Kad usahnu strasti i izblede paske
i poslednjom suzom ožalimo sreću
pred oltarom svetim skinućemo maske
za umrlu ljubav palićemo sveću
Bez reči u tami zurićemo ćutke
sklupčani od tuge, okrenutih leđa
živećemo naše poslednje trenutke
naboranih čela, namrštenih veđa
Što glumimo sreću kada ljubav gasne
pred božijim sudom oboje smo krivi
nije bilo htenja nit` namere časne
da plamičak sreće zanavek nam živi.
Sada pitam tebe Bože Milostivi
kako da nam ljubav ponovo oživi
autor
Jovica N. Đorđević
(Прочитано: 48 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 805.509 пута)
