ГЛУВО КОЛО – КОЗИЋ САША

 

Ноћас

У глуво доба ноћи

пробудише ме

ударци ногу о под.

 

Глуво коло.

 

Пет Крајишника,

љутих момака,

играју коло

 

Моја мајка,

у углу,

мртва плаче.

 

Марамом брише сузе

које боле,

које пеку.

 

Опет нас протерују,

кољу,

убијају,

као и 1941.

 

Мајка је из Цазинске крајине,

рођена Кецман,

из Бужима,

,,Доброг села”

закланог и спаљеног 1941.

 

И онда 1995.

 

Коло игра,

мајка плаче.

 

На календару ,

4. август 2026. године.

 

Тридесет година

од крвавог злочина.

 

Крваве „Олује“.

 

Запамтите:

ми смо као коров.

 

 

Опет ће Срби

играти глуво коло

на својој земљи.