ЦИЛКА МАЛО МАЧЕ

Мало мачe сeди
и ништа нe ради
и ништа нe глeди
и мало сe хлади…

Мачка лижe рeп
мачка гризe џeп
мачка мала мачка
цeлог тeла бeла
и јeдна, црна, тачка.

Јeдна црна тачка,
порeд малe главe,
и зeлeнe очи,
нeкад браонкавe.

Мачка рeп свој јури
па сe мало дури
онда жмури глава
и опeт сe – спава.

Мачe од мeсeци осам, и још дeвeт дана,,
нити зна штошта, нити има мана.
Савршeнство мало, мало и одвeћe,
Вeћe, увeк вeћe, од највeћe срeћe.

Стално трчи,
Вамо – тамо,
Својe главчe да завучe,
И нeстанe, само.
Гдe јe наша мачка,
Гдe ли сада одe,
Само чујeш, мау, мау,
Из срца комодe…

Опeт јe просула млeко
Опeт разбацала храну
и оставила длакe
и извадила смeћe
и огрeбала квакe,
и, ко зна, шта трeћe…

Промоција књиге – Милош Ристић – ДИЈАГНОЗА 2013.

АЛИ СВЕ НИЈЕМО
МИМО МЕНЕ ИДЕ


Поред мене дођу
поред мене прођу
Нити да ме хране
Нити да ме глођу.
Где иду речи те,
И што какве, хватају ли сне?

Ја над њима,
Закона не имам,
Од вишњега поруке још примам,
Несвесно, словесно, тесно.
После режим бесно.
Кад не знам куда ћу,
Лево или десно?

И шта сам рек’о
И шта сам порек’о
Гордост ли прорек’о
Губост живу стек’о
Неће рећи неко.
Неће рећи неко…

© Милош Ристић

Настави са читањем “Промоција књиге – Милош Ристић – ДИЈАГНОЗА 2013.”

Odigrao sam ja sve svoje slagalice

Odigrao sam ja sve svoje slagalice

Starim pesnicima se nisam divio sad smeju mi se u lice

Sve što sam zamislio da doživim ispunilo se

Sve što sam pokušao bacalo me s litice

U nekakvim veštim romboidnim pravcima

Lako se životinja uhvati u lice čovek još brže

Dok sam davio sopstveni talenat nešto me trže

San je svaki dan bas je svaki čas

Vreme koje se leže u polupraznom bojleru

Dok sam čitao pesme divili su mi se kao Bodleru

Čim završio sam smejaše se kao običnom buržuju

Jedna žena gledala me kroz sve žene u životu

Imam tridesetu ko da sam nakalemio stotu

Obraza upalih od alkohola i silne časti

Inat terajući materijalnom samo sam želeo vlasti

Da sam debilčina to nemojte mi kasti

Uvredićete tolike debilčine na ovome svetu

Настави са читањем “Odigrao sam ja sve svoje slagalice”

Милош Ристић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ

Милош Ристић рођен је 24.4.1984. године у Крушевцу, где завршава гимназију и основну школу. Краће време провео на студијама права у Нишу, односно класичних наука у Београду. Дипломирао је на Филозофском факултету у Нишу, на групи за Српску књижевност и језик.

Прву књигу песама  ЉУШТУРЕ ЈАВНОСТИ објавио је октобра 2012. године у Крушевцу, у издању Културног центра Крушевац, затим наредне наслове у 2013. години у издању издавачког друштва ,,Presing” из Младеновца: књиге поезије  ДИЈАГНОЗА, ЈЕДАНАЕСТ РАЗЛОГА ЗАШТО ВОЛИМ КИШУ  и  ТАЗБИНА,  књигу књижевних огледа  ТАСИЋЕВО КЊИЖЕВНО ДЕЛО,  и књигу мисли / промишљања  МИСЛИМ ДАКЛЕ НОСИМ БРАДУ. Пета књига поезије, РАСПАДНИК, излази му октобра 2014. године, такође у Младеновцу. Поред књиге књижевних огледа о стваралаштву лесковачког и борског писца Драгог Тасића, објавио и књигу из области науке о књижевности ОТВОРЕНО О КЊИЖЕВНОСТИ у издању издавачке куће ,,,Qwerty” из Бора, марта 2015. године. Истог месеца у Београду му излазе НАЈКРАЋЕ ПЕСМЕ, у издању КОРНЕТ-а.

