Добродошли!
Ноћу лутам сновима,
тражим успомене живота.
Прелазим нивое као у некој игрици,
трошећи своје животе,
надајући се било каквој победи.
Тренутку када ћу дочекати смирај лутања,
надам се да ће брзо доћи,
јер умор ме савладава.
Снови постају претешки,
живот узима свој данак,
а у сновима је све лако,
пролази брзо.
У животу
један трен представља све.
Оно чему смо се надаш
постаје истина
која убија стварност,
али стварност на крају
ипак исплива на површину
и постаје тежња.
Стихови посвећени
Михаилу Ренџову (1936-2024)
На његову песму
ПЕСМА И ЛЕПТИР
Песната и пеперугата (метаморфоза)
Ќе бараш
Само ронка од светлинка
И од неа ќе искроиш
Пеперуга.
Долго, долго таа
Ќе ти лежи на клепките
Потоа ќе ти навлезе во крвта.
Потоа ќе бараш
Конче од ѕуница
И со неа ќе се виткаш
И ќе се обвиткуваш
Додека не се
Закожурчи.
Долго, долго така
Ќе ти лежи на срцето.
Ќе сакаш најпосле
Да ја именуваш
Тогаш од крвта
Ќе ти излази
АвторМихаил Ренџов
ЛЕПТИР
Светлост јака из сна ме буди,
подигох руку да око чувам.
Осетих додир нежни ко да се неко
да ме не уплаши, труди.
Да ли је јава или сањам.
На мојој руци лептир ко из раја,
сва моја успавана чула,
лепотом својом, са јавом спаја.
Као да ми неку поруку носи.
Пренух се, скочих. Проклех себе.
Шта радим, лепота ће од мене отићи.
Али не, ту је. Мом пуком лудилу пркоси
Ко те мени посла, ја само што не изусти.
Лепоту такву само љубав може да створи
У каквом ли је срцу чаура твоја била
и каква је то душа да те међу људе пусти
Изненада лептир у небеса полете
убод мали на руци ми оста’
топлина нека под кожу ми уђе
жилама до срца дође и ту љубав поста..
Обузе ме радост и срећа јер схватих
да ће у срцу мом лепота да се створи.
Али појави се и страх у мени
са искушењима да ли ће моћи срце моје
као Михаилово да се бори.
Драган Милошевић