Добродошли!
Дао јој је шкољку
када се осјетила
далеко од слободе,
надајући се да ће је
прислонити на ухо и
запамтити хук океана.
Чула је шапат вјетра
док је носио тајне преко обале
и подсјетила се на прошлост.
Када је стајала пред таласима,
њене ране су остале заробљене
испод мистериозне плиме.
Ритам океана уносио је мир
у њену душу и у њену моћ да
буде дивља, али под контролом.
Свашта је држала у својој ризници,
али никада до сада ту блажену мелодију
шкољке – ситну валуту сјећања.
Noćcom sam u snu Vranjem brodio,
svraćao odred` u sve mehane;
kaldrmom starog grada hodio,
slušao čoček do zore rane.
Prelepa moma oka garava,
ruse joj kose tik do bedara;
glavu pokrila romska marama,
dukati šljašte preko nedara.
Čoček mi mome svu noć igralo,
garavim okom pamet sludelo;
sa kolena mi tijo šaptalo
da joj se nešto u men svidelo.
Do jutra ljubav s njom sam vodio,
u krevet` čoček ona m` igrala;
telo ljubio, kose mrsio,
dok pusta zora nije svanala.
Svetlo se probi kroz mrklo staklo,
memljivom sobom starog boema;
oko mi svetlo mrgodnom taklo,
prelepe mome kraj mene nema.
U ruci staru sliku još držim
lepote snene što čoček igra;
sećanjem na nju srce opržim,
dok čoček grmi ona ko čigra.
Nisam taj sanak zaludno snio,
godina davnih, kad mladost beše;
na goču, mlađan, nju sam nosio,
sem uspomena sve mu uzeše.
Срби су небески народ, али су најбољи и на земљи и у води…(ватерполо)
Данас се десило чудо! На додели медаља хрватски ватерпоисти нису напустили постоље?
Годинама с нас лагали да су американци „дрим-тим”?
Вожд је призвао шредера, али га је Јокић вратио тамо где му је место!
Срби су чудотворци. Од трећег Маја успели су направити Змај-а!
Електродистрибуција (ЕД) је преименована у А.Д. Цех „преименовања” платиће грађани!
Није ни чудо што би да копа. Претходник му је био гробар!
„косово” је добило шенген-визе. За три године Срби ће (опет) бити већина на Космету?
Да бране Косово као што бране фотеље одавно било слободно!
Просветари су незадовољни. Од најављеног повећања плата неће моћи да унајме „гориле”!
Брзо је напредовао, па је (далеко) иза њега остало поштење!
Сукобљени смо.Нису нам исти интереси!
Kad usahnu strasti i izblede paske
i poslednjom suzom ožalimo sreću
pred oltarom svetim skinućemo maske
za umrlu ljubav palićemo sveću
Bez reči u tami zurićemo ćutke
sklupčani od tuge, okrenutih leđa
živećemo naše poslednje trenutke
naboranih čela, namrštenih veđa
Što glumimo sreću kada ljubav gasne
pred božijim sudom oboje smo krivi
nije bilo htenja nit` namere časne
da plamičak sreće zanavek nam živi.
Sada pitam tebe Bože Milostivi
kako da nam ljubav ponovo oživi
autor
Jovica N. Đorđević
Американци су ипак успели победити Србију! (Уз помоћ судија)
Американци су нам срушили све наде, али је Јокић оборио пола њиховог тима! (на под)
Србе (у кошарци) могу победити једино Срби!
У Србији има бар милион и по примера(ка) моралне пропасти једног човека!
У Србији је истина еволуирала у оно што он каже да је истина!
Некада смо били срећни, нисмо имали информације!
Нула нема вредност, осим кад описује човека! (Навод)
Кажу да смо колонија, а Кинези морају да праве сендвиче за његове скупове?
У сваком злу има нешто добро. Добро је што им веља-невоља није правио сендвиче!
Срби би (опет) радо ишли у хајдуке, али су им дахије посекле шуме!
Године су проклизиле кроз моје влажне прсте,
остављајући боре на срцу кроз које се провлаче успомене.
У тој тишини, љуљао ме је живот изнад жара,
навикавајући ме на искушења, тугу и страх.
Најтеже ми је било сваког дана проживети тај тренутак,
из дубине душе,
који се измигољи и одузима ми дах, паралишући мисли.
У тој секунди, одвијао се неми филм испочетка,
вртећи старе слике које нису желеле да нестану.
Проживљавајући тај тренутак, живела сам тајну,
у којој се крила вечност мог постојања.
