ПОДСЕТИМО СЕ ШТА ЈЕ НЕКАД БИЛО 17.03.2014. – КК Велимир Рајић у Крушевцу

Rating: 10.00/10. From 1 vote.
Please wait…

На данашњи дан, 17.03.2014. године у Крушевачком позоришту, у оквиру редовних активности, Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу je у сарадњи са Књижевним клубом Велимир Рајић из Алексинца организовало са почетком у 18:00 часова ВЕЧЕ ПОЕЗИЈЕ. Музике овога пута није било због пијeтета према књижевнику Томиславу Милетићу, члану Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ који је сахрањен 16.03.2014. године на крушевачком новом гробљу. Песници из Алексинца и Крушевца су на почетку овог  песничког дружења минутом ћутања одали почаст овом врсном књижевнику и најавили за месец април трибину посвећену стваралаштву овог заиста свестраног писца: песника, књижевника и хроничара свог краја. Своју пооезију и афоризме говорили су у два круга гости из КК Велимир Рајић из Алексинца: Светлана Биорац-Матић, Србобран Матић и Мирољуб Николић, а по једну своју песму изговорили су песници из Крушевца и домаћини из Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца: Градимир Карајовић, Мића Живановић, Даница Рајковић, Драган Тодосијевић, Дејан Ристић, Мирко Стојадиновић, Саша Милетић, Душка Ерић, Светлана Ђурђевић, Саша Збиљић, Кристина Јанковић и Љубодраг Обрадовић. СВЕ БИЛО ЈЕ ПОЕЗИЈА!

За ово подсећање поклањамо Вам две песме:  ТЕТОВАЖА ДУШЕ – Светлане Биорац Матић и ЗАНОС – Србобрана Матића, а можете погледати и цео чланак на линку: ПОДСЕТИТЕ СЕ ШТА ЈЕ НЕКАД БИЛО!


Светлана Биорац-Матић

ТЕТОВАЖА ДУШЕ

Сећањем
дане бојим.
Надом
време купујем.
Не стидим се суза
и
не штедим осмехе.

Песак сам
међу прстима
и
камен
кремена,
твој длан
мера је.

Прођеш ли
мојим мислима
памтићу
твоје трагове.

Тетоважу душе
заборав
не брише.

© Светлана Биорац-Матић


Србобран Матић

ЗАНОС

Пупиш ко трешња мајска,
у теби ври триста латица.
О, дал си птица рајска
или си, можда, јаребица?

Чија ћеш бити, ја нећу знати,
и ко ће твој нектар да сише?
Брзо ће да ти се отворе лати
и све ће око тебе да мирише.

Жеља ми моју наду храни,
храм љубави у машти зидам.
Замишљам себе на твојој грани
како ти сочне плодове скидам.

Опијен тада ја нисам знао
да си ми била тако далеко.
Други је тебе већ мирисао
и плодове ти убрао неко.

Само се сузе низ образ слише,
ја туда више не пролазим.
Отада трешње не једем више
и свуда их заобилазим.

Други ће твоје кидати лати
и огoлeће те љубавне зиме,
ти никад, никад, нећеш знати,
за овај занос и ове риме.

© Србобран Матић



 

Visits: 257
Today: 5
Total: 844606

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_scratch.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wacko.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yahoo.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cool.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_heart.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_rose.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_smile.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_whistle3.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yes.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cry.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_mail.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_sad.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_unsure.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wink.gif