Никад није изгубио себе.

САВА

У времену,
као карма,
светли небеска
и кад је тама.

Водена млада,
лепотом река,
по њу се не иде,
она се чека.

ИСКРЕ:

– ДЕЦА СУ ФАНТАЗИЈА КОЈА ТРАЈЕ.

© Андреја Ђ.Врањеш

286 пута прочитано

SVETA PETKA-Miroslav Krnjeta

Sveta Petko velika podvižnice
iz pobožne i imućne porodice,
rođena u Epivatu na obali mramornog mora
ostavila si zlato i krenula
tamo gde je večna rajska zora,
slavimo te svetiteljko
i sveće ti palimo.
Malo dete ide stopama Gospoda
brat Jevtimije istim putem hoda,
milostinju delila bogaljima i siromasima
saosećala boli sa bolesnima.

Zovu vas crkvena zvona
ostavljate bogatstvo,
pratite svetlo nebeskog bastiona
da se anđelima okružite.
Zamonaši se posta episkop galipolja Jevtimije
sveta Petko ti zagrli monaški zavet
u Carigradu u crkvi svete Sofije,
dobi monaško ime Paraskeva
napuštaš prolaznu trulež sveta
odlaziš iz svilenih vrtova,
molitva i borba radi Hrista
je tvoje sveto polje krstova.
Put vatrenih iskušenja
gde se najteže bori za spasenja,
u grotlu Jordanske pustinje
radi Hrista boga
asketski se podvizavala penjala stepenicama
do rajskih visina.
Čistotom duše,ljubavi prema Gospodu,
srca poput buktinje
uzdizala se ka svetlom tronu svetinje.
Odricanjem si usavršavala dušu do starosti
srce čistila blagošću i dobrotom
išla putem Hristove blistave svetosti
postom,božanskom ljubavi i svetom molitvom.

U snu ti se anđeo javi
zapovedi vrati se na rodnu grudu
telo od duše mora da se rastavi,
telo predaj zemlji grobu
dušu predaj bogu
da te među svete u večnu svetlost stavi.
Sveta Petko stanuješ sa anđelima u raju
gledaš božansku harmoniju
vrtove koji večno blistaju,
tamo gde se nagrađuju dobra dela
žrtva za Hrista,
Sveta Petko tamo tvoja duša večno blista.
Velika svetiteljko klanjamo se do poda
ti si isceliteljka i zaštitnica našeg roda
molimo te da sa kalemegdanske crkve
uvek nas krepi,čisti,leči,
tvoja sveta voda.
Krsna slavo čuvarko porodičnih domova
molimo te za zdravlje
i očisti srca naša od zlog
i nečistog korova.

SREĆNA SLAVA
SVIMA KOJI SLAVE SVETU PETKU!!!

34 пута прочитано

PESMA SE NE PIŠE NA HLADNO – Jelena Đurašković

Ako odlučiš napisati pesmu,

nemoj da se na pisaljku naljuti papir

što po njemu svašta švrlja i brlja

i besmisleno mu remeti mir.

Pesma, ma o čemu da je,

ne piše se na hladno,

da ne bi zvučala prazno, ogoljelo, jadno.

Ako poželiš da pesnički kažeš nešto,

a da to bude  lepo, misaono , vešto,

izaberi najlepše reči iz njihovog arsenala,

i njihovu nisku u stihove utkaj  tako

da dotaknu čitaoca snažno, vrlo jako.

Duša puna emotivnog žara,

najlepše stihove stvara,

sa mnogo pesničkog dara,

Samo iskrene emocije tvoje

pesmu oboje u najprikladnije boje

i dadu joj raskošno ruho i čaroban dah,

da čitacu izmami uzdah,

da se u tvojim stihovima pronađe

i emociju tvoju prepozna kao svoju.

 

37 пута прочитано

ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА у Крушевачком позоришту

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ наставило је са организовањем манифестације ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА у Крушевачком позоришту 29.10.2019. године у 18:00 сати. Програм је био богат и разноврстан и састојао се из три дела:

  • У првом делу чули смо победничке песме са Песничког маратона КЦК и победницима уручили награде,
  • У другом делу промовисали смо трећу књигу Мирославе Смиљанић из Град Сталаћа „МОРАВА МЕ МОЈА ЗОВЕ“,
  • На крају слушали смо поезију присутних песника и одабрану музику на хармоници млодог и талентованог Николе Тонића.

Програм су сомислили и водили Љубодраг Обрадовић и Саша Милетић.

Иначе, на песничком маратину КЦК 16.10.2019. године учесвовали су песници из Крушевца, Бруса и Ћићевца, а прво место су равноправно освојили Далибор Ђокић из Бруса и Дејан Милошевић из Крушевца, друго место је, такође равноправно припало Душки Ерић и Слађани Бундало из Крушевца, а треће место је освојила Данијела Јевремовић из Крушевца. Специјалну награду је осбвојио Дејан Петровић Кенац. Одлуке је донео жири у саставу: Љубодраг Обрадовић, Јелена Протић-Петронијевић, Латинка Ђорђевић, Мића Живановић и Горан Минић. Вечерас су награде присутним песницима: Дејану, Слађани, Душки и Данијели дипломе и награде уручили пристни чланови жирија Мића и Љуба. Наравно специјалну награду за Песнички маратон из прошле године добио је Живота Трифуновић.

