Previous Next

AFORIZMI *Mihajlo Ćirković – Ćira

* Visinu planine treba meriti od dna okeana;
* Još sam u podnožju svoje dubine;
* Otvorio sam prozor u svet, ali svet je ušao u mene;
* Od svih zanata najmanje inovacija je uneto u „najstariji zanat“;
* Ono, „…kao rogovi u vreći…“, za nas ne važi. Naši rastu unutra;
* Najčešće je nostalgija nesigurnost u novoj sredini;
* Mali je korak izmedju tolerancije i mazohizma;
* Od večnosti nas deli samo minut ćutanja;
* Šta u svakom kamenu „čuči“ zna samo umetnik;
* Najteži bolesnik je lekar hopohondar.
————————————————————————-

AFORIZMI SU IZ NEOBJAVLJENE KNJIGE AUTORA POD NAZIVOM „MELJAVA VREMENA“

47 пута прочитано

БЛИСКИ ЗВЕЗДАМА – Андрeја Ђ. Врањеш

БЛИСКИ ЗВЕЗДАМА

Постоје они  који живе изван уобичајених  клишеа   имају недокучиву машту , ништа их не може померити из тог  само њиховог обојеног времеплова. Често  улазе у  ризик пораза, неки остају на почетку недосањаног сна,  добаце кратко,неки доспеју до великих висина. Мајстори  замаха, блиски  звездама, кистом   небо дотичу.  Препознатљивих  тишина,кад  воле   љубав обоје   Осећајни до дна радости, живот им  видом пролази. Мало нас  зна, како се радују  , колико воле,зашто тугују, ?  Иза себе остављају празнину као незавршену слику, умеју непогрешиво да обрадују , радозналци лепоте . Ако смо  закорачили   у њихове тајне, ако су нас одабрали, ако  смо имали  ту радост да нас  у време уоквире, постајемо део вечности ,  вире иза времена, сликари.

Nastaviti čitanje
1.207 пута прочитано

КОРАК У ЖИВОТ – Драгојло Јовић

КОРАК У ЖИВОТ

Мој први плач крај оџаклије чађаве,
Задоји ме мати и у конопље платно зави,
На руку ми малу бројаницу стави,
Због вере, крста и Српска три прста.

Растао по луговима и ругао се ветровима,
Из босих ногу трње сам вадио,
Дивљим се воћкама радовао и сладио,
На крсну славу отац ме кадио.

Кад руке стасаше да раде,
Дланови су пуцали ко зора,
Са кршевитих брда дозивао сам орлове
И гледао њихов лет од неба до понора.

На градски “вашар” ступих у опанку,
Знате оном нашем, старом Пироћанцу,
И помишљах тада да се гори вратим,
Орловим крилима сунце да дохватим.

Судар два света ал живот одмиче,
Све ми више грко без брда и гора,
И увек задрхтим кад ми мисли дођу,
Да ногама кажу да к оџаку пођу.

(C) Драгојло Јовић

43 пута прочитано

DUNJE NA ORMARU-Miroslav Krnjeta

Stara drvena kuća
oko nje stabla voća,
okružena šumama i poljima
prirode umirujućim prijatnim mirisima.

Sećam se bake stare
njenih tankih naboranih ruku
kako polako dunje bere,
stavlja u maramu vezanu o struku
nosi ih preko praga
i ređa na starinske ormare.

Zimi kad umorni domaćini legnu
čuje se peć kako pucketa
dunja u toplom ambijentu cveta,
širi mirise blaženog spokoja mira
ploviš zadovoljan ka najslađem snu.

Te žute dunje na ormaru
kako su radovale malog dečaka,
neću zaboraviti mirise u drvenoj kućici
i baku staru.

I danas kad me dirne miris dunje
srce zaigra seti se detinjstva
slike bakinih ruku,dunja na ormaru,
radoznalo vesele igre u starom voćnjaku.

33 пута прочитано

Поетско вече Добрици Ерићу у част у Крагујевцу

У програму под називом „ПРКОСНА СРБИЈА МЕЂУ ШЉИВАМА“, посвећеном лику и делу Добрице Ерића, одржаном у Народној библиотеци „Вук Караџић“ у Кругујевцу, 20. 6.2019. године, учествовали су и песници Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ: Љубодраг Обрадовић и Мирослав Мића Живановић. Љубодраг Обрадовић је говорио своју песму ПУТУЈ ПЕСНИЧЕ – посвећену Добрици Ерићу, а Мића Живановић песму Добрице Ерића ДЕЧАК СА ЗЛАТОМ ЛИПЕ У КОСИ. Програм су организовали Форум жена ГО СПС Крагујевац и Форум жена ГО СПС Крушевац, а осмислила га је и водила Јелена Ђорђевић – председник Форума жена СПС-а Крушевац. У програму су учествовали и Славица Ђукић Дејановић -председница Форума жена СПС-а Србије, проф. књижевности Владица Радојевић, Катарина Аврамовић, Бранко Рајковић и Теа Алексић. Прочитана је и песма Живојина Манојловића из Крушевца. Програм је технички реализовао Бранко Симић. Програму је присуствовало руководство Форума жена СПС-а Србије на челу са председницом Славицом Ђукић Дејановић, руководство СПС-а Крагујевац и СПС-а Крушевац: Владимир Тасић – председник и Горан Ћирић – секретар СПС-а Крушевац.
36 пута прочитано

