МАТИЋЕВ ШАЛ 2020 – Конкурс за прву књигу за младе до 27. година

Народна библиотека
“Душан Матић”
Милице Ценић, 15
35230 Ћуприја
тел/факс: 035/8470-843
bibliotekacuprija@mts.rs
www.cubib.rs

 

Душан Матић за радним столом

 

Народна библиотека „Душан Матић“ Ћуприја

 расписала је

 К   О    Н    К   У    Р    С

 за доделу књижевне награде

„Матићев шал“ за 2020. годину

Право учешћа на Конкурсу имају млади песници до 27 година живота са својом првом књигом песама која је објављена у периоду између 1. септембра 2019. и 31. августа 2020. године.

По пет примерака књиге песама послати на адресу:

Народна библиотека „Душан Матић“

(за „Матићев шал“)

Милице Ценић 15

35230 Ћуприја

Конкурс је отворен до 31. августа 2020.

Настави са читањем “МАТИЋЕВ ШАЛ 2020 – Конкурс за прву књигу за младе до 27. година”

21 ПУТА ПРОЧИТАНО

ХАЈДЕ – Марија П Најтхефер Попов

 

 


ХАЈДЕ

Хајде да правимо
Нашу децу
Од тебе и мене
да личе
на мудраце
из твојих гена
да им душе буду титраве
од мојих хтења
да уче
халапљивци знања да буду
заставом нашом да их повијамо
храном традиције јачамо
историјом вакцинишемо
грб Србије на срце истетовирамо
да боси проходају
да очврсну
по трњу кораци
да им вера наша буде прво млеко
са свима упоредо да корачају
да буду сунцокрети
ка бољитку
да буду пчелице
радне
и немилосрдне
за ред, рад, напредак и поредак
Руже да буду
ружа има трн
да буду као глогов жбун
да реч дају као завет
стежу руком пријатељску руку
гледају људе зеницама
и духом
чашћу и поштеном муком
Утабаним траговима људскости упознају Србију
ту спознају по свету разнесу поносито
и смело
да устану химну кад чују
да је певају
својим језиком говоре

Настави са читањем “ХАЈДЕ – Марија П Најтхефер Попов”

83 ПУТА ПРОЧИТАНО

Љубити лажно…

Узрок,
моје несанице,
гужва постељу друге,
своје жене…

Разлог,
моје патње,
алузијма неспретно маше,
о љубави не говори…

Повод,
тричавих емоција,
усамљеност је моја,
а опора свакодневица његова….

Ништа ту не букти,
не дрхте тела,
не добују срца,
не гуше се поре у зноју,
не кључа крв,
не жеже ватра, ни бес…ни пожуда…

Међу нама,
је једно,
обично ништа…

Додири тела,
душу не помичу.
Миловање уснама,
пуко обележавање територије.

Обећава љубав,
а из ока лије безочне лажи….

Те чулне усне,
љубе,
журно и жељно,
али неверно.

Моје,
уседелице,
обнављају градиво…

Заводимо се,
без повода,
без жеље,
без наставка…

Љубиш ме,
љубим те,
али лажно…

30 ПУТА ПРОЧИТАНО

Lek – Aleksa Stojčič

Budi uvek nasmejana,
prelepo lice, suncem obasjana.
Čvrsta kao brana,
nikada i nikome hrana.

Juri svoj cilj,
produži fitilj.
Tolerantan ne znači slab,
učini to sreće zarad.

Radi ono što voliš,
nemoj nikoga da moliš.
Nije na odmet malo da se pohvališ,
zavidnima,
lažljivcima  providnima,
dok uspehe praviš,
ti njima polja mržnje, rekom ljubomore plaviš.
Ili pak, radi samo u tišini,
jer si za njih na nedostižnoj visini.
Neka uspeh pravi buku,
i njima veliku muku.

Настави са читањем “Lek – Aleksa Stojčič”

49 ПУТА ПРОЧИТАНО

IZVOR ŽIVE VODE-Miroslav Krnjeta

Bez tebe nema kiše
koje oranice hrane
bez tebe ništa ne diše,
trunu usevi letine
udaraju sušni dani,
bez tebe sve visi
na mrtvoj grani.

Svako zrno peska
kamen u reci
poljubila je svetlost
Božanska,
iz koje teče
nepresušni izvor.
Život koji kosmos
puni,
od blistavih zvezda
do zelenog žbuna
gde se igra kos,
u polju skakavac
potok koji traži pravac
pupoljak ranog proleća
traže kristalne kapi izvora
gde su polja večnog cveća.

Bez nebeskog bunara
sve je mrtva ledina
čovek je stena mahovina.
Voda života gasi
bol,gnev i patnju,
a pali lepote
radosti života,
otapa led
u srcu nosi ljubavi
buktinju.
Izvor žive vode
onaj koji jeste
koji poji sušne duše
to si ti sveti Gospode.

Sve pije vodu
sa dlana Gospodu
otapa led srca
bršljan otrova vene,
sadi cveće
u mračnu dušu šalje svica.

Bez Hristovog izvora
srce je pusto i trune,
osvetli Bože život
useli se u naša srca
i podari nam rajske vode,
pokaži put spasenja i očišćenja
da možemo srećni
do nebeskih stepenica.

