Кад умре сељак то не објаве вести. Уздахне њива бременита, зашкрипи кош црвоточни пун жита, и забран забринути читаву шуму обавести.
Сељак кад умре нико не држи велике говоре. Зацвили пас на ланцу у авлији И калем млади задрхти на кајсији док црне чавке међе надлећу и жаморе.
Сељак кад умре мало је букета и икебана. Тужно мирише босиљак И понека мушкатла тек убрана, а он у очима носи читаву ливаду цветну што је миловао и удисао свакога дана.
Ал једино је сељаку, кад умре, од Бога дато да преко реке пренесе богатство своје под ноктима мрвицу земље свој зној, муку своју и своје сузно блато.
И тамо са оне стране дуге где исти су и господари и слуге, кажу, сељаку се обрадују и преци и свеци јер га по том грумену препознају и ону псовку и онај грех мали му опраштају.
Светлана Биорац – Матић рођена је 27. јанура 1965. године у Рашки. Одрасла у селу Трњану покрај Алексинца. Гимназију завршила у Алексинцу, а Правни факултет студирала у Нишу. Пише поезију, поезију за децу, кратке приче и афоризме. Објавила је три књиге поезије „Камене стопе“, „Тетоваже душе“ и „Чекајући воденичаре да се врате“, све у издању Центра за културу и уметност из Алексинца. У припреми је њена прва књига поезије за децу као и четврта књига поезије за одрасле. Поред тога писала рецензије и предговоре за већи број колега по перу. Стални је сарадник часописа „Светосавско звонце“, а песме објављује и у „Момчилу“, „Развигору“ и још неколико часописа намњених деци. Члан је Књижевног клуба „Велимир Рајић“ из Алексинца, чији је дугогодишњи председник и била. Један је од оснивача Уметничке колоније у Липовцу код Алексинца, као и песничке манифестације „Рајевском у част“ у Г. Адровцу код Алексинца (месту погибније пуковника Николаја Николајевича Рајевског). Добитница је Повеље СО Алексинац за допринос у афирмацији и ширењу културног стваралаштва, као и многобројних признања и награда за своје књижевно стваралштво. Са колегама из Књижевног клуба покретач је часописа „Рајићеви дамари“ и руководилац радионице за креативно стваралаштво основаца „Рајићеви ластари“. Сарадник је више сајтова који се су
намењени књижевном стваралаштву, а бави се и аматерском фотографијом. Живи и ствара у Трњану код Алексинца.
Данас Вам представљамо Светлану Биорац Матић, члана КК “Велимир Рајић” из Алексинца и пријатеља и сарадника Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Сарадња песника из Алексинца и Крушевца отпочела је давно, још 2005. године са појавом сајта www.poezijascg.com а ми Вас подсећамо на сусрет у Галерији Милића од Мачве “КОСОВО ПРВИ ПРАГ СРБИЈЕ” у Крушевцу, који се догодио 6.11.2008. године. Светлану представљамо је у виртуелном аудио програму ЈЕДАН ПЕСНИК -ТРИ ПЕСМЕ. Уживајте!
НАПОМЕНА:
У такмичењу за ПЕСМУ 2011 ГОДИНЕ изабране су равноправно две песме: ELEGIJA ZAMRLIH SELA – Svetlana Biorac-Matić и NOVEMBAR SE VUČE – Lepa Simić. Гласовима чланова и посетилаца сајта PoezijaRS за песму 2011. године изабрана је песма MISLI – Зорана Јовановића – Христова. Погледајте цео догађај уручивања награда на 16-том СУПЕСУ.
Зоран Јовановић Христов
МИСЛИ
Моје су мисли галије царске
што сињим морима плове
носе ме слободног на све стране
дубина плава себи их зове.
Моје су мисли ветрови силни
што пред њима све редом гмиже
са њима ја сам слободан човек
висина плава себи их диже.
Моје су мисли звезде са неба
сјајно сунце и месец жут
простране као бескрајни космос
широк ми поглед а раван пут.
Моје су мисли само моје
а ја их, ипак, са вама делим
будите слободни, будите своји
мислећи на вас, само то желим
На данашњи дан, 17.03.2014. године у Крушевачком позоришту, у оквиру редовних активности, Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу je у сарадњи са Књижевним клубом Велимир Рајић из Алексинца организовало са почетком у 18:00 часова ВЕЧЕ ПОЕЗИЈЕ. Музике овога пута није било због пијeтета према књижевнику Томиславу Милетићу, члану Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ који је сахрањен 16.03.2014. године на крушевачком новом гробљу. Песници из Алексинца и Крушевца су на почетку овог песничког дружења минутом ћутања одали почаст овом врсном књижевнику и најавили за месец април трибину посвећену стваралаштву овог заиста свестраног писца: песника, књижевника и хроничара свог краја. Своју пооезију и афоризме говорили су у два круга гости из КК Велимир Рајић из Алексинца: Светлана Биорац-Матић, Србобран Матић и Мирољуб Николић, а по једну своју песму изговорили су песници из Крушевца и домаћини из Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца: Градимир Карајовић, Мића Живановић, Даница Рајковић, Драган Тодосијевић, Дејан Ристић, Мирко Стојадиновић, Саша Милетић, Душка Ерић, Светлана Ђурђевић, Саша Збиљић, Кристина Јанковић и Љубодраг Обрадовић. СВЕ БИЛО ЈЕ ПОЕЗИЈА!
