Saša Milivojev
POSLEDNJE KRVARENJE MAŠINE
.
Gledam vas, rođeni u gvožđu i strahu,
kako marširate slepi kroz pepeo i jad!
Vi, čija srca kucaju u strogom taktu,
vi, proračunati kao hladan grad!
Roboti od krvi i mesa.
.
Nevidljiva jeka nad glavama vam viče,
dok vam se ruši taj lažni, gordi svet,
a nijedna suza sa lica da kane,
jer vi ste samo strojevi krenuli u let.
.
Čujte krik zemlje što pod vama jeca,
dok vam kroz vene strašan otrov vri.
Mislili smo da ste ljudi,
a zupčanici su vam duše proždrali.
.
A sad evo časa tog večnog mraka,
kad užareni bljesak para noćni svod,
pucaće pod kožom armatura svaka
i pašće u blato taj izdajnički rod!
.
Jer šta je to srce ako voleti ne zna?
Obična pumpa što u mraku bije?
Bez ljubavi čovek gubi lik,
i postaje samo beznačajni broj.
.
Čuće se samo odjek krša i olupina,
kao grmljavina,
krvariće mašina,
a ljudi i Bog?
.
.
Copyright © Saša Milivojev