ПОДСЕТИМО СЕ ШТА ЈЕ НЕКАД БИЛО 17.03.2014. – КК Велимир Рајић у Крушевцу

На данашњи дан, 17.03.2014. године у Крушевачком позоришту, у оквиру редовних активности, Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу je у сарадњи са Књижевним клубом Велимир Рајић из Алексинца организовало са почетком у 18:00 часова ВЕЧЕ ПОЕЗИЈЕ. Музике овога пута није било због пијeтета према књижевнику Томиславу Милетићу, члану Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ који је сахрањен 16.03.2014. године на крушевачком новом гробљу. Песници из Алексинца и Крушевца су на почетку овог  песничког дружења минутом ћутања одали почаст овом врсном књижевнику и најавили за месец април трибину посвећену стваралаштву овог заиста свестраног писца: песника, књижевника и хроничара свог краја. Своју пооезију и афоризме говорили су у два круга гости из КК Велимир Рајић из Алексинца: Светлана Биорац-Матић, Србобран Матић и Мирољуб Николић, а по једну своју песму изговорили су песници из Крушевца и домаћини из Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца: Градимир Карајовић, Мића Живановић, Даница Рајковић, Драган Тодосијевић, Дејан Ристић, Мирко Стојадиновић, Саша Милетић, Душка Ерић, Светлана Ђурђевић, Саша Збиљић, Кристина Јанковић и Љубодраг Обрадовић. СВЕ БИЛО ЈЕ ПОЕЗИЈА!

За ово подсећање поклањамо Вам две песме:  ТЕТОВАЖА ДУШЕ – Светлане Биорац Матић и ЗАНОС – Србобрана Матића, а можете погледати и цео чланак на линку: ПОДСЕТИТЕ СЕ ШТА ЈЕ НЕКАД БИЛО!

Светлана Биорац-Матић

ТЕТОВАЖА ДУШЕ

Сећањем
дане бојим.
Надом
време купујем.
Не стидим се суза
и
не штедим осмехе.

Песак сам
међу прстима
и
камен
кремена,
твој длан
мера је.

Прођеш ли
мојим мислима
памтићу
твоје трагове.

Тетоважу душе
заборав
не брише.

Србобран Матић

ЗАНОС

Пупиш ко трешња мајска,
у теби ври триста латица.
О, дал си птица рајска
или си, можда, јаребица?

Чија ћеш бити, ја нећу знати,
и ко ће твој нектар да сише?
Брзо ће да ти се отворе лати
и све ће око тебе да мирише.

Жеља ми моју наду храни,
храм љубави у машти зидам.
Замишљам себе на твојој грани
како ти сочне плодове скидам.

Опијен тада ја нисам знао
да си ми била тако далеко.
Други је тебе већ мирисао
и плодове ти убрао неко.

Само се сузе низ образ слише,
ја туда више не пролазим.
Отада трешње не једем више
и свуда их заобилазим.

Други ће твоје кидати лати
и огoлeће те љубавне зиме,
ти никад, никад, нећеш знати,
за овај занос и ове риме.

© Србобран Матић

Аутор: Ljubodrag

Napomena - Ovaj članak je objavio Ljubodrag Obradović. Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је члан Управног одбора Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и уредник издавачке делатности и сајта www.poezija.rs . BIOGRAFIJA  - pročitajte dataljnu biografiju. --- Pročitajte sve članke iz kategorije Ljubodraga Obradovića --- Види све чланке од Ljubodrag