ВОТКА С ЛЕДОМ – Лепа Симић


ВОТКА С ЛЕДОМ

На шанк наслоњен,
топлим погледом,
један странац ме гледа.

Нешто пише…

Корацима
однекуд знаним,
застаје крај мог стола:
Може ли
црвена вотка с ледом?

Радознало одмотавам
папир,
ћирилична слова.

“Све ове године
нисам заборавио
наш први пољубац,
а Ти?”

© Лепа Симић

Visits: 3491
Today: 42
Total: 1629150

Stihovi za duše DVE – Lepa S.

 



Svaku sam ranu
sašila
nitima
od plemenitog sjaja svile
blagim pokretima ruku
oko duše

I sve su zarasle
osim DVE što se provide
koje će nadziveti mene

Te ću poneti sa sobom
kao zadnje suze
neisplakane
u mom neprebolu 

Kad me povedu Andjeli
kroz mirnu noć
tiho
da odletim
u beskraj beskraja
i sretnem njih
koje sam zeljna ostala

I koliko god da je Nebo daleko
u mom srcu zive
kao da se vidjamo
svakoga dana.

Lepa Cirih
30.12.20
Visits: 882
Today: 0
Total: 1629150

БАЛЕРИНИЦА – Лепа Симић

БАЛЕРИНИЦА

Кад сам била мала
као лахор,
вртела сам се на прстима
у белој хаљиници
и роза балетанкама за плес

Љубав родитеља
грејала је сав простор
цвркутали око мене
и тепали ми
Наша мала балеринице

Крај огледала
учила сам покрете руку
ногу, тела
као лице са Тв екрана
живела дечји сан

Све до
поласка у први разред

Тако сићушну
жуљала ме пуна торба
и једна велика
празнина
да ја уствари
нисам
балериница са Тв екрана

Још
носим
тај мали трн на срцу

Visits: 143
Today: 0
Total: 1629150

ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ – Лепа Симић

Лепа Симић, рођена 14. маја у К.Каменици. Живи и ствара у Цириху – Швајцарска. Љубав је тренутак у вечности око кога Лепа Симић плете своје нежне повести. Љубав је ватра њених сећања, али и презент, стварност која је окружује. У тим лахорним стиховима реминисцира се, оживљује један разиграни и лепши свет у коме је песникињи удобно и топло. У три најзначајније песничке збирке Лепе Симић убрајају се Најтише посвете/2015/ Цветни пут душе /2016/ и Трагом пера /2018/ Била је дугогодишњи члан Удружења српских писаца Швајцарске. Члан је литерарног клуба ‚Десанка Максимовић‘ Цирих. Члан је Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и уредничког тима за реализацију многих пројеката на порталу поезија.срб, односно на сајту www.poezijascg.com. Многе везе су покидане, али Она настоји да негује ону која је враћа сржи њеног бића, језику и вери у којој је рођена. То су неки од камена међаша њеног певања и сневања. Поезија, уосталом, и служи да нам осветли пут до суштине и смисла, све док не постане смисао сам.

Данас Вам представљамо Лепу Симић из Цириха, Швајцарска, чланицу Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Сарадња са њом датира од 2005. године и од тада је Лепа уредила, (а и данас уређује), многе садржаје на порталу ПоезијаСРБ, многе зборнике поезије које смо објавили. Лепа је гост Крушевачких песника била једном и то 28.08.2009. године, па Вас овом приликом подсећамо на то гостовање. Имате два линка 1. и 2. да погледате како је то било. Због свега тога представљамо Лепу Симић у виртуелном аудио програму ЈЕДАН ПЕСНИК -ТРИ ПЕСМЕ. Музиком су њен наступ оплеменили Драгиша Перчевић и Радмила Рада Бајић. Уживајте!

