Дао јој је шкољку
када се осјетила
далеко од слободе,
надајући се да ће је
прислонити на ухо и
запамтити хук океана.
Чула је шапат вјетра
док је носио тајне преко обале
и подсјетила се на прошлост.
Када је стајала пред таласима,
њене ране су остале заробљене
испод мистериозне плиме.
Ритам океана уносио је мир
у њену душу и у њену моћ да
буде дивља, али под контролом.
Свашта је држала у својој ризници,
али никада до сада ту блажену мелодију
шкољке – ситну валуту сјећања.
(Прочитано: 6 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 805.538 пута)