Ђорђе Петковић
Ђорђе Петковић
СА КОРОНОМ БИТКА УСКРШЊА ЧЕСТИТКА
ИЛИ: КОВИД УЗА ЗИД!
Деконструисани сонети с репом
и са обостраним акростихом у огледалу
и у седам графичких формација.
МОТО(РОЛА):
У четири зида зујим као муха,
Са све мање вида и слабијег слуха.
Признајем без стида: товим се ко буха!
1. КОВИД 19.
Корона вируси, минијатурни шљам:
Освојиће ми рам пандемијски дуси.
Виртуелни наум није обичан штос,
Истрчаћу тај крос ма колики зулум.
Доживети стоту, ниси моја мето;
Дочекати лето у жељеном споту!
Емитовати зез заумној пошасти,
Видети у власти светоотачки кез!
Ето, и то је фол, као нешто лепо!
Том игром на слепо избећи карамбол.
Није више куц-куц за улазна врата,
Алку са шах-мата смењује врбопуц!
Електронски вапај остварен интими
Сложен је у рими да освежи бескрај.
То нису фолови; у тој се суштини
Тражимо у глини као пустолови!
Слушајући вести, опомињући рој,
Ерекциони пој преображава пести.
Ахилова пета: божанско глоц и гуц,
Нагоне ме на пљуц са свог интернета.
То је оно право, у овом трену кул;
Е, некад беше ђул, сад вирусни ђаво!
Видим се у роли, уз победнички газ;
Емитован је сказ, ко ту кога воли?!
Достојна си песмо, у свом интегралу,
Да зауздаш шалу, вирусно повесмо!
Истрчаћу тај крос, ма колики зулум,
Виртуелни наум није обичан штос!
Освојили ми рам пандемијски дуси:
Корона вируси, минијатурни шљам!
Параћин, 23-24.03.2020.
Настави са читањем “КОВИД 19. и друге песме – Ђорђе Петковић”