19 ПУТА ПРОЧИТАНО

Iznenađenje – Aleksa Stojčič

Došla je neočeivano,
iznenađenje tako fino.
Nadao se nisam,
da ću ovako brzo biti motivisan,
da njoj pesmu pišem,
suze radosnice sa lica brišem.

Nosi neke ruske gene,
ledena krv teče joj kroz vene.
Ali taj led nije oštar,
on je nežan, topao,
svakom bi se dopao.

Ovo prijateljstvo na daljinu,
može ići samo u visinu.
Osećam da nema greške,
zbog nje išao bi do zapada peške.
Ona je na strani gde sunce zalazi,
ali samo zbog nje na mojoj izlazi.

Ona je mnogo draga, baš mila,
nežna kao svila,
snažna kao zmaj,
njenim vrlinama ne dolazi kraj.

Настави са читањем “Iznenađenje – Aleksa Stojčič”

23 ПУТА ПРОЧИТАНО

МОЈОЈ НАЈВЕЋОЈ ЉУБАВИ – Даница Димитријевић Петровић

 

МОЈОЈ НАЈВЕЋОЈ ЉУБАВИ

Псст месече не шапући
Водо не жубори
Нек мој драги спава
У спокојном сну.
Нек не брине и не пати
Иако нисам ту.
Нека сања снове лепе
Као мало безбрижно дете.
Шапни му месече нежне речи
Покриј га делом неба
Нек осети љубав која му треба.

Настави са читањем “МОЈОЈ НАЈВЕЋОЈ ЉУБАВИ – Даница Димитријевић Петровић”

293 ПУТА ПРОЧИТАНО

Песничка сусретања под липом – ДОН ЖОН КУЛА 19. 6.2020. у 19:00

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ организовало је 19. 6.2020. године у 19:00 сати у летњој башти ресторана ДОН ЖОН КУЛА (стари ФАМ-ов ресторан) традиционална ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА – поетско-музички програм. Своју поезију говорили су чланови удружења и њихови гости: Љубодраг Обрадовић, Мирослав Живановић, Драгојло Јовић, Живојин Манојловић, Драгиша Павловић Расински, Даница Рајковић, Мирослава Смиљанић, Олга Раденковић, Градимир Карајовић, Живота Трифуновић, Живојин Манојловић, Снежана Поповић, Даница Димитријевић Петровић, Бата Костадинов (говорио афоризме), Стефан Кнежевић и Саша Милетић, који је био и водитељ и уредник програма. У музичком делу програма наступили су вокални солисти Мирослав Мића Живановић и Радмила Бајић уз пратњу оркестра Душана Дуце Пејчића. Било је то још једно у низу песничких сусретања, овога пута у сенци липе, у летњој башти ДОН ЖОН КУЛЕ (стари ФАМ-ов ресторан). Први видео је снимио Салвиша Паунковић, други (исти, из друге позиције) Љубодраг Обрадовић, а фотографије су фотоапаратом Canon EOS 77D забележили Љубодраг Обрадовић и Градимир Карајовић.
Одмах на почетку песма ЛИПА . Осетите њен мирис који симболизује овај тренутак. Уживајте !

 

ЛИПА

Под мојим прозором мирише липа…
Том мирису увек се веселим.
Давна је прошлост, маштом кад скитах,
сад оне праве мирисе желим.

Под мојим прозором и године лете…
Прoлeте живот на кобили бесној.
Ови мириси увек ме подсете,
на оно што у животу беше лепо.

Тај филм увек радо гледам…
А лоше у црну рупу склањам.
Зато увек под липу седам,
да опет, као некад сањам.

Мирише липа, мириси маме…
Оно што ми смета, у поноре бацам.
Да само лепота у срцу остане,
у давну прошлост радо се враћам.

Под прозором мирише липа…
У ноћи певају славуји.
И док месец свет сребром обасипа,
опет крв мојим жилама струји.

Под мојим прозором мирише липа…
Срце бије жаром новим.
Увек је лепо маштом кад се скита
и зато тај мирис липе волим.

Мирише липа… И све је лако и лепо,
док олуја кишом не потече.
Веровах некад у мирисе слепо,
сад знам: мириси су тренутак среће.

© Љубодраг Обрадовић

Настави са читањем “Песничка сусретања под липом – ДОН ЖОН КУЛА 19. 6.2020. у 19:00”

72 ПУТА ПРОЧИТАНО

Daljina – Aleksa Stojčič

Otišla si,
ali ja u srcu te nosim,
nadam se i ti mene,
otrova tvoga pune su mi vene.

Istanbul, Turksa,
po dijagonali od Kurska.
Ta daljina meni tako mrska,
nepopravljivo drska,
ali naša ljubav ima da je smrska.

Znam da vratićeš se brzo,
ali kao Napoleon u Rusiji, srce mi se  smrzlo.
Duša mi je usamljena,
jede je tama,
postaje crna k’o vrana,
uskoro tamno perje gavrana.

7 teških dana,
7 dubokih rana,
7 uplakanih noći,
7 ,,Da li ću moći?’’,
7 koje je Bog imao,
7 zbog kojih sam te ja nemao,
7 zbog kojih sam ja pao.

Настави са читањем “Daljina – Aleksa Stojčič”

34 ПУТА ПРОЧИТАНО