POLA VEKA —- Marina Adamović

Na klupi u parku, sedelo je dvoje mladih.
Nešto su tiho pričali. Kada su zaćutali,
on je pogledao nju, ona njega.
Zatim, on je okrenuo glavu na drugu stranu,
ona je svoju spustila u krilo.
Privuklo me je ovo dešavanje.
Prišao sam bliže. On je ustao i otišao.
Ona se nije pomerila.
Stupio sam još korak-dva napred.
Nisam ni disao. Već se veče spuštalo,
zatim noć bez ijedne sijalice u blizini.
Šta će biti sa devojkom?
Samo sam gledao i razmišljao.
Ko zna kolko se dugo ovo odigravalo?
Najednom, osetih usporeno svitanje.
Odlučio sam da joj priđem sasvim, ali:
nije bilo devojke, nije bilo klupe, ni parka, ničega!
samo lupanja srca od pre pola veka.
57 пута прочитано

ДА ЛИ СЕ НЕКАДА ПИТАШ *Драгојло Јовић

ДА ЛИ СЕ НЕКАДА ПИТАШ

Да ли се некада питаш
Куда пониру реке
Да ли тугу неку носе
Ко душе наше далеке.

Да ли се некада питаш
Куд таласи река плове
Да ли тајне наше носе
За љубави старе, нове.

Да ли реке мутне и далеке
У недрима тајне крију
Ил` на ушћу и увиру
Таласима све прекрију.

И док седиш на обали
Док чемерне мисли имаш
Не говори реци ништа
Издаће те ко у рату
Извидница са бојишта.

Тихо пати и не збори
А таласу што жубори
Реци само лепу причу,
Замоли га да прећути
Кад од њега тајну траже
И кад громко, громко вичу.

Нек бар талас друг ти буде
Па док плови „које, куде“,
Нек крај реке свима каже
Љубавни се јади трпе
Таласи их
Нити лече нити блаже.

Ако суза нека кане
У таласе мутне реке
Замоли је нек је сатре
Нека сузе издајице
У вирове њене затре.

Нек не сазна љубав моја
Да са реком тугу делим
А док речне воде теку
Волећу је бићем целим.

59 пута прочитано

SUDBINA —- Marina Adamović

Pojavih se na određenom mestu
u nepogrešno vreme leta.
Rekli su mi: „Čekaj.“
Jesam, jesam, bez problema.
Posle više čudesnih sati
ustala sam i krenula.
Na to su mi ponovili:
„Čekaj, čekaj, molimo, sačekaj.“
„Sve je u redu,
oprostite, čekam.“
Sledećeg dana,
repriza prethodnog.
Jasno je, jasno,
ja sam nestrpljiva.
Zabavljam se, vadim misli,
dobacujem ih drugoj strani.
Onda sam videla redove ispred
i nekoliko istih grupica iza.
Učtivo sam pitala:
„I vi čekate nešto?“
Skupa je odgovorilo mnogostru
ko čuđenje jedine mene:
„Da, tebe, tebe,
nastavi, plači.“

54 пута прочитано

Промоција часописа ПоезијаСРБ број 12 у Белој Води

У Белој Води, 08.12.2019. године у кафићу ТИРОЛ одржано је поетско вече у организацији Вукове задужбине из Беле Воде. У првом делу вечери промовисан је Часопис за поезију ПоезијаСРБ број 12 који је посвећен манифестацији МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК. О часопису су говорили др Велибор Лазаревић, Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић, мр Ратко Тодосијевић Баћо, Мића Живановић и Томислав Димитријевић Томако. У другом делу вечери своју поезију говорили су: Верољуб Вукашиновић – директор Народне библиотеке Трстеник и чланови Планинарско – Смучарског друштва ЉУКТЕН из Трстеника: Драгиша Батоћанин, Мила Милетић Мачак и Томислав Димитријевић Томако. Било је то јеш једно изузетно поетско вече које крепи тело и душу и даје снагу за нове подухвате, било у писању стихова, било у освајању планинских врхова… Најављена је промоција часописа ПоезијаСРБ број 13 која ће се одржати 13.12.2019. године у 18:00 сати у Клубу КЦК у Крушевцу. На промоцији су позвани и песници из Трстеника који су своје песме посветили Петеру Хандкеу добитнику Нобелове награде, а и награде Беловодска Розета… Још слика на Фејсбуку

63 пута прочитано

NAŠI I VAŠI-Iz neobjavljene zbirke Miloša Krnjete-Miroslav Krnjeta

Tiha zimska noć.Samo kiša,koja rominja u ove kasne
sate,remeti tu noćnu tišinu,mir i spokojstvo.