ЧОВЕК ОД СЛАМЕ
Жељко Поштић
Млечним путем вођен у ноћ,
трњем звезда корачам,
у локви црвеног месеца,
тражећи твој драги лик.
Трагом сопственог бола,
тетурам, п`јан и чемеран.
На тамној страни мене је Залив дуге.
У њему расту једини сунцокрети
који криве вратове окрећући се
светлости и топлом сјају твојих очију.
Овај ход по мукама има ли краја?
Можда би, мој пакао на небу
пред твојим вратима,
да ходам на рукама,
молио опроштај од раја.
Можда би могли да голицамо
травке табанима док се загрљени
смејемо у лице свему
што смо оставили иза нас.
Све би могуће било
да ниси жар птица,
а ја човек од сламе.
Možda malo a možda previše
nije važno život knjigu piše,
daješ,uzimaš,vučeš ili planduješ
na kraju u prahu nestaješ.
Crno ili belo,belo ili crno,
kosmički šah se igra
jednom svetlo a drugom dno
šah mat i pečat autora.
Gubav bežiš u mračnu pećinu
izgubljene nade padaš u pomračinu,
želiš ljubav,sanjaš svetlu stazu,
ali gde je put ka izlazu.
Zvezde večno šah igraju
tvojim putem gaze i odlučuju,
patiš i postavljaš pitanja
zašto robija i gromade kamenja.
Ђоковић је најбољи, јер памти и не опрашта! (нису се „покајали”)
Ноле је одлучио, играће доживотно!
На парастосу у Лозници „верници” су добили сендвич са куленом! (Нестало паризера)
Најукуснији сендвич је онај, што је „нафилован” са три „црвене”!
Невероватно али истинито! Судбину целог једног народа одредиће један сендвич? ( референдум)
Србија је економски тигар! Половина пензионера прима социјалну помоћ?
Наш „вожд” је велики верник! Чим осети да народ таласа похита у црку?
Качавенда се повампирио. Ено га!
Патријарх му доделио орден?
Цркву треба бранити од безумних, а не од умних!
Нисам „велики” верник? Верујем само у Господа! (У Свето тројство)
Audio snimio Marko Višnjić – Obrada Ljubodrag Obradović
Видео снимио Љубодраг Обрадовић
Видео снимио Славиша Паунковић
У организацији Културногцентра Крушевац, 7. 8.2024. године у 20:00 сати у Клубу КЦК одржана је промоција четврте поетске књиге Љиљане Танбурић У ЗЛАТНОЈРОСИ СУТОНА у издању Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. У промоцији су учествовали: Љиљана Тамбурић, Љубодраг Обрадовић, Јелена Протић Петронијевић, а поезију су читали песници Удружења песника Србије –ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу: Милосав Ђукић Ђука – председник удружења, Јадаранка Крстић, Нада Гајић, Нада Милосављевић Кети, Драгана Марковић, Невена Карајовић и Миљко Шљивић. Поезију су читали и Љуљана Тамбурић, Јелена Протић Петронијевић и Љубодраг Обрадовић. Промоцију је осмислила и водила Љиљана Тамбурић заједно са Јеленом Протић Петронијевић. а Марко Вишњћ је технички водио промоцију и забележио аудио запис промоције. Видео су снимили Славиша Паунковић и Љубодраг Обрадовић, а фотографије су забележили Живојин Манојловић, Веркан Гвозденовић и Ђурђија Обрадовић.
У ЗЛАТНОЈ РОСИ СУТОНА
У златној роси сутона купа се врели дан,
виси на српу месеца добродошао сан,
уморни лептир, на траву, испушта задњи дах,
на стакленим се крилима суши поленов прах.
Сенка палога дана, већ је прекрила свет,
ко слепи миш се будим, време ми је за лет
кад небо легне, полако, на оџак и на кров,
тишину и таму требам, па да кренем у лов.
У смирај заспалог сунца, ја не налазим мир,
а стихови тек почињу, свој раздрагани пир;
Наоштрим оловку добро, да јој је танак траг,
падају перјана слова на позлаћени саг.
Како се ближи поноћ, тако ми јача реч,
кида ми нити с животом и убија ме већ;
Из душе немири траже, да нађу себи пут,
док се на мене церека, са неба дукат жут.
© Љиљана Тамбурић
Настави са читањем “ПРОМОЦИЈА НОВЕ КЊИГЕ – У ЗЛАТНОЈ РОСИ СУТОНА – Љиљана Тамбурић”