КОВИД 19. и друге песме – Ђорђе Петковић


Ђорђе Петковић

Ђорђе Петковић

СА КОРОНОМ БИТКА УСКРШЊА ЧЕСТИТКА
ИЛИ: КОВИД УЗА ЗИД!

Деконструисани сонети с репом
и са обостраним акростихом у огледалу
и у седам графичких формација.

МОТО(РОЛА):
У четири зида зујим као муха,
Са све мање вида и слабијег слуха.
Признајем без стида: товим се ко буха!

1. КОВИД 19.

Корона вируси, минијатурни шљам:
Освојиће ми рам пандемијски дуси.
Виртуелни наум није обичан штос,
Истрчаћу тај крос ма колики зулум.
Доживети стоту, ниси моја мето;
Дочекати лето у жељеном споту!
Емитовати зез заумној пошасти,
Видети у власти светоотачки кез!
Ето, и то је фол, као нешто лепо!
Том игром на слепо избећи карамбол.
Није више куц-куц за улазна врата,
Алку са шах-мата смењује врбопуц!
Електронски вапај остварен интими
Сложен је у рими да освежи бескрај.
То нису фолови; у тој се суштини
Тражимо у глини као пустолови!
Слушајући вести, опомињући рој,
Ерекциони пој преображава пести.
Ахилова пета: божанско глоц и гуц,
Нагоне ме на пљуц са свог интернета.
То је оно право, у овом трену кул;
Е, некад беше ђул, сад вирусни ђаво!
Видим се у роли, уз победнички газ;
Емитован је сказ, ко ту кога воли?!
Достојна си песмо, у свом интегралу,
Да зауздаш шалу, вирусно повесмо!
Истрчаћу тај крос, ма колики зулум,
Виртуелни наум није обичан штос!
Освојили ми рам пандемијски дуси:
Корона вируси, минијатурни шљам!

Параћин, 23-24.03.2020.

Настави са читањем “КОВИД 19. и друге песме – Ђорђе Петковић”

72 ПУТА ПРОЧИТАНО

ЗА СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ – О Душану Матићу – Ђорђе Петковић

Ђорђе Петковић, књижевник, Параћин

МАТИЋ ДАНАС И ОВДЕ (БЕОГРАД, ЋУПРИЈА, ПАРАЋИН И КРУШЕВАЦ): УЗГРЕДИЦЕ НА ПАР АСОЦИЈАТИВА У ВИЗУРИ ЈЕДНОГ ЗАВИЧАЈЦА

 

МОТО-РОЛА:

Душан Матић, овде, данас,

                                                                                  узбуркаће речју масу,

                                                                                  док с висине гледа на нас:

                                                                                  И ови ће о мом пасу,

                                                                                                 распојасу,

                                                                                                 о мом гласу,

                                                                                                 расталасу,

                                                                                                 о мом кресу,

                                                                                                 умотресу…?!

 

Абстракт: Општа тема је у наслову конкретизована и сведена на неколико асоцијатива и узгредица које су се наметнуле по основу четири топонима, три Матићева и једна аутора прилога. У том четвороуглу Матић се појављује као високо актуелизован и модеран интелектуалац, довољно савремен да изазива широку пажњу јавноси: Београд са урбанистичким обновама и прекрајањима; Ћуприја са преуређењем Матићеве причаонице у округли сто; Параћин са покушајем да се нешто ново и необично каже о Матићевим песмама, а Крушевац једним својим необичним јубилејем с позивом на Матића.

Кључне речи: Душан Матић, Београд, урбанизација, Матићева причаоница – округли сто, манифест “Синтезе”, Матићев сонет (?).

I Уводне напомене.- Најпре нешто о Мото-роли која је у неку руку ауто-мото, ауто-епиграм – пошалица, узет као мото за овај прилог, a садржи информацију на коју Душан Матић може да буде јако поносан. О њему је крајем прошле и почетком ове године у Београду, у организацији Института за књижевност, одржан међународни научни скуп чији се зборник очекује идуће године. Он ће, верујем, пуно помоћи да и наш округли сто буде садржајнији, и по броју учесника и по разноврсности тема. Ја сам се определио да нешто кажем о три асоцијатива из теме „Матић данас“ и, узгред, о пар његових песама које су ми се матићевски, што значи мало искоса, наметнуле, данас и овде. Ово „данас“ нашао сам у насловима њогових дела („Надреализам данас и овде“; „На тапету дана“). Уз данас, у наслову је конкретизација „овде“, даље прецизирана на три локације: Београд, где се, као и у свакој престоници, одржавају кључне ствари, па и када је Матић у питању јер је најзначајније стваралачке године у њему провео; Ћуприју, његово родно место, где му се скоро четврт века налази  Спомен-соба и где се  континуирано у оквиру Матићевих дана одвијају бројне активности Песнику у част; Крушевац, град његовог детињства, одакле је пре педесет година (1969.) у свет послет један значајан књижевни манифест, ут то, где ће, верујем, бити објављен овај мој прилог; Параћин, као локалпатриотски чин писца ових редова који је један од све малобројнијих још увек живих људи који су имали част да га виде за живота, макар и узгредно. Уз то, имао сам част да у три наврата, по више година будем најпре пасивни па активни учесник у остваривању програма Матићевих дана у Ћуприји и Параћину, јер годинама је у овај програм Параћин био обавезно укључиван.

Настави са читањем “ЗА СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ – О Душану Матићу – Ђорђе Петковић”

231 ПУТА ПРОЧИТАНО