JULSKA NOĆ-Miroslav Krnjeta

Letnje Zemunsko veče
zaljubljeni piju vino
Dunav mirno teče
srca im trepere predivno.

U maloj kafani
na širokoj stazi
on je pogledom mazi
ona ga lepotom hrani.

Noćna Dunavska idila
spojila nas mila
kapi nektara osećanja boje
vino i muzika zvezde broje.

Vino i sveća na stolu
oči pune sjaja
stapaju se duše na ljubavnom molu
zaklinju se do kraja.

Prolaze stari alasi
zaljubljeni se gledaju
vino vatru ne gasi
srca im se spajaju.

Veče klizi u noć
zagrljeni pesme pevaju
vino pokazuje emotivnu moć
prvi dodiri padaju.

Gardoš svetli i gleda
zagrljaje,nežna milovanja,
dodire usana,istog srca pobeda,
uz čašu vina obećanja.

Letnja noć staje
vatromet poljubaca u ponoć
vino čaroliju daje
večno ostaje julska noć.

40 пута прочитано

IZ OHRIDSKOG PROLOGA EPISKOP NIKOLAJ PESME-Miroslav Krnjeta

Oko što sve vidi,uho što sve čuje,

s putnicima svima i svuda putuje;
Ne menjajuć mesta na svakom je mestu.
Gde s’ vrlina mesi,On je kvasac u testu,
gde se svetlost ište,On sam sebe daje,
gde se pomoć viče,On ne izostaje.
Tiho i nečujno al’ uvek u vreme
On stigne da požnje,i da baci seme,
stigne da nakara,stigne da nagradi,
mladog da ostari,starog da podmladi,
da oplevi,skreše,i pogladi voće-
svud stigne gde hoće,svud stigne kad hoće.
Gde god samac misli,gle,On osluškuje,
gde dvojica zbore,On k’o treći čuje,
tkalja gde tka platno,On joj konce broji,
vasionsko tkivo u pameti kroji,
o ko će mu znati stope i korake?
Ko mu prebrojati pute i konake?
Večan i besmrtan,trojičan i jedan,
u besputnoj mreži vasionskog tkiva
nevidljiv i vidan ma od kuda gledan
On pute proseca i pravce otkriva.
U besputnoj mreži On sve staze gleda,
i nijednom mravu zalutati ne da.
Mislima o njemu Jevtimije sveti
osamdeset leta na zemlji posveti.

38 пута прочитано

ПРЕПОДНЕВНИ  СУСРЕТ – Андреја Ђ. Врањеш


ПРЕПОДНЕВНИ  СУСРЕТ

Питао је представивши се као заљубљеник поезије песника како се песник постаје,затекао га је , знати  колико било  о поезији па такво питање.Ипак то је немогућа алхемија одговор је био кратак, песник се не постаје.А шта је то алхемија упита овај надасве чудни радозналац? Сада већ није био сигуран шта је са „ПИТЦЕМ“ шта хоће од њега , да ли он то  можда не жели да ме дрибла како би се жаргонским речником рекло помисли  јер  и времена су постала дрска као и људи .Све што не ваља  у тону је ,  додуше  све је  суновратно и несигурно данас,да би и Хегел дошао у сумњу властитог промишљања . Када год је са млађим саговорницима разговарао обично није персирао,да ли је грешио често се питао,али како се деси да неко изненади глупавим питањем он је онда  по аутоматизму   градио преку дистанцу као што се десило овај пут.
Да ли сте прочитали  дело Алхемичар упита?
Нисам, одговори са лакоћом младић  и остаде у свом ћошкастом свету.
Некада се  не својом вољом и мимо  заслуге других, необјашњиво  нађемо у тренуцима  безизлаза, када нас спопадну неочекивани људи које не бисмо ни у подсвести хтели имати или се десе догађаји непредвидиви по свом току а најмање завршетку, а да би смо им се измакли истог трена искочили би кроз прозор да га где има, само да се спасимо муке или зла  без обзира на  могућу трагедију јер горе трагедије од ове нема .То су они тренуци немоћи када памет ништа не помаже,када не помаже ни Бог.Када се препустите као трупац воденој матици,па шта вам с деси само да се што пре заврши. Поприлично  бесан потрошеног такта којег је исцрпио живот измисли  да жури на пројекцију. А шта је  пројекција настави овај опет да као мушица напада. Шта је било касније песник  није знао да ли га је  изненадио својим гестом , ништа више није знао, само није  имао храбрости да даље  слуша његова несувисла питања, потрчао је као да трчи трку  за  спас живота,без окретања,учинило му се као да бежи од истих  прогонитеља који су прогонили ЛОРКУ,као да је бежао, да се  никада не врати, никада,као из каквог кошмарног сна.