Лепа Симић је објавила на порталу ПоезијаСРБ

Настави са читањем “ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ – Лепа Симић”

Visits: 316
Today: 1
Total: 1629150

ŽIVELI LjUBAV – Lepa Simic

ŽIVELI LjUBAV

Znao je da me privuče
uz sebe
na ivici drhtaja
tihim šapatom podseti
na sreću

Nije me ostavio samu
dok je padao sneg

Pisao mi je duga pisma
kao da smo bili udaljeni
a nismo

Na gitari urezao moje ime
pevali leteli
Živeli smo ljubav
nasmejani opčinjeni
nismo razmišljali
šta će sutra biti

Bili smo u pravu

Lepa S. Cirih

Visits: 167
Today: 1
Total: 1629150

ПЕСМА ГОДИНЕ за 2011. годину


Lepa Simić, Cirih

 

NOVEMBAR SE VUČE

Sretali smo se
u nedostižnim
snovima

u mojim i tvojim
pesmama


Tog novembra
za tvoje tople oči
dadoh dušu
da je u tebi
zaboravi vreme

Srcem slikam
zaigrane misli

U srebrnom gnezdu
usnula
pod vetrom
stihom
pokrivena

msečeva kći

© Lepa Simić


Светлана Биорац Матић

ELEGIJA ZAMRLIH SELA

Ovde još samo groblja ožive
o zadušnice il’ u dan sveti,
iz trave izvire krstovi krivi
al’ mrtvi neće oživeti.

Još samo humlje žive dozove,
natpisi što se bore s vremenom,
senke predaka pod grmom zove
i blede slike srasle s kamenom.

Gore, nad grobljem, niz puste kuce
još samo vetar žalosno vije…
Iz praga pronikla trava i pruće,
popalo prošće, pukle majije.

I šumska tama sve jače bije,
a sve je utihlo tuznim mirom.
Daleko negde potomci zive
dok vuk zavija pred kapijom.

© Svetlana Biorac-Matić

НАПОМЕНА:
У такмичењу за ПЕСМУ 2011 ГОДИНЕ изабране су равноправно две песме:
ELEGIJA ZAMRLIH SELA – Svetlana Biorac-Matić и NOVEMBAR SE VUČE – Lepa Simić. Гласовима чланова и посетилаца сајта PoezijaRS за песму 2011. године изабрана је песма MISLIЗорана Јовановића – Христова. Погледајте цео догађај уручивања награда на 16-том СУПЕСУ.

Зоран Јовановић Христов

МИСЛИ

Моје су  мисли  галије царске
што сињим морима плове
носе ме слободног на све стране
дубина плава  себи их зове.

Моје су мисли ветрови силни
што пред њима све редом гмиже
са њима ја сам слободан човек
висина плава себи их диже.

Моје су мисли звезде са неба
сјајно сунце и месец жут
простране као бескрајни космос
широк ми поглед а раван пут.

Моје су мисли само моје
а ја их, ипак, са вама делим
будите слободни, будите своји
мислећи на вас, само то желим

© Зоран Јовановић Христов

Настави са читањем “ПЕСМА ГОДИНЕ за 2011. годину”

Visits: 72
Today: 0
Total: 1629150

КО МЕ ТЕРА – Лепа Симић


КО МЕ ТЕРА

Ко ме тера
да претурам
прoлeћа бисерна
и тражим
гнезда лептирова.

Ко ме тера…
Лик младости
на дну торбе,
затрпан лежи.
Преко су песме,
заборављених наслова.
Испод зелене  паучине
назиру се топле очи
и портрет
једне лепотице града.

Оте се уздах…
затечена,
сама себи
свој сведок,
истина…

Крупне сузе,
напунише
оранице меких јагодица.
У очима мојим…
сад живот дрхти,
луталице судбино…

Ко ме је терао
да разгрћем паучину
на тавану,
после толико…
после свега.

Нисам хтела,
натера ме ћутање
и тишина босих стопала
моје собе…

Натера ме лавеж срца,
а  мој живот,
као да се…
угасио…

© Лепа Симић
Настави са читањем “КО МЕ ТЕРА – Лепа Симић”

Visits: 161
Today: 0
Total: 1629150

Pesme meseca za 2018 g. bira Lepa Simic

Pesma godine za 2018. po izboru urednika sajta Ljubodraga Obradovića UPAMTI DOBRO – Marina Adanović Danima je razmišljala šta bi trebalo da preduzme i živi drugačije. Dugo je osećala maglu pred očima i neki neobjašnjivi muk u grudima. Odlazila i lekarima, hranila se zdravo, šetala i odbacivala crne miisli što dalje iz vidokruga. Ipak, ipak, … Настави са читањем “Pesme meseca za 2018 g. bira Lepa Simic”