За ово подсећање поклањамо Вам две песме: ТЕТОВАЖА ДУШЕ – Светлане Биорац Матић и ЗАНОС – Србобрана Матића, а можете погледати и цео чланак на линку: ПОДСЕТИТЕ СЕ ШТА ЈЕ НЕКАД БИЛО!
Светлана Биорац-Матић
ТЕТОВАЖА ДУШЕ
Сећањем дане бојим. Надом време купујем. Не стидим се суза и не штедим осмехе.
Песак сам међу прстима и камен кремена, твој длан мера је.
Идеја удруживање књижевних клубова који у свом раду значајну пажњу посвећују и поезији, има за циљ презентацију поетских остварења широм Србије и света где се говори и пише на једном од језика Екс-Југославије. Парола заједно смо јачи је за мене увек на месту, па стога заједно са Светланом Биорац-Матић из Алексинца и покрећем ову идеју … Настави са читањем “РЕГИСТАР КЊИЖЕВНИХ КЛУБОВА И УДРУЖЕЊА ПЕСНИКА!!!”
Идеја удруживање књижевних клубова који у свом раду значајну пажњу посвећују и поезији, има за циљ презентацију поетских остварења широм Србије и света где се говори и пише на једном од језика Екс-Југославије.Парола заједно смо јачи је за мене увек на месту, па стога заједно са Светланом Биорац-Матић из Алексинца и покрећем ову идеју не би ли се удружења песника, то јест књижевних клубовима са простора Србије, Републике Српске, Црне Горе, Хрватске и свих земаља где има песника и клубова који пишу и стварају на старом, неправазиђеном, српско-хрватском језику (или његовим данашњим подваријантама: српском, хрватском, босанском, црногорском итд…) нашли на једном месту и координирали своје акције и пројекте итд…
Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу биће координатор свих активности на реализацији те идеје са циљем да се на крају процеса дође до оснивања асоцијације књижевник клубова и удружења песника, а тиме и правног регулисања ове идеје. Ми ћемо на нашим странама уредно водити регистар постојећих књижевних клубова и удружења песника, а то ће бити камен темељац за реализацију ове идеје.
IZNAD TUGE Nemam ja Panovu frulu da šumu začaram, da me trnje ne grebe neprohod dok hodim, ni amajluju od vukova da me sačuva očnjaci kad zaškripe. Nemam ja anđele milosnike grehove da mi otkupe, ni kutak da ovo malo sebe sakrijem. Ni dukat nemam da potkupim splavare obale da mi približe, ni glasnike aber … Настави са читањем “IZNAD TUGE – Svetlana Biorac Matić”
IZNAD TUGE
Nemam ja Panovu frulu
da šumu začaram,
da me trnje ne grebe
neprohod dok hodim,
ni amajluju
od vukova
da me sačuva
očnjaci kad zaškripe.
Nemam ja anđele milosnike
grehove da mi otkupe,
ni kutak
da ovo malo sebe sakrijem.
Ni dukat nemam
da potkupim splavare
obale da mi približe,
ni glasnike
aber da mi donesu.
Da mogu bar da se napijem,
ili da poludim,
pa da mi bude oproštena
misao svaka.
Nisam ja Feniks
iz peplišta da se rađam,
dogorelo
zgarište samo
kišama ne dam.
I tražim oprost
za ovu suzu u kojoj
se ponovo rađam,
ranjivija za juče
snažnija za let
iznad tuge
NOĆ KAO STVORENA ZA… Dlanom milujem oblake s vrha planine. Noć je stvorena za paranje iluzija. Kreštavi lešinari oštre svoje kandže merkajući novi plen. Put je zatrpan odbačenom kožom zmija siktavica… Nevine žrtve, kontraindikacija lečenja poljuljane sujete, opijaju svoje rane. Radja se još jedan boem.
NOĆ KAO STVORENA ZA…
Dlanom milujem oblake
s vrha planine.
Noć je stvorena
za
paranje iluzija.
Kreštavi lešinari
oštre svoje kandže
merkajući novi plen.
Put je zatrpan
odbačenom kožom
zmija siktavica…
Nevine žrtve,
kontraindikacija
lečenja poljuljane sujete,
opijaju svoje rane.
Radja se još jedan boem.
IZNAD TUGE