Nastaviti čitanje

1.511 пута прочитано

Добродошли на нови редизајнирани БЛОГ ПоезијаСРБ!

 

Постављено 15. 6.2019.

Поштовани посетиоци, поштовани песници,

Добродошли на нови редизајнирани Блог ПоезијаСРБ!

Желим да Вам саопштим важну одлуку да се БЛОГ ПоезијаСРБ од данас 15. 6.2019. године сели на адресу www.poezija.rs и у том  смислу:

  • Сајт на адреси www.poezija.rs је у изради, али на њему можете постављати своје песме. Ако имате конкретну примедбу у вези са постављањем или приказивањем садржаја који сте Ви креирали, пишите ми на мејл pesnik@poezija.rs .
  • Стари сајт на адреси www.poezijascg.com/poezija/ доступан је само за гледање и читање садржаја, али на њему не можете постављати своје песме.

Дакле, песме које волите или пишете од 15.06.2019. године можете читати или постављати на адреси www. poezija.rs . Због веома брзог напретка интернет технологија, (konkretno, zbog primene PHP verzije 7,2 и SSD hostinga)  одлучио сам да променим домен Блога ПоезијаСРБ  на адресу www.poezija.rs.

Наравно покушао сам да сачувам све до сада објављене песме, корисничке налоге, тј садржај сајта.  Делимично сам у томе успео, а трудићу се да исправљам  грешке које приметим и молим Вас за стрпљење, јер је то велики по обиму и тежак посао.

И даље ми је жеља  да пре свега своју, а и поезију песника из Србије, Црне Горе и других простора ЕХ – Југославије, унесем у све домове, на данас најједноставнији начин, путем интернета и тако поетске вредности учиним доступним.

Један од начина за реализацију ове идеје је и овај БЛОГ ПоезијаСРБ који ће Вам преставити поезију песника и њихове најбоље песме. Уколико сте заинтересовани да и Ви сами објавите своју поезију  на овом блогу, молим Вас да ми се јавите на мејл: pesnik@poezija.rs и за пар дана добићете корисничке податке на свој мејл.

Желим вам пуно лепих тренутака уз поезију са овог Блога !

УЖИВАЈТЕ, ПоезијаСРБ је са вама !!!

И постављајте сами своју поезију на БЛОГУ ПоезијаСРБ на адреси www.poezija.rs.

Добродошли!


Љубодраг Обрадовић, уредник сајта

Nastaviti čitanje

63 пута прочитано

Једне ноћи у „Мићином сокаку“ – Петар Савић

 

 

Једне ноћи у „Мићином сокаку“,

без месечине у полумраку,

седео сам за столом сам

у кафани већ затвореној.

А поред шанка – њих две.

Већ ми је свест обузимао сан,

 у полутами, димној, сненој,

окренух се и видех да спремне су на све.

 

Ја писао сам стихове на бледом папиру,

док њих две се нежно миловаше.

И у налету страсти, том љубавном виру,

да им се придружим оне ме позваше.

 

Генетски састав њихових гуза,

усана, струка и груди,

као да је пореклом од неких Муза

и надреално искуство ми нуди.

 

Док оне као Сукубе око мене,

летеше прскајући соковима страсти,

од крви набубрише све моје вене,

препустисмо се заједничкој врелој власти.

 

Није било стида, претварања, лажи.

О, Боже како пријаше те немирне руке.

На њиховим телима сок љубави

заједничке, страствене и слатке муке.

 

И спуштајући се на колена доле,

док тихо ми шапташе како ме воле,

узеше га влажним својим уснама, врућим

као укроћене даме, у очи ме гледајући.

 

Наша тела врела иако је зима,

лед топимо нашом страшћу,

десет ожиљака на мојим леђима –

  као доказ да под њиховом сам влашћу.

 

А оне неуморне, пуне ентузијазма,

улоге се мењају, као и позе,

на врхунцу смо заједничког оргазма,

испуњењу секса дневне дозе.

 

О, како прија чувати ту тајну

Пити за столом на ком су лежале,

репризирам ту сцену страсну, бајну,

у којој сву себе су ми дале.

 

И нестаде тад сваки духовни немир,

ми у облацима, лебдимо, сањамо,

а кафана постаде бескрајни свемир,

који једно другом несебично поклањамо.

 

55 пута прочитано