Pesma godine za 2018. po izboru urednika sajta Ljubodraga Obradovića

UPAMTI DOBRO – Marina Adanović

Danima je razmišljala šta bi trebalo da preduzme i
živi drugačije.
Dugo je osećala maglu pred očima
i neki neobjašnjivi muk u grudima.
Odlazila i lekarima,
hranila se zdravo,
šetala i odbacivala crne miisli
što dalje iz vidokruga.
Ipak, ipak, mali crv sumnje
pogledao ju je pravo u oči
i otpevao :
” Dani su ti odbrojani.”
To je bilo ono najteže;
ma ko da je to rekao, ali ON?!
Lupila je vrata svesti,
zatvorila glavu jakim okovima i ..
spremila mali ranac
sa najneophodnijim stvarima.
Odlučila je :
“Idem do mora!
Nikada ga neću videti ako sada to ne učinim!”
Da, stopirala je,
vozila se u zaprežnim kolima…
snalazila se onako kako joj nikada nije bilo na pameti
da je moguće.
Ugledala je more!
Sela je na plažu,
posmatrala,
ubrala, usput, koju smokvu ili narandžu.
Plavetnilo vode i neba delovalo je bajkovito.
Zaspala je i probudila se tek sledećeg dana.
Tada je krenula polako
ne obraćajući pažnju na vreme.
Opet bi iskidala koju voćku,
pila vodu na gradskim česmama,
Potopila bi noge do kolena u more,
zatim ih ugurala u pesak,
legla i posmatrala dugokrile ptice.
Ništa joj nije bilo ni dosadno, ni teško.

Moram priznati, malčice se iznenadila
kada je shvatila da je i jesen na odlasku.
Izvukla je debelu duksericu iz ranca i
našla udobnu pećinu.
Da ne opisujem dalje:
ovo je bila najsrećnija godina njenog života.
Da, godina.. I još dosta sličnih nakon nje.
Samo se jednom usudila da potraži crva u tamnoj strani mozga;
upitala ga je oprezno:
“rekao si da su mi dani odbrojani..kada je zadnji?”
On je odgovorio ozbiljno:
“Upamti ovo:
Svakome jesu odbrojani,
ali koliko ih je,
ni pretpostaviti niko ne može.
Zbogom, draga, ŽIVIŠ ZAISTA!”

© Marina Adamović

PESME MESECA ZA 2018. Izbor LepaSimić

Настави са читањем “Pesme meseca za 2018 g. bira Lepa Simic”

Visits: 88
Today: 0
Total: 1629150

Za sreću – Lepa Simić

ZA SREĆU – Lepa Simić Zh Što nisam besmrtno stablo masline da nemam prezime ni naciju Iz svog jezgra kao Sunce u krug, toplinom da zračim za sve ljude isto Okićeni rod na gtanama maslinarima da podignu ruke visoko Da me nije briga za sva blaga sveta samo da zrim gde mladi ptići odmaraju krila … Настави са читањем “Za sreću – Lepa Simić”

ZA SREĆU – Lepa Simić Zh
Što nisam
besmrtno stablo masline
da nemam
prezime ni naciju
Iz svog jezgra
kao Sunce u krug,
toplinom
da zračim za sve ljude
isto
Okićeni rod na gtanama
maslinarima
da podignu ruke
visoko
Da me nije briga
za sva blaga sveta
samo da zrim
gde mladi ptići
odmaraju krila
a Mesec se
zapetim lukom
osmehuje
kraseći
plava mora.
 
