Gledam kako mesec na oblaku kunja
lenjo nežnom rukom ka vrleti maše
kao da prosipa setni miris dunja
zlatnom bojom boji stare krajputaše
U vrtlogu tamnog začaranog kruga
ko zlatna semena podno rodne njive
u beskraju svetom leži drug do druga
pod svetlima zvezda novi život žive
Bez tuge i bola,bez suza u oku
gde još eja svoju tužnu pesmu poje
žive svoju večnost tihu i duboku
ostavljeni,sami,kraj grobnice svoje
Pre no što zarudi,pre no zora svane
dok još zlatni mesec na oblaku kunja
umesto molitve na minule dane
prosuće se poljem setni miris dunja.
autor
Jovica N.Ðorđević
25.01.2025g.
(Прочитано: 125 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.203.799 пута)
Браво!
Hvala poštovani Dušane. Srdačan pozdrav.