У другом делу сусретања представљена је књига Мирославе Мире Смиљанић из Град Сталаћа о којој је говорио Љубодраг Обврадовић. Поеред саме ауторке њену поезију говорили су и песници: Слађана Бундало, Душка Ерић, Градимир Карајовић и Живота Трифуновић. Биографију ауторке и део из њене приче прочитао је Саша Милетић.

У завршном делу Песничких сусретања, своју поезију су говорили присутни песници: Ратко Тодосијевић Баћо, Душка Ерић, Мирослав Живановић, Горан Арсић, Љубодраг Обрадовић, Слађана Бундало, Данијела Јевремовић, Милош Ристић, Живота Трифуновић, Градимир Карајовић, Драгојло Јовић, Првослав Пендић, Миленка Весић, Саша Милетић и афористичар Братислав Бата Костадинов.

118 пута прочитано

ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО – Љубодраг Обрадовић

Ових дана је моја књига ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО била предмет пажње шире читалачке јавности. Представљена је на два сајма књига: крушевачком и београдском и у новини Rasina PRESS у броју 78. Наравно, на крушевачком Сајму књига и издаваштва за 2019. годину, књига је посебно представљена и ја сам одлучио да вам овде поклоним видео запис песме ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО по којој је књига и добила име. Иначе, песма је посвећена Јовану Дашићу, који је сам на свом мотору прокрстарио Европом.  (Љубодраг Обрадовић)

 

Drugi pišu – Rasina PRESS

Ljubodrag Obradović predstavio svoju najnoviju zbirku pesama

CRNO ILI CRVENO, PITANJE JE SAD

Za ukupan doprinos širenju kulture u gradu Kruševcu Ljubodrag je ove godine dobio Vidovdansku pohvalu

U Kruševačkom pozorištu predstavljena je sedma knjiga Ljubodraga Obradovića „Crno ili crveno“. Program su osmislili i vodili Svetlana Đurđević i autor. O stavaralaštvu Ljubodraga Obradovića govorio je Borisav Bora Blagojević, pesnik iz Ćuprije, a pročitani su i izvodi iz recenzija Dragojla Jovića, pesnika iz Kruševca i Radenka Bjelanovića, pesnika iz Kragujevca. Za zabavno muzički program postarao se Mića Živanović, a Ljubinu poeziju govorili su njegovi prijatelji, saradnici, pesnici, ukupno njih 31, a pročitane su 33 pesme.
Nastaviti čitanje

62 пута прочитано

MOJA ŽIVOTNA ARHITEKTURA – Jelena Đurašković

Moja životna arhitektura

Izdržala je mnogo oluja i bura

Ponekad besna,

Ponekad koža bila mi tesna,

Al’ nisam pala,

Nisam se dala.

Bojila sam svoj život vedrim bojama duge,

Vešto zaobilazila opasne pruge,

Birala puteve izvesnosti veće

Kojima se sigurnijim korakom kreće.

Vrline su mi bile vođa puta,

Blagosloven da bude, da se ne odluta,

Da se do cilja lakše stgne,

Bez da se velika prašina digne.

Zidalo se korak po korak, polako

I nije uvek bilo lako.

Al’ mladost lakše nosi breme

i lakše rešava životne probleme.

A kada mladost prođe

I kada starost dođe,

Umor ti kaže:“E sada stani!

Ovo su sada drukčiji dani.

Polako, prikoči, sporije, tiše…

Ko nekad se ne može više.“

Malo se opireš i nećeš da shvatiš,

Al’ zdravije je što pre prihvatiš.

32 пута прочитано

Saša Milivojev – Dubai Marina, SHZR, United Arab Emirates

Saša Milivojev – Dubai Marina, SHZR, United Arab Emirates

38 пута прочитано

SA VISINE ŠIRI SU VIDICI – Jelena Đurašković

Upitalo prase raspevanu pticu
zašto toliko voli da poleti
i leti i leti i leti…
kad će i onako da sleti
i još joj upozorenje doda
da ko visoko leti nisko pada
i nema čemu da se nada.

Podsmehnu se na to ptica,
pa razmišlja kako da prasetu objasni
zašto voli da se vine u visine
i da peva od miline.

„Prase moje, dok se živi.
treba život  da se  i doživi.
Gledati samo u svoje korito
nije baš uzbudljivo,
ni raskošno, ni maštovito.
Priroda me moja stalno zove
u visine i nove izazove.
A bez leta u beskrajne visine
nema za mene ni miline.
Sa visine se vide:
rijeke, jezera, mora,
doline, brda, planine…
svašta,
i buja mašta.“

Al’ prase i dalje misli
da je sigurnije i bolje
biti uvek dolje,
ne znajuć za raskoš koju visine nude
i radost koju bude.

Ptica dobro zna da ne letjeti nije bolje,
jer uvek si nisko i uvek si dolje.
Prasetu nikad neće biti jasno,
da sa visina širi su vidici.
al’ veoma jasno je ptici.
A kada bi prase imalo njeno saznanje,
pesmom bi zamenilo skičanje i roktanje.

30 пута прочитано