ПЕСНИЧКA СЛАВA – ИКОНА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ ТРОЈЕРУЧИЦЕ 2021.

Песнички програм поводом традиционалне ПЕСНИЧКЕ СЛАВЕ – ИКОНА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ ТРОЈЕРУЧИЦЕ одржан је  25.07.2021. године на летњој сцени КПЗ Крушевац у организацији Културног центра Крушевац. У програму су наступили песници Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ: Љубодраг Обрадовић, Мирослав Живановић, Светлана Ђурђевић, Дејан Петровић Кенац и Градимир Карајовић, као и млади песници Ана Марјановић и Димитрије Микарић, а на крају програма Јелена Ђорђевић је прочитала песму Миће Живановића. Програм је осмислио и водио Немања Петронијевић. Присутне је на почетку програма поздравио Чедомир Милосављевић, руководилац РЈ Културно просветна заједница. Иначе пре самог програма у Цркви Лазарици је пресечен славски колач, а колачар је била Јелена Ђорђевић, а за наредну годину је од ње колач примила Јасмина Милић Бановић. Програму је присуствовала и Марија Цветковић – заменик директора КЦК. Видео је снимио Љубодраг Обрадовић, а слике Градимир Карајовић и Љубодраг Обрадовић.

 

ЧАША ТУГЕ – Душан Комазец

Није сумрак само тама што крај једног дана роди
и тишину која расте заогрће црним плаштом.
Која жури да отера пој славуја, сјај у води,
већ и пламен што не гасне, оживљава прошлост маштом.

Заискриле у даљини ко’ фењери ноћи сјајне
најдивнији украс лета, твоје очи у којима
скривају се сва богатства и ризница чије тајне
разоткрити може само онај ко је вољен њима.

Кад у истим видех занос, ватру која тиња гори,
испијена чаша вина ко’ подрумско буре опи,
па немирно срце моја од жишке се пламом створи.
Пожурило да са твојим у вечни се огањ стопи.

Занеле нас ноћи страсне, лето које крај свој има.
Мислили смо све је вечно, али и цвет тугу скрива,
па у вази тихо вене белу росу кад не прима.
Не вреди му поглед нежни, кад га нико не залива.

Дохујао ветар ледни.У срцима сада тиња
плам што огањ некад беше, који памти ноћи страсне.
Неосетно с њим пристиже и и чемерно време иња.
Само чежња вечно оста, тај пламичак што не гасне.

Није тешко замислити колико је туге наше
сакривено у времену, па кад мину ноћи худе
прелиће се и просути из бескрајно пуне чаше
пола бола да обома, туга нова мања буде.

Српски редов пише жени

Драга и мила децо и Милице,
Остави` вас и преко воље моје
и преко нарицања мога
Тешки су дани прохујали преко наших глава

У туђем свету претоварен сам тугом,
што нисам са вама да вас грлим
Дубоко у себи осећам бол и жалост,
далеко од нашег огњишта

Хвала ти што си ми пратила слику,
децу нисам могао да препознам
Како су само лепи,
како су нам порасли, ко из воде
Ту сам слику чекао као два ока,
кад ме мине жеља ја је погледам
Од велика јада сузе потеку саме
То сузе радости груну на очи

Чувај их Милице, не брини за мене
сувише је што ја бринем
Нека бар нешто вредно остане од мене
ако се не вратим, чувај их

Милану реци да има да расте,
учи се и да слуша мајку,
а мене нека се сећа
А Јелена нема чега ни да се сећа
мала је одвише била када отидо у ову муку

И ти ме не заборављај, надај се и чекај ме
Та твоја нада ми је можда једини спас

Децу љуби, тебе грли твој…

Umjetnost ili nauka

 

Život šta je, pitali su se mnogi,

kad počinje, koliko traje

zašto ide onuda kuda ide

je li početak rođenje ili poče prije

je li smrt kraj ili završeno nije.

 

Apstrakcija, iluzija ili realnost,

refleksija svjetla u prizmi postojanja,

odraz tame u vodama okeana,

dubina beskraja ili puka banalnost,

bojim se, još niko otkrio nije.

 

I sve se spoznaje na istoj tački sreću

istom se stazom kroz vrijeme penjući

da li je stećak ili runski kamen

da li mezarje ili mermerje , svejedno je,

čini se da je najviše što se doznalo.

 

Život šta je, kadar ili cio film

riječ jedna ili roman u više tomova,

stih od dva tri reda ili dugačka poema,

ko je stigao u otkrovenju dalje

filozof, teolog, arheolog ili ludi poeta.

 

Je li Život istina, ili puka laž

igrokaz krpenih lutki što pokreću konci,

gracizan pokret primabalerine ili

klavirski raspored crno-bijelih dirki

aritmetika ili analiza koja se nikad ne završava.

