ПоезијаСРБ

Oči boje tamnog kestena,

vatren pogled samog pakla.

Usne slatke kao med,

poljubac kao otrov paralizuje mi telo.

Kosa meka kao svila,

njen dodir, meni lek.

Stav veličanstven poput grčke boginje.

Lepota dostojna same princeze.

Samo jedan pogled bio je dovoljan.

Znao sam da je to ona, ona iz mojih snova,

zapisana u mojoj sudbini zlatnim slovima.

Cuvacu je zauvek, moju Veneru.

Zivot mi je bez nje samo bezdan okrutna.

Spoznao sam ljubav u toj prelepoj dusi.

Budi uvek nasmejana,
prelepo lice, suncem obasjana.
Čvrsta kao brana,
nikada i nikome hrana.

Juri svoj cilj,
produži fitilj.
Tolerantan ne znači slab,
učini to sreće zarad.

Radi ono što voliš,
nemoj nikoga da moliš.
Nije na odmet malo da se pohvališ,
zavidnima,
lažljivcima  providnima,
dok uspehe praviš,
ti njima polja mržnje, rekom ljubomore plaviš.
Ili pak, radi samo u tišini,
jer si za njih na nedostižnoj visini.
Neka uspeh pravi buku,
i njima veliku muku.

Настави са читањем “Lek – Aleksa Stojčič”

Došla je neočeivano,
iznenađenje tako fino.
Nadao se nisam,
da ću ovako brzo biti motivisan,
da njoj pesmu pišem,
suze radosnice sa lica brišem.

Nosi neke ruske gene,
ledena krv teče joj kroz vene.
Ali taj led nije oštar,
on je nežan, topao,
svakom bi se dopao.

Ovo prijateljstvo na daljinu,
može ići samo u visinu.
Osećam da nema greške,
zbog nje išao bi do zapada peške.
Ona je na strani gde sunce zalazi,
ali samo zbog nje na mojoj izlazi.

Ona je mnogo draga, baš mila,
nežna kao svila,
snažna kao zmaj,
njenim vrlinama ne dolazi kraj.

Настави са читањем “Iznenađenje – Aleksa Stojčič”