Visits: 171
Today: 0
Total: 1629150

Pesme meseca aprila 2018 – bira LepaS

Tišina – Dejan Ivanović Tišina u koju sav pretvori se grad, kada spava, postane transcendentna … Kud buktinje da utihnu a preostaju tačkasta svetla, raskošnog sjaja zvezda u buketu; Čekajući zoru rumenu, elegantnu, bacamo kroz prozore bombone na tramvaje i mirišljave šapate jeftinih ruža, bojimo na providnom jutarnjem platnu. Sadržaj vrelog žamora leta u nestajanju, … Настави са читањем “Pesme meseca aprila 2018 – bira LepaS”

Tišina – Dejan Ivanović

Tišina u koju sav pretvori se grad, kada spava,
postane transcendentna …
Kud buktinje da utihnu a preostaju tačkasta svetla,
raskošnog sjaja zvezda u buketu;
Čekajući zoru rumenu, elegantnu,
bacamo kroz prozore bombone na tramvaje
i mirišljave šapate jeftinih ruža,
bojimo na providnom jutarnjem platnu.
Sadržaj vrelog žamora leta
u nestajanju, omogućava rađanje
budućnosti, ovog gluvog doba;
Zadivljujućih oblika ideja,
opažanja zakrivljenosti svemira ;
Umesto milenijumskih snova …
Šetnja odlučnim koracima,
sustiže uporna razmimoilaženja;
Razdragane želje, opscena razmišljanja
minornim trenucima razdvojenosti,
bacaju senke na prijateljstva;
Rat i smrt ištu na bojišta.
Idolopokloničke suze,
izdajnički struje po ispucalom obrazu,
burama proteklog života;
U prolazu …

Pesma uvrštena u najuži izbor na takmičenju

povodom Svetskog dana poezije časopisa “Kvaka” 21.03.2018. 

 

 

Nije ti važno – Sanja Petrović

Nije ti važno kojim se jadima pokrivam

I kojim osmesima otkrivam.

Nije ti važno da li su mi sede

Nagrnule snažno

I da li se neka bora

Baš zbog tebe istične jasno.

Nije ti važno.

Ne spaja nas više

Ovo nebo nepregledno

Ni prekrajani oblaci,

Ni vetrovi kroćeni.

Ne spaja nas više

Ples sunčevog pulsa

Ni mesec, ni zvezde,

Ni zagrljaj senki pod Ajfelovom kulom.

Ne spaja nas više ništa.

Možda tek zalutalo sećanje

Izmaglicom obmotano

U svitanje.

POSVETA RASPUĆINU – Zoran hristov

Ja, starec iz Pohrovskog,
odrastao na obalama Ture,
sluga Božji, nepriznat od ljudi
i ove noći,
s’ kurvom postelju delim!
Ponovo su me, pijanog,
niz ulice Petrograda
cigani vodili do njenih vrata!
A mogao sam, nije da nisam,
mogao sam, noć da provedem
u postelji od svile,
među nogama neke od dvorskih dama
al, braćo draga, nije to – to.
S Bogom se, kroz greh povezujem
i milost od njega, grehom tražim.

S vašim sam ženama, gospodo,
postao deo vas,
dok deo mene, gospodo,
vi nikad nećete biti.

Ja, starec iz Pohrovskog
odrastao na obalama Ture
bejah prvi do cara!
Sipajte otrov u skupo vino
na jeftina sam odavno imun
otrov u njima mi ništa ne može.
Ja, ludi monah,
o kome pričate sa strahom u očima
prkosno čekam vaš metak.

Pucajte, gospodo,
Telo mi olovom napunite
da na dnu Neve
milost Božju pronađem.

Niste me voleli, buržuji!

© Zoran Hristov

 

Minuti – Mila Jašović
Nisi ti kriv
Jer si rođen na krilu žene
Voljen i kada udariš preko njene suze
Neopažene
Kapljice soli na okovratniku bluze
Nisi ti kriv
Jer su te učili
Da jače je ono što utisak jačeg daje
Da tačno je ono što dalje se čuje
Da vredi samo ono što dugo opstaje
Nisu ti dali da biraš
Da praviš kompromise
Da ideš u korak s idealom
Nisi ti kriv
Jer si naučen da sviraš
Gudalom koje uvek po istim žicama lomi se
Dijalog želja pretvori tren u godinu
Na putu do zvezda suviše trnja ostaje
Tamo ti čuvam tvoje ništa za trećinu od celog
Kada u mojim očima pronađeš deo
Koji nedostaje
Visits: 75
Today: 0
Total: 1629150