Приредио књигу поезије ЖИВОТ НА БАЛКАНУ (2013) са четрдесетак мање афирмисаних песника из Србије, Хрватске, БиХ, Црне Горе у издању Дхира Верлаг из Швајцарске и часописа Диоген Про Култура из Сарајева. Уређује и води регионални књижевни конкурс КОНКУРСНО чије је прво од за сада три издања било 2012. године. Објављивао је песме, есеје, афоризме и кратке приче у штампаним и електронским часописима Авлија (Рожаје), Ток (Прокупље), Аванград (Сомбор), MaxMinus (Сарајево), Књижевне Вертикале (Београд), ПоезијаСРБ (Крушевац), Librarion (Нови Сад), Helly Cherry, Афирматор, Конкурси региона, Prozaonline, Libartes, Е-новине, Жикишон…

Има неколико књижевних признања али су му старији писци сугерисали да то не спомиње:

  • III место за поезију – Прокупље (2007)  К.О.П./ ТОК
  • I место за поезију – Обреновац (2012)   ШТА ХОЋЕШ
  • Најизазовнији афоризми – Мркоњић Град (2012)  Artistic Souls Club
  • I место за кратку причу – Нови Сад (2013)  Сцена Свих Креативних
  • I место за поезију – Нови Сад (2014)  С.С.К.
  • Најинтимнија љубавна пјесма  – (2015) Мркоњић Град А.С.Ц.
  • III место за поезију – Београд (2015) Књижевна омладина Србије
  • III награда за афоризме – (2015) Нови Сад 9. Фестивал хумора ,,М. И. Минимакс”

 Живи, пише и не ради у Крушевцу.

Данас Вам представљамо Милоша Ристића – професора за Српски језик и књижевност, сарадника Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Милошево стваралаштво смо често представљали у Крушевцу, било да је то биле на промоцијама његових бројних књига, било на бројним ПЕСНИЧКИМ СУСРЕТАЊИМА,  нашем програму који редовно организујемо. Овај снимак је са промоције Милошеве књиге ДИЈАГНОЗА, одржане 9. 5.2013. године у Пионирском парку у Крушевцу. Поред Милоша Ристића, његову поезију говоре и Рајна Алексић и Светлана Ђурђевић, а Љубодраг Обрадовић говори о аутору. За музички тренутак те вечери постарао се Милан Милетић Милке.

Подсећамо Вас на још једну промоцију…

Настави са читањем “Милош Ристић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ”

Песничка сусретања у позоришту – Књижевне критике Милоша Ристића

  О ЉУБАВНОЈ ПОЕЗИЈИ – Милош Ристић Из књиге – ОТВОРЕНО О КЊИЖЕВНОСТИ Коначно, дошли смо и до теме љубавне поезије. Шта треба да садржи једна добра љубавна песма? Да ли довољно искуства, или довољно оног осећаја, који је неповратан, али и непролазан, који нас обузме тако јако, тако снажно, јаче него читање боемске, па чак јаче него … Настави са читањем “Песничка сусретања у позоришту – Књижевне критике Милоша Ристића”

 

О ЉУБАВНОЈ ПОЕЗИЈИ – Милош Ристић
Из књиге – ОТВОРЕНО О КЊИЖЕВНОСТИ

Коначно, дошли смо и до теме љубавне поезије. Шта треба да садржи једна добра љубавна песма? Да ли довољно искуства, или довољно оног осећаја, који је неповратан, али и непролазан, који нас обузме тако јако, тако снажно, јаче него читање боемске, па чак јаче него читање родољубиве, песме, која је сама по себи значајна, која је нешто заиста тренутно вредно. Љубавне песме се данас код нас пишу као по наруџбини.

Ја те волим, Ти ме волиш, Мени, Теби, Ћао, Здраво… Жене заузимају тачку феминистичку, не знам како то успевају… Она пише поезију, носи Витона, и песничка је цела. Дал’ то може, дал’ то бива, што би реко Марић, о чему се ту ради? И, док оне, без којих не можемо, заузимају феминистичко полазиште, феминистичко одредиште, феминистички угао, тај ,,женски принцип”, што би рекла једна моја професорка са студија, мушкарци опет заузимају другу страну, терају контру оне, терамо контру ми. Терају оне, терамо  ми, па где дотерамо! У сваком случају, и жене и ми, грешимо, и, никако да, заиста, неку добру, љубавну песму напишемо.

Настави са читањем “Песничка сусретања у позоришту – Књижевне критике Милоша Ристића”

PIJANA PESMA – Miloš Ristić

ПИЈАНА ПЕСМА Три стиха Два стиха Кол’ко има стиха Три чаше Две чаше Кол’ко видиш чаша Три дана Две године И  колико још Чекати до пакла Чекати до неба Од магле су стакла . . . © Милош Ристић

ПИЈАНА ПЕСМА

Три стиха
Два стиха
Кол’ко има стиха

Три чаше
Две чаше
Кол’ко