 

Sve i ništa, ništa i sve,

procjep u kojem ništa postaje nešto,

igra pitanja i odgovara bez roka trajanja,

smisao koja beskompromisno traži

svjetleći fenjer čiji fitilj pali promisao.

Apatrid

Ne tako davno, putovao sam vozom za Hamburg

Preko Praga, Varšave i Berlina

Na peronu me majka pitala:

“Putovao si Transsibirskom rutom?”

U sebi, nisam se mrdnuo sa mesta.

Ne tako davno, nisam se pomerao sa svog „Mesta moći“

nedeljama.

Bio sam svugde, obišao svet

silazio u Had i iznova vaskrsavao, nebrojeno puta.

Dok nisam uvideo besmislenost te igre i ostao u Sebi.

Ne tako davno (možda je to bilo i danas, nešto ranije?)

Prestao sam koristiti utlevel, pasoš i putovnicu

Razumeo sam govor ptica, reke i lišća u krošnjama stabala.

Misli, sebe celog, mogao sam premeštati na različite meridijane

po želji.

Prestao sam razmišljati o Putu.

Iako, On se događa kroz celo moje zemaljsko prisustvo.

Samo sam ja prestao beležiti detalje,

i obraćati pažnju na saputnike.

 

Нове књиге: ПОГЛЕДИ – Анђела и Гордана Павловић


Недавно је из штампе изашла књига ПОГЛЕДИ, аутора Гордане и Анђеле Павловић. Представљамо Вам је!
Настави са читањем “Нове књиге: ПОГЛЕДИ – Анђела и Гордана Павловић”

DRUGI PIŠU – KURIR – VEČE POEZIJE, HUMORA I SATIRE: Predstavljen 16. broj časopisa PoezijaSRB u Kruševcu

VEČE POEZIJE, HUMORA I SATIRE: Predstavljen 16. broj časopisa PoezijaSRB u Kruševcu
Foto: Kurir/Ž.M. – PoezijaSRB – osnovano 2012.

VEČE POEZIJE, HUMORA I SATIRE: Predstavljen 16. broj časopisa PoezijaSRB u Kruševcu

Srbija rade jaksic

Udruženje pesnika Srbije – PoezijaSRb, sa sedištem u Kruševcu, predstavilo je 16. broj svog časopisa za poeziju PoezijaSRB na Letnjoj pozornici Kulturno prosvetne zajednice (sada Kulturnog centra Kruševac). Promociju su vodili i osmislili: Ljubodrag Obradović, Svetlana Đurđević i Saša Miletić.

poezija, Kruševac
foto: Kurir/Ž.M.

U Večeri poezije, humora i satire nastupili su pesnici, humoristi, satiričari i novinari: Jelena Đorđević, Jovana Marković, Dragiša Pavlović Rasinski, Dragan Matejić, Bata Kostadinov, Dejan Ristić, Saša Miletić, Milan Marković Laka, Slađana Bundalo, Anta Džamić, Lidija Bjelica, Ljiljana Tamburić, Bogdan Jevtić, Miloš Ristić, Aleksandar Drndarević Singer, Živojin Manojlović, Mirko Stojadinović, Zora Mitrović, Vesna Lazarević, Svetlana Đurđević, Ljubodrag Obradović, Gradimir Karajović i Rade Biočanin.

poezija, Kruševac
foto: Kurir/Ž.M.

Ovo udruženje je osnovano 2012, na inicijativu Ljubodraga Obradovića, sadašnjeg predsednika, broji stotinak članova i u toku godine organizuje brojne aktivnosti. U vreme epidemije korona virusa objavljivali su na svom sajtu pesme i druge knjižeevne forme, u prvom redu aforizme, i sproveli konkurs “Ljubav i vino – večita inspiracija”, koji je odlično prihvaćen na društvenim mrežama. U ovoj godini će imati 15-ak večeri poezije, humora i satire i druge aktivnosti.

Zanimljivo je istaći da je aktivan član ovog udruženja i Vesna Lazarević, bivša zamenica gradonačelnice Kruševca a sadašnja direktorka AD “Kruševac put”.

Настави са читањем “DRUGI PIŠU – KURIR – VEČE POEZIJE, HUMORA I SATIRE: Predstavljen 16. broj časopisa PoezijaSRB u Kruševcu”

DRUGI PIŠU – GRAD – Predstavljen novi broj časopisa PoezijaSRB – Veče poezije, humora i satire

Postavljeno: 20.07.2021 – GRAD Kruševac

Udruženje pesnika Srbije – PoezijaSRB, sa sedištem u Kruševcu, predstavilo je 16. broj Časopisa za poeziju PoezijaSRB. Promociju su vodili i osmislili: Ljubodrag Obradović, Svetlana Đurđević i Saša Miletić, a održana je na letnjoj pozornici nekadašnje Kulturno prosvetne zajednice

U Večeri poezije, humora i satire nastupili su: pesnici, humoristi, satiričari i novinari: Jelena Đorđević, Jovana Marković, Dragiša Pavlović Rasinski, Dragan Matejić, Bata Kostadinov, Dejan Ristić, Saša Miletić, Milan Marković Laka, Slađana Bundalo, Anta Džamić, Lidija Bjelica, Ljiljana Tamburić, Bogdan Jevtić, Miloš Ristić, Aleksandar Drndarević Singer, Živojin Manojlović, Mirko Stojadinović, Zora Mitrović, Vesna Lazarević, Svetlana Đurđević, Ljubodrag Obradović, Gradimir Karajović i Rade Biočanin.

