Све наше године нестале су
у пламену наше љубави,
у којој смо и ми нестали.
А можда и нисмо.
Можда смо се у сунце претворили,
а можда смо тамо где јесмо,
где желимо бити.
Чекамо да се опет распалимо,
да се родимо.
Чекамо трен, час,
да опет постанемо истина.
Она најлепша,
јединствена,
права,
највећа.
Да свима постане јасно,
без обзира на све ,
ми се волимо.
Без обзира на све
што су хтели,
могли,
знали,
платили.
Опет ће између нас
горети, пуцати…
Али не рат,
већ љубав.
Она ПОБЕЂУЈЕ.
И ми ћемо.