КАД УМРЕ СЕЉАК
Кад умре сељак то не објаве вести.
Уздахне њива бременита,
зашкрипи кош црвоточни пун жита,
и забран забринути читаву шуму обавести.
Сељак кад умре нико не држи велике говоре.
Зацвили пас на ланцу у авлији
И калем млади задрхти на кајсији
док црне чавке међе надлећу и жаморе.
Сељак кад умре мало је букета и икебана.
Тужно мирише босиљак
И понека мушкатла тек убрана,
а он у очима носи читаву ливаду цветну
што је миловао и удисао свакога дана.
Ал једино је сељаку, кад умре, од Бога дато
да преко реке пренесе богатство своје
под ноктима мрвицу земље
свој зној, муку своју и своје сузно блато.
И тамо са оне стране дуге где исти су и господари и слуге,
кажу, сељаку се обрадују и преци и свеци
јер га по том грумену препознају
и ону псовку и онај грех мали му опраштају.
© Светлана Биорац Матић
Изузетно је дирљиво како аутор у овом чланку кроз поезију успева да осветли често заборављену судбину фармера. Сматрам да је важно да се препознају и цене доприноси које пољопривредници дају друштву, а ова песма савршено приказује ту стварност. Њена лепота лежи у томе што нас подсећа на то колико су ти људи важни, чак и када њихова смрт прође непримећено. Овакви уметнички изрази нису само инспиративни, већ су неопходни за подизање свести о животима оних који хране наше заједнице. За више информација о сличним темама, препоручујем да погледате ову страницу на Телком универзитету у Џакарти: Регард Телком Университи Јакарта.
Заиста прелепа песма која покреће 6 нама праве емотивне буре и указује нам превасходно важност и битност овог писла-зснимања. Само бих речитовало претходној коментатори да нису у питању фармери него земљиделци, илити како се то другојачије вели ‘сељаци’, а ово говорим из разлога да се будне свесрдно колико је битно чување језика од тудђица (“Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Ријеч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу! Узмеш ли туђу реч, знај да је ниси освојио, него си себе примио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град своје земље, него најмању и најнезнатнију реч свога језика.
(Део казивања Светог Симеона на самрти, о језику, његовом сину Светом Сави, монаху – а по књиги Мила Медића “Вијенци Немањића”).
/ Ах да, са употребом речи ‘фармери’ не може се написмовати ниједна лепа песма.
Тотално сте у праву то је ужасно помодарство а. Оги то раде гађају се тим ужасним речима а наш језик има лепше адекватније речи хвала за ову опаску 👍🙏😇
Поштовани у моме предходном посту учињене се погрешке да ли у брзини куцања или ова вештачка интелигенција АИ то сама чини по себи, па ево исправки да би све било разумљиво:
покреће 6 нама = покреће у нама;
овог писла-зснимања = овог посла занимања;
речитовало претходној коментатори = речитовао претходној коментаторки;
да се будне свесрдно = да се будне свестан;
него си себе примио = него си себе потуђио;
(Хвала!)