СРЕЋАН 8 МАРТ

previous arrow
next arrow
Slider

  Настави са читањем “СРЕЋАН 8 МАРТ”

153 ПУТА ПРОЧИТАНО

БАЛЕРИНА – Љубодраг Обрадовић


 

БАЛЕРИНА

Експлозија си бола и боја,
nа платну одсјај среће.
Никад нећеш бити моја,
а живот ми покрећеш.

Настави са читањем “БАЛЕРИНА – Љубодраг Обрадовић”

200 ПУТА ПРОЧИТАНО

Za sreću – Lepa Simić

ZA SREĆU – Lepa Simić Zh Što nisam besmrtno stablo masline da nemam prezime ni naciju Iz svog jezgra kao Sunce u krug, toplinom da zračim za sve ljude isto Okićeni rod na gtanama maslinarima da podignu ruke visoko Da me nije briga za sva blaga sveta samo da zrim gde mladi ptići odmaraju krila … Настави са читањем “Za sreću – Lepa Simić”

ZA SREĆU – Lepa Simić Zh
Što nisam
besmrtno stablo masline
da nemam
prezime ni naciju
Iz svog jezgra
kao Sunce u krug,
toplinom
da zračim za sve ljude
isto
Okićeni rod na gtanama
maslinarima
da podignu ruke
visoko
Da me nije briga
za sva blaga sveta
samo da zrim
gde mladi ptići
odmaraju krila
a Mesec se
zapetim lukom
osmehuje
kraseći
plava mora.
 
365 ПУТА ПРОЧИТАНО

Zidovi tišine

Riječi bi sve pokvarile. Ćuti dušo, ćuti. Digni zidove veće od Neba i iza njih pohrani istine. Ćuti, tako je bolje, tako se lakše vidaju rane. Sakrij da još voliš, sakrij da ne umiješ prestati, sakrij da nikad nećeš prestati. Ćuti dušo. Bodljikavom žicom obavij zid, iskopaj duboke šance, i…ćuti, samo ćuti. Bolje je tako. … Настави са читањем “Zidovi tišine”

Riječi bi sve pokvarile.
Ćuti dušo, ćuti.

Digni zidove veće od Neba i iza njih pohrani istine.
Ćuti, tako je bolje, tako se lakše vidaju rane.
Sakrij da još voliš, sakrij da ne umiješ prestati,
sakrij da nikad nećeš prestati.

Ćuti dušo.
Bodljikavom žicom obavij zid, iskopaj duboke šance,
i…ćuti, samo ćuti.

Bolje je tako. I ne vjeruj, vjerovanja su te slomila.
I ne sanjaj, snovi su prevara.
I ne nadaj se, nada je izdaja.

Ćuti, samo ćuti dušo.
Tišina je najveća. Tišina je istina svih istina.
Vječna tajna skrivena da nikad više ne bude
oskrnavljena, zgažena, ponižena.

Ćuti. Samo ćuti.
I ne plači. Ne vrišti.
Sama si sebi stražar svojih skrivenih osjećaja.

© Nevenka Savić Alispahić

495 ПУТА ПРОЧИТАНО

KRILA LASTAVIČJA Grejem dušu na suvom lišću za potpalu ustreptalih misli Krila lastavičja usporavam sabiram jesenji rod Miriše naručje žutim dunjama Stihujem te oblakom dok stražarim čekajući Lepa Simić 298 ПУТА ПРОЧИТАНО

KRILA LASTAVIČJA

Grejem dušu
na suvom lišću
za potpalu
ustreptalih misli

Krila lastavičja usporavam
sabiram jesenji rod

Miriše naručje
žutim dunjama

Stihujem te oblakom
dok stražarim
čekajući

Lepa Simić

298 ПУТА ПРОЧИТАНО

Ломне Руке

Када моје срце јадно, склопи своје руке ломне, и помисли на жуч клету, и горчину што је пило, тад се јавља страшан трептај, пуно искра које сјаје, од слободног мога духа, што се тихо из сна буди, па питање старо сад поставља.   Кад се тражи од човека мало, не треба се пуно двоумити, већ … Настави са читањем “Ломне Руке”

Када моје срце јадно,

склопи своје руке ломне,

и помисли на жуч клету,

и горчину што је пило,

тад се јавља страшан трептај,

пуно искра које сјаје,

од слободног мога духа,

што се тихо из сна буди,

па питање старо сад поставља.

 

Кад се тражи од човека мало,

не треба се пуно двоумити,

већ се треба брзо пресабрати,

и онда ће одговор наићи.

 

Људска душа од века вапије,

да попије мало меда слатког,

што је сили људскога усуда,

од већ било превише за дати,

те сем онда вешто он сабире,

па говори чемерном човеку.

 

Људско ти је знање непознано,

не треба ти сласти из пехара,

јер је сласти од већ тешко доћи,

те се лати ти крвава меса,

не бил себе гладног намирио,

и спокојно лези у постељу.

279 ПУТА ПРОЧИТАНО

МЕСЕЧИНА ИЗНАД ЦИРИХА – Лепа Симић          Месец догорева сребро расипа блиста са истока божански траг рађања. Чежњом растргнуто свитање Очима хоћу све да обухватим и схватам кад једном уђеш у овај град као у зачарани свет више не можеш изаћи Волим моју улицу зелену оазу мира и лепоте Често се растужим што незнанце срећем никог … Настави са читањем “”

МЕСЕЧИНА ИЗНАД ЦИРИХА – Лепа Симић         

Месец догорева
сребро расипа
блиста са истока
божански траг рађања.

Чежњом растргнуто свитање

Очима хоћу све да обухватим
и схватам
кад једном уђеш у овај град
као у зачарани свет
више не можеш изаћи

Волим моју улицу
зелену оазу мира и лепоте

Често се растужим
што незнанце срећем
никог из завичаја

Тихо улазим у стан
сушим росу са ципела
док ме поглед као уздрхтала врба
односи
у вир носталгије

Замерило би ми срце
да те се не сетим

земљо моја

280 ПУТА ПРОЧИТАНО

Неке од мојих песама спремне за нову збирку – Лепа Симић

А БОЛ ЈЕ БОЛ – Лепа Симић                        Нема више оног плама у очима ни свилених лептирића да ковитлају као извор нашим венама Далеко смо-а ту смо мимоилазимо се у тражењу себе Страхујемо од сутрашњице Наручја празна руке не грле губе нам се погледи А бол је бол Нико ничију не може да омеђа и нареди … Настави са читањем “Неке од мојих песама спремне за нову збирку – Лепа Симић”

А БОЛ ЈЕ БОЛ – Лепа Симић                       

Нема више оног плама
у очима
ни свилених лептирића
да ковитлају као извор
нашим венама

Далеко смо-а ту смо
мимоилазимо се
у тражењу себе

Страхујемо од сутрашњице

Наручја празна
руке не грле
губе нам се погледи

А бол је бол

Нико ничију не може да омеђа
и нареди
докле је чија површина плакања

Настави са читањем “Неке од мојих песама спремне за нову збирку – Лепа Симић”

307 ПУТА ПРОЧИТАНО