Zastanem,prećutim, kad krenu da laju
pred ruljom od straha nikada ne bežim
ustuknu i oni jer me dobro znaju
da ujedam uvek kad počnem da režim
Nek laju iz tame, nek zubi im zveče
ne dam da me slome ni age ni paše
jer oni što laju kada padne veče
od hrabrih i jakih najviše se plaše
Ne klečim pred silom bez imalo časti
ni pretnje me vaše naterati neće
jer ponos u meni ne može se krasti
iz duše sloboda ko stihija kreće
Nek laju do zore,nek prete i sude
nek misle da strahom slomiće mi volju
dok ponos i prkos u grudima bude
neću klečat’ nikad pred onim što kolju.
autor
Jovica N.Ðorđeviċ
17.10.2026g.