KRAJPUTAŠI

Gledam kako mesec na oblaku kunja
lenjo nežnom rukom ka vrleti maše
kao da prosipa setni miris dunja
zlatnom bojom boji stare krajputaše

U vrtlogu tamnog začaranog kruga
ko zlatna semena podno rodne njive
u beskraju svetom leži drug do druga
pod svetlima zvezda novi život žive

Bez tuge i bola,bez suza u oku
gde još eja svoju tužnu pesmu poje
žive svoju večnost tihu i duboku
ostavljeni,sami,kraj grobnice svoje

Pre no što zarudi,pre no zora svane
dok još zlatni mesec na oblaku kunja
umesto molitve na minule dane
prosuće se poljem setni miris dunja.
autor
Jovica N.Ðorđević
25.01.2025g.

ТИШИНА -Козић Саша

 

Тишина око мене,

милује моје време.

Осуђен сам на вечну самоћу,

сада тихујем са Богом,

окружен великом сумњом.

 

Покушавам да заборавим погледе

који ме увлаче у тунеле бесчашћа.

Грешан сам ако сумњам у Њега

и у Његово постојање.

 

Надам се да нећу.

Вера ми је јача од сумње,

сумње која вековима постоји

и тера нас да убијемо разум.

 

Убијајући Њега,

убијамо сами себе,

несвесни бремена

које бацамо на своја плећа.

 

Историја,

једном може бити грешна

ПОГОНСКО МАМИЛО – Жељко Перовић

#željkoperovićžespПјесма и моја мисао из моје књиге
ВАРОШИНА КОЈЕ ВИШЕ НЕМА

Све што је поштеним радом стечено, има своју вриједност. На срећу част и брука прате човјека, као што сам написано у стиховима, да покажу како и на који начин све настаје и нестаје. Част да покаже шта све иза часних људи остаје, а брука, да подигне прашину и погледе усмјери на незаконито стечену имовину!
Част човјека заслугом представи и врата широм отвори, а брука се као реп по прашини вуче, да покаже прљаво лице и врата затвори!

ПОГОНСКО МАМИЛО

Кроз живот нас воде
Путеви знани
А понекад и незнани
Низ које прогнан
Морањем без циља
У нигдине крене.

Погонско мамило
Као рудар злато
У себи тражим,
Сличности проналазим
Себе да обрадујем,
Да васкрснем
И природу преварим,
Под другим небом
Поново се родим.

Дружење моје
Са одбаченим
Одавно је
Заледило вријеме,
Од питомине
Санта леда поста,
За казну и освету
У стиховима
Име града рођења
Помињати нећу!

АФОРИЗМИ – Душан Комазец

Србија је земља ПРАВОСЛАВЉА, “Трифундан” се у њој не прославља? (већ неки “љубавник”)

“Вођа” стално исписује нову “страдију”!

Он је против злоупотребе “деце” у политичке сврхе, али је за злоупотребу пензионера!

Студенте заболе индекс за “вожда”!

Студенти су му доакали: ” он више није надлежан”!

Америка не подржава студенте. То значи да су на правом путу?

Незапослени студенти одсад могу да подигну стамбене кредите, уз гаранцију “тетке из Канаде”?

Његов прет-претходник је на народ послао тенкове, а он рели-батинаше!

Много воли спорт. Најдражи реквизит му је рекет!

“Вожд” је народу дао на увид “комплетну” документацију о реновирању “нереновиране” настрешнице!

“Он” је рођени глумац. Најбоље му леже драмске паузе!

Од ових нема горих? Ми смо паметан народ, измислићемо их!

Мали је за свој “докторат” користио велики копир апарат!

Трамп се вратио. Изгледа да ће “вожд” опет на хоклицу!

