Све што је поштеним радом стечено, има своју вриједност. На срећу част и брука прате човјека, као што сам написано у стиховима, да покажу како и на који начин све настаје и нестаје. Част да покаже шта све иза часних људи остаје, а брука, да подигне прашину и погледе усмјери на незаконито стечену имовину! Част човјека заслугом представи и врата широм отвори, а брука се као реп по прашини вуче, да покаже прљаво лице и врата затвори!
ПОГОНСКО МАМИЛО
Кроз живот нас воде Путеви знани А понекад и незнани Низ које прогнан Морањем без циља У нигдине крене.
Погонско мамило Као рудар злато У себи тражим, Сличности проналазим Себе да обрадујем, Да васкрснем И природу преварим, Под другим небом Поново се родим.
Дружење моје Са одбаченим Одавно је Заледило вријеме, Од питомине Санта леда поста, За казну и освету У стиховима Име града рођења Помињати нећу!
Аутор: Жељко Перовић
Жељко Перовић, рођен је 1952. године у Сарајеву. Поезију пише од основне школе када је због исказане љубави према писаној ријечи поред низа похвала и признања добија надимак Пјесник, који са данашњим радовима потврђује. Након завршеног школовања своју радну каријеру започиње у канцеларијама сарајевског Енергоинвеста, гдје са успјехом рјешава постављене радне задатке. Један дио радног вијека провео је на изградњи фабрика и постројења широм бивше Југославије. У дугогодишњој каријери радио је као технолог, конструк и руководиоц градилишта, а касније, по повратку у Сарајево, и на другим одговорним радним мјестима. Сплетом ратних околности 2002 године одлази на рад у Шведску где слободно време проводи у просторијама Књижевног клуба „Милош Црњански” чији члан упрзо постаје. Завршетком радне каријере враћа се остављеној љубави – поезији. Његове песме нашле су место у многим електронским медијима за књижевност и културу, као и у разним зборницима. Написао је књигу Варошина Које Више Нема. Ради на роману под радним насловом Дани Младости. Члан је Удружења пјесника Србије!
Види све чланке од Жељко Перовић
Пјесма и моја мисао из моје књиге
