ПОВЕДИ МЕ – Данијела Нела Јевремовић

ПОВЕДИ МЕ

Моја душа иште мало воде
са планинског извора
доброте,
жубор реке,
песму птица,
жеље неке
од мене сада
тако далеке.

Поведи ме за руку
видиш да се бојим
и да дрхтим
док крај тебе нема стојим
и по неку сузу
у оку ти бројим.

Настави са читањем „ПОВЕДИ МЕ – Данијела Нела Јевремовић“

Овај чланак прочитало је 15. посетилаца сајта

СЛЕЗ У БАШТИ – Данијела Нела Јевремовић

СЛЕЗ У БАШТИ

Понекад тихо навучем
завесе на своје срце,
па га у тами лечим
маштом и сновима.

Буде ми тешка јава,
спознаја и обмана,
светлост што буди ме
и куца о прозор.

Понекад се сакријем
у ризници од злата
пуној снова и успомена,
сунчевих стаза и
башта слезове боје.

Настави са читањем „СЛЕЗ У БАШТИ – Данијела Нела Јевремовић“

Овај чланак прочитало је 21. посетилаца сајта

ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ – Латинка Ђорђевић


Латинка Ђорђевић, истанчаног сензибилитета и модерног израза са мислима које тако брзо наилазе у нама на одобравање, поуку и пример. Рођена је у Земуну у Србији 1951. године. Школовала се у Крушевцу и Београду, а са школовањем растала у Цириху где је завршила за менаџера текстила. Говори три језика, српски, немачки и енглески. Књижевним стваралаштвом се бави још из средњошколских дана. Као песник заступљена је у многим зборницима, часописима и електронским издањима у Србији и Швајцарској. Написала је знатан број басни за децу. Креативно је стварала за дечије позориште “Звезда” у Швајцарској као аутор, редитељ и сценограф. 96 У оквиру публицистичког рада написала је књиге: “Козарачка 39”, “У сенци варошких капија”, “Непрећутана сећања”, “Ферњигт им херзен”, “Шапуће љубав”, двојезичну књигу “Ин тхе шадоњ оф тхе тоњн гатес”, “Пусти ме да сањам”, “ Јесен”, “Цветови из старог пања”. Била је секретар “Удружења српских писаца у Швајцарској”, члан је Удружења књижевника Србије, Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, Удружења “Велимир Рајић” – Алексинац и других бројних књижевних клубова. Сада је председник “Литерарног клуба Десанка Максимовић”- Цирих. Донатор је многих акција и главни актер за помоћ на свим пољима. Носилац је бројних награда и захвалница за свој рад. Уживајте у њеној поезији!

Настављамо са аудио представљањима песника у виртуелном програму ЈЕДАН ПЕСНИК -ТРИ ПЕСМЕ. Данас 05.04.2020. године представљамо Латинку Ђорђевић. Засад ћемо песнике представљати аудио записом.

Настави са читањем „ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ – Латинка Ђорђевић“

Овај чланак прочитало је 34. посетилаца сајта

РАДОЗНАЛЕ – Андреја Ђ. Врањеш


РАДОЗНАЛЕ

оним бившим, садашњим и будућим гимназијалкама.

Ви што сте надвисиле лепоту,
где сте се скриле далеке,
чекали смо  осмехе Ваше,
кад ништа без Вас није могло лепше  да  нам се деси,
кад оно што је било нестварно,
ненадано се збило,
на Вашој од цвећа шареној адреси.
Тихо ,тајновито као музика када се слуша,
чекали  смо писма намирисана,
заједно ћутати знали,
после смо  рецитовали Бодлера,говорили  МОПАСАНА.
Падале су  радосне кише,
рађале се тајне,
и ништа више.
Од онда пуне чаше су празне,
суморна се рађају Сунца
и песма је клише.
С ким да се враћамо као некад блиски,
коме да се пише?
Када сте са собом кренуле,
отишле сте велике,
за Дон Жуане бледе, радознале ,
или за Баш – Челике.

Настави са читањем „РАДОЗНАЛЕ – Андреја Ђ. Врањеш“

Овај чланак прочитало је 12. посетилаца сајта

ПРОЛЕЋЕ – Љубодраг Обрадовић

  

ПРOЛEЋЕ

Пролеће је извезло песму,
још једном заварава свет.
Птице су запалиле ноћ,
још једном спавати се не сме.

Још једном ваља проћи све мирисе
и патити на трен за драгом.
Бар једном сагледати прошлост,
па у живот поћи са новом снагом.

Пролеће се насмешило ноћас…
Њен лик је светао и јасан,
мада она о другом машта,
док корача кроз живот заталасан.