PESNIK

– Šta se radi drug moj?
– Pišem, pišem, drugarice,
al mi pesme zajebane mnogo,
zato za života, malo koju, žešću,
objavit sam mog`o…

Al kad dođe vreme drugo
ugledaće svetlost dana
pa meni umrlom
srašće živa rana…

Dragulji se ne prave,
oni su stvoreni,
rođeni da budu to što jesu,
na memljivim policama
ali i u mome lesu…

‘Čudni su dragulji moji
što iza mene ostaju,
vesnici večnosti postaju,
svetle okupani suncem
ali i ovde u raci,
u grobljanskom crvotočnom kalju…

БОЈА ВИНА, КАО СТО РУБИНА – Славица Јовановић, Шабац

БОЈА ВИНА, КАО СТО РУБИНА

Винограде надлећу грлице
и чудесне мале ластавице,
из милоште не знам шта да радим,
да ли драгог грожђем да наградим.

Рујно вино, образи румени,
пастирова фрула док се чује,
Св. Трифун лозу орезује,
док сокола песма одјекује.

Боја вина као сто рубина,
ко на чаши трагови кармина,
у вину је скривена истина
и космоса и свих праскозорја.

Настави са читањем “БОЈА ВИНА, КАО СТО РУБИНА – Славица Јовановић, Шабац”

СУЗА_Здравка Пап

Суза је текла
и остала једна,
знала сам
и по киши
да је скривам.

Суза је сада
сувише гласна,
од камена тежа,
чекала сам
да се суза
у реч слије,
била је довољна
само једна
да ми суза
на образу згине.

О, самотна сузо,
чекаш радост
и погледу ми сметаш!

СОНЕТ СУДБИНЕ

СОНЕТ СУДБИНЕ

Неприметно ме је склонила од људи,
шапатом тихо рекла у хладу дуда,
слушај вапај срца, за тобом сам луда;
наслони своју главу на моје груди.

Да ли чујеш топот, што венама тече?
Набујали добој узавреле кише;
Знаш ли да због тебе, моја душа дише,
осећаш ли немир што дрхтаје сече?

Гледај ме у очи, да ли видиш тугу?
Предуго те сањам, жеља ме подстакла;
Опрости ми Мила, али волим другу,

срца нам се нису на време дотакла.
Нисмо се пронашли, препознали срећу,
судбине се чудним путевима крећу.

Александар Недовић

SVE SE MENJA – Ivo Torbica

SVE SE MENJA

Sve se konstantno menja
I nikad više ništa neće biti isto.
Čak i ovaj tren, za sekundu,
Postaće deo prošlosti i sećanja.

Kreneš li napred, nema više stajanja.
Isuviše toga te tek čeka –
Neki novi susreti i izazovi,
Bogati i vredni sadržaji,
Iako često pomisliš da je previše toga
Izvan tvoje snage i domašaja.

Ponekad zaglušiš svoje korake,
Isprljaš svoje ispeglano i čisto odelo.
Zna da ti se javlja zebnja,
Tinjaju strahovi od nepoznatog i novog,
Dok kasno stižeš
Na neke važne stanice života.

Sve se menja,
I nikad te isti ljudi zauvek neće okruživati.
Najradije bi zadržao ovaj čas,
Ili bi pak pobegao od svega, negde daleko.

Menjao bi rado
Sve ono što promeniti ne umeš,
Ili što umnogome ne zavisi od tebe,
Gubeći pritom onaj najvredniji deo sebe,
Nenadoknadivo vreme,
I čitav smisao svog prekratkog života.

Капи љубави – Теодора Шиклошић

Капи љубави

У капи вина осећамо скривену чар,
наздрављамо љубав, тај небески дар.
Црвена искра у чаши трепери,
један гутљај љубави нас развесели.

Певали смо о љубави
и пили смо до старости,
нек нас никад не напусте
ови тренуци радости.

Љубав је једна опојна снага,
смисао живота; у душама блага.
Док нам песма прати кораке у ноћи,
чаше вина не дају места самоћи.

Чаша се диже, као завет света,
за све што је прошло, и оно што нас чека.
Љубав и вино, спојени у вечности,
саткани од снова у капи нежности.

Настави са читањем “Капи љубави – Теодора Шиклошић”