Ovo udruženje je osnovano 2012, na inicijativu Ljubodraga Obradovića, sadašnjeg predsednika, broji stotinak članova, a tokom godine organizuje brojne aktivnosti.

Настави са читањем “DRUGI PIŠU – GRAD – Predstavljen novi broj časopisa PoezijaSRB – Veče poezije, humora i satire”

KAIZEN Emotikon

Čekam da mi saspeš, sve

u lice, kako i dolikuje.

Sve radosti i patnje, i poneku mudrost.

Kao kafu za poneti

mada, šta će mi sve to?

U izobilju je toga i kod mene.

Ponajviše treša, kog nisam ja i nije od mene

karmom mi udeljeno.

Niče pojačao suludom izjavom:

Amor Fati – Prigrlite sudbinu!?

Koji narativ izgubljene celine..?

To, večito grljenje nečega što uporno izbegavate?

Danas razmišljam samo o grlatim i slepim prirubnicama.

Tako nalaže KAIZEN.

Emotikonima popunjavam praznine

potpunog života,

jedne izgubljene prestonice.

 

Okamova oštrica

Da se povredimo, međusobno

nemoguće je.

Već smo utrnuli iznutra, na nadražaje.

Sveta.

Ideja.

Ostao je izbor

najjednostavniji moguć

pod uslovima trajanja

bez Ajnštajnovih uticaja na prostor i vreme

bez Hajzenbergovog principa neodređenosti.

Bez polova planetarnih, magnetnih, ma kakvih.

Jednostavno je najbolje ali, kako znati da nam se događa?

Desiće se samo od sebe, kao i sve ostalo do sada što pamtimo.

To, što smo zajedno odavno odsanjali i pre ove večnosti

u koju uranjamo.

Još jedan dan na Itaki

U smiraje neke, samo more čujem

u daljini

bubanj

što odzvanja u ritmu veslača, Karaka galije

Nemir tad osetim što mami dubinama znanim…

(gde odbačene, počivaju Scila i Haribda)

Dal’ na moru il’ bitkama nekim, radost izgubih?

U smiraje neke, kad već  Sunca nije

pojave se mirisi i zvuci, i toplote bljesak

talasi o hridi što se lome

(to Posejdon sa Olimpa, u pučine bezdan skače

praveć pri tom gromoglasam tresak?)

gazeć’ vlažan pesak shvatam, da Itaka, isto tako tone.

Sad, da mene nema i nas da nije

sve bi bilo isto, držim.

Za godina tristo, ili milenije…?

Prebrzo se s’mora vratih, vučen Itakinom srži!

Ili, bolje da sam tada na pučini ost’o, da l’ bi sve bilo isto?

Želeo je Odisej biti, od života brži

svetost, slava sve što se zasluži

kao Sparte onih, s Termopila, tristo…

ŠTA JE ŽIVOT?

Pisci koji se smatraju velikim, pa samim tim i preodgovornim za svako novo delo, proveli bi dane ispisujući ovu priču. Reč mora biti precizno odabrana, ritmika i smisao rečenice, takođe. Dobro je što ovim nisam opterećena uopšte. Otkucaću jedan događaj najjednostavnije, upravo onako kako se odvijao. Dakle, rekla je: “Šta je život? Od mladosti nisam videla dva, nekada nerazdvojna, druga. Kako je jučerašnji susret sa jednim od njih bio neverovatno iznenadan, osetilaa saam potrebu da skočim od sreće, zagrlim ga i zapevam našu staru. Znam da je i on poželeo isto. Oči su mu sjale kao munja noću. Međutim, nismo mogli zato što je mesto događaja bio dom onog drugog koga ni on godinama nije sreo a sada smo se pronašli jer je zdrav od srca umro.”

Чији су прсти

 

 

Шуми јасен, громко му збори крошња

шта ли то ветар има да каже

каква је данас његова прича

 

Шуми јасен, лишће му пуно живота

а камен нем, камен ћути

небо ћути, сунце ћути, птице ћуте

душа ћути

 

Све ћути само дрвеће и ветар

шуморе, жуборе, роморе

 

Шуми јасен, живот се разиграо

а нечији прсти исписују страницу ову

нечији, јасен зна и ветар зна

сунце зна и небо зна и камен зна

 

Само не знам ја

Не знам ја