Њен лик је ипак утеха,
последњи заклон, задња нада.
Почиње ветар да  кваси пролеће. 
Је ли то киша, или љубав пропада.

Настави са читањем „ПРОЛЕЋЕ – Љубодраг Обрадовић“

Овај чланак прочитало је 11. посетилаца сајта

Уживајте у музици…

Настави са читањем „Уживајте у музици…“

Овај чланак прочитало је 15. посетилаца сајта

ЧОВЕК И ВАТРА – Андреја Ђ. Врањеш



ЧОВЕК  И  ВАТРА

Прво велико откриће, почетак моћи, одјек у времену, величина разликовања од  других . Успостављена дистанца, сусрет са слободом,искорак разума, пораз таме. Ватра је симбол досањаног сна, фасцинација и сензација у исто време, али на жалост и  поразна метафора убиства свести и савести. Злоупотребљавана она је често и данас је у виду  модерног  садизма човекова зла креација. А да ли ће бити и прича са којом је све почело и све  ће да се заврши, одговор је јасан, све што се и како год  да се догоди  неће зависити од ватре, никако него од човековог егоистичног или племенитог поимања доброте, љубави и  лепоте, тих најрадоснијих  истна. Улогу њезину  одређиваће он, господин ЧОВЕК. Човек и ватра, ватра и човек, две су судбине које једну творе оне обе теку  да се  не претеку, преплићућ се у времену да досегну један исти крај.
Настави са читањем „ЧОВЕК И ВАТРА – Андреја Ђ. Врањеш“

Овај чланак прочитало је 4. посетилаца сајта

ŽIVELI LjUBAV – Lepa Simic

ŽIVELI LjUBAV

Znao je da me privuče
uz sebe
na ivici drhtaja
tihim šapatom podseti
na sreću

Nije me ostavio samu
dok je padao sneg

Pisao mi je duga pisma
kao da smo bili udaljeni
a nismo

Na gitari urezao moje ime
pevali leteli
Živeli smo ljubav
nasmejani opčinjeni
nismo razmišljali
šta će sutra biti

Bili smo u pravu

Lepa S. Cirih

Овај чланак прочитало је 9. посетилаца сајта

У  ЗОРИЛУ  ПРИМИЦАЈИ – Андреја Ђ. Врањеш

 


У  ЗОРИЛУ  ПРИМИЦАЈИ

Не размишљај о  сусретима покадкад  долуталим,
што бејаху као макови црвени,
у зорама  одгонетања најлепше суштине,
када смо живели  дидирима ,
кад су ветрови разносили звукове наших примицаја,
руке грлиле тишином,
а ми веровали да се све наслеђује,
па и гладна вољења.
Нећеш никада написати песме толико великих стихова,
које си изговарала  телом у част љубави.
Све што си помислила видело се у  младовању,
чинила си све да нам  буде широко лепо,
нудили смо се поезијом голом,
кад свака твоја реч беше откривена тајна, изговорена тихо,
као буђење светла,као  пад зрелог снопља
па и тај шумор непоновљивих жеља.
Све  било је велико
и око и поглед,
светлили смо једним пламеном,
исте мисли памтили,
ти си била море дубоко лепотом,
ја маестрал,
на  телу валова,
расуте радости,
у  горилу  страсти.
Пловили смо љубопловом меким,
једином, таквом,
на коти младости.

Настави са читањем „У  ЗОРИЛУ  ПРИМИЦАЈИ – Андреја Ђ. Врањеш“

Овај чланак прочитало је 1. посетилаца сајта

ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ – Милосав Ђукић Ђука

Милосав Ђукић Ђука је рођен 1957. године у селу Здравињу код Крушевца. На раду у Трајал корпорацији је провео 33 године. Дипломирани економиста, тренутно ради у ЈКП Гадска топлана у Крушевцу. Музика и ликовна уметност су му старе љубави. Организовао је до сад седам ликовних колонија и неколико песничких сусретања у родном селу под називом На Ђукином кладенцу, испред удружења Традиција. Пише по коју песму читав живот и то онда кад осећања пишу. Поезију је завoлeо због Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, са седиштем у Крушевцу и почео активније да се њом бави, гледајући примере овог удружења, које како каже веома релаксирајуће делује на њега и мотивише га да настави са писањем песама.

Данас покрећемо нов циклус представљања песника под називом ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ и као првог Вам представљамо Милосава Ђукића Ђуку и аудио запис његове поезије, уз музику сина Ивана Ђукића.

Овај чланак прочитало је 9. посетилаца сајта