Divno,san mi dolazi na oči,spava mi se.

Tiho spuštam roletne.Moj pas,terijer,moja Bubica stoji
i nestrpljivo čeka da se spustim na kauč.Oboje volimo kad se
sklupča pored mene,zagnjuri pod pokrivač i tako zajedno
sanjamo svoje slatke snove.
Ali nije dugo potrajalo.Bubica je snažno lajala i skakala
ka prozoru odakle je dolazila vika i galama od pomešanih
glasova ljudi koji su bučno nešto međusobno raspravljali.
Podigao sam roletnu,a onda,otvorio i prozor radoznao
da čujem gde gori i šta je to tako važno u ovo gluvo doba,ove
mirne zimske noći.
Na autobuskoj stanici ispod mog prozora stajala je grupa
od nekih desetero ljudi koji su se veoma žustro svađali zbog
„naših“ i “ vaših“.Jer,“ovi vaši sad hapse naše…“govore jedni,
„kao što biste i vi da ste ostali na vlasti hapsili naše“odgovaraju
drugi.
Politika i dalje svuda oko nas,na ulici,u kafanama,na
slavama,u kućama,u našim životima.Politika i politačari,koji
vođenje države shvataju,skoro,kao driblanje u fudbalu.
Uništili su nam,evo,već tri decenije života.Nema više ni lažne
nade,poznat je samo put u nigde.
Nema „naših“ i „vaših“.I „naši“ i „vaši“ su njihovi.Malo
se hapse,malo se slikaju,onda se malo zaboravljaju i na kraju
oslobađaju.I niko i nikada neće vam vratiti ni deo onoga što su
vam“naši“ i „vaši“ pokrali.A krali su iz oka.
I  ne treba ih hapsiti.Neka samo žive naše živote,živote
prodavaca po pijačnim tezgama,živote ljudi u svratištima ili
onih što spavaju u plastenicima i kartonskim kućama.Možda
još bolje,da žive život onoga što je pošao po svoje zarađene i
neisplaćene plate sa pištoljem u ruci.Umesto da mu daju plate,
oni su ga poslali u ludnicu.
Živeti u Srbiji životom običnog građanina-to je najveća
kazna,božja kazna.

 

52 пута прочитано

БАРД ИЗ БАЈКЕ… – Андреја Ђ. Врањеш

ИЗ  ЗБИРКЕ  НА  ОБАЛИ  СРЦА

БАРД ИЗ БАЈКЕ
                                                                                          Душку Трифуновићу

Стихови пипају из даљина,
у време урезани,
сећање на сусрет,
ко најтежи тег,
заплака у мени песма,
на вани цича дрема,
таму је бојио снег.

Nastaviti čitanje

193 пута прочитано

Nije da ne volim – Мiško Pločić

Nije da ne volim da se ljubim
I da se zaljubim
Al još nisam našao onu pravu
Zbog koje bih izgubio glavu…

Nije da ne volim dodire i zagrljaje
I sve čari što ljubav daje
Ali prave nema na vidiku
Ne mogu da nadjem priliku…

A, voleo bih i ja da imam dragu
Lepu, slatku, simpatični i blagu
Da me dok šetamo drži pod ruku
A moja ruka da je na njenom struku…

Da me slatko, zaljubljeno gleda
Da me drugim devojkama ne da
Da drugaricama kaže ovo je momak moj
Ah, kako bih to voleo, joj…

Voleo bih da ima osmeh blagi
Da me njime gleda i govori dragi
Voleo bih i ja, ali prave nema
Nadam se da mi je sudbina sprema.

91 пута прочитано

РАЗНИ ЉУДИ… – Андреја Ђ. Врањеш

РАЗНИ – ЉУДИ

–   Поједини могу  рутинерски, без емотивних потреса а камо ли некаквог колапса нанети зло, неправду другима, као да одлазе на пикник, њих не може ганути ни човек ни  бол.Такви газе живот а не живот њих. Гледамо готово свакодневно људе који се згражавају на других гадости а чине, једнако – исто.

–     Има и оних непријатно – пријатних, лепше јестати на дрек, него ли  њих  срести.

–    Неки верују у Бога  декларативно, као чланови библиотека који не читају.

–    Чести су и  они себе пуни,такви су најчешће не празни, него поразни.

Има разних људи, оваквих и онаквих, уметност и наука  су их  опсервирале подједнако, али можда  нико није толико величанствено  описао тихе мирне, ненападне као што их  је у својој песми ЉУДИ- СЈЕНКЕ опевао, овековечио  црногорски песник, Александар Ивановић. Задњи катрен песме ( ЉУДИ – СЈЕНКЕ) гласи:

И живе они тако, нечујни и невесели
и миле као сјенке, као вријеме и сати
и тек  кад умру, сломљени и увели,
објаве црни посмртни плакати,
да су и они са нама живјели.
Ти ненаметљиви, повучени људи често су таргетовани, на њима се сломе туђе подвале и хирови и могу они бити не зна се колико паметни они такви  постоје да плате прљаву цену. Због карактера којег  имају они ни не могу да предпоставе поступке других, обману схватају касније него што је касно. Увере се чак много после страдања колико  је ових све и зашто учествовали у срамном чину. Али постоје увек појединци, људске громаде који су баланс злу, они јесу ретки али их ипак има. ВЕЛИКАНИ.
645 пута прочитано

ALFA I OMEGA-Miroslav krnjeta

Alfa i Omega
početak i kraj
iznad svih i iznad svega
otvara,zatvara epohe kosmičkog kruga
gde tvori i završava moćne sile galaktički događaj.
Jedino on postoji oduvek i zauvek
suveren svemira
jedinstven u celom svemiru,
neshvatljivo ljudskom umu neograničen
bez vremena i bez prostora
jer božja ruka sve kreira.
Preko nepoznate vansvemirske granice
vreme ne postoji,
samo za materiju prolaznu prašinu
nevidljiva granica stoji i otkucaj sata
vreme broji.

On prouzrokuje da postane
On prouzrokuje da nestane
početak i svršetak
prvi i poslednji.
Koji jest,koji beše,koji dolazi,
svedržitelj
sve što je bitno,suština i bit,
put,istina,ljubav,život,smrt,
božja ruka povezuje svaku nit.
Van prostora i vremena
pored naših srca a daleko na prestolu
večna tajna čoveku,
sila tvorca moć svemirom nosi
stvaranja i uništenja nedokučivu apoteku
i ništa o kristalno čistoj svetlosti
neće slučajno saznati neko.
rađa i gasi zvezde
drži kosmički točak sudbine
kroz koji božanske energije jezde,
putuju svetlom zvezdana polja hrane
silaze do zemaljske flore i faune
sve živi od ljubavi svetle topline
i vraća se ocu na tronu vasione.

Gospod reče:Ja sam onaj što jest
jedini bog osim mene drugoga nema.
Doći će sa oblacima i ugledaće ga
svako oko i zaplakaće zbog njega
sva plemena zemaljska
ima ključeve od smrti i pakla.
Gospodar svih elemenata u prirodi
neuporedivi zakonodavac,sudija,arhitekta,
beskrajna ljubav,izvor svih izvora ljubavi,
sa ljubavi svet izbavi,ceo svemir pravi.
Alfa i Omega
početak i kraj,
završava i počinje
svetlo novog kruga
gde je kraj tu je i rađanje.
Božjom rečju stvoren svet
Božanski logos stvara iz ničega,
životni pokretni princip sveukupne prirode
sveti duh koji je iznad materije
Bog Otac nestvoren,bespočetan,večan.

70 пута прочитано

Zovi me noćas – Miško Pločić

Hajde, zovi me noćas u tri
Kad budu zaspali svi
Kad noć obavije tama
Zovi me da ne budeš sama…

Pozovi me noćas iako je kasno
Da radimo nešto lepo i strasno
Pozovi me noćas oko tri
Da uživamo u lepoj noći mi…

Pusti radio da lagano svira
Nek se peva pesma što u srce dira
Da plešem priljubljeni jedno uz drugo
Nek ova noć traje dugo dugo… Dugo…

Pozovi me noćas, i ljubi me i mazi
Da osetim dodir tvoj kako kroz
Mene prolazi
Oko moga vrata svoje ruke svij
Usne svoje u mojima skrij…

58 пута прочитано