МАТИЋ ДАНАС И ОВДЕ

Rating: 10.00/10. From 1 vote.
Please wait…

Душан Матић

МАТИЋ ДАНАС  И ОВДЕ 

Забележено после бомбардовања на Ускрс 1944.

The milk of human nindness

Шекспир

Доћи ће једном дан под брестом на клупи да
причаш,
причаш о оном што је данас толико данас;
причаш
ко ружан сан да мину, ко покварени ужас,
на клупи да причаш.

Мртви ће опет бити само мртви,
само осмех неба,
ожиљак туге и опомена,
уздах кад си сам,
птица слеђена у лету;
не стиснути зуби ови одмазде и срџбе,
не море ово просуте, невине крви,
кости разасуте од гора до мора.

Доћи ће опет дан да пролеће буде опет
пролеће,
ласта што пролеће,
меки, топли длан,
вијорна коса њена,
крај зида јоргован,
облак бео што мине;
пролеће ће опет бити млад месец,
бујна трава, и корак уморан,
на сунцу нема песма, лепши је сан.

Доћи ће опет дан да дан буде само дан,
да опет причаш на клупи, дапричаш
ту над њеном руком, и длан јој драги уснама
својим принесеш ко некад кад си био млад.

Доћи ће дан кад куће неће више зјапит
овако срушене,
и деца разнесена, ни мајке ојађене
неће у дну ока ти стајат, овако скамењене.

Доћи ће опет дан под брестом на клупи да
причаш
како је некад било,
причаш о оном што је данас колико још
данас,
ко грозни сан само, ко несварени ужас
да је било.

Мртви ће опет бити само мртви,
ожиљк туге и опомена,
уздах кад си сам,
а не море ово просуте, невине, младе крви,
бедем необорив стрељаних груди.

Нећеш веровати да се некад тако лако
убијало,
али и умирало,
верно и лако.

Доћи ће опет дан да цвеће буде само цвеће,
и голуб само гоуб што на кров слеће,
да те прелије осмехом и заборавом,
ко што су биле речи њене,
кад пошли сте травом у корак један,
вечан и веран.

Отворићеш тад на клупи ко књигу
тајанствену срце своје,
што под тврдом кором мржње сада
кријеш,
ти што ћеш пролеће опет да видиш
на првој трави,
ти што ти чисте руке на машинки на готовс
стоје.

Дани су ко таласи,
носе те с очима упртим у озарену луку,
где би да спустиш руку,
тешку од праведног мача
(руку што лежи већ на њеном крилу),
и кажеш: “Ево ме…” и бациш преко свега
заборава свилу.

© Душан Матић

Напомена: Песму за светски дан поезије
послао Ђорђе Петковић, књижевник из Параћина

 

(Прочитано: 160 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 692.038 пута)

Аутор: Ljubodrag

Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је члан Управног одбора Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и уредник издавачке делатности и сајта www.poezija.rs . Детаљну биографију прочитајте на: www.poezija.in . . .

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_scratch.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wacko.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yahoo.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cool.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_heart.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_rose.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_smile.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_whistle3.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yes.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cry.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_mail.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_sad.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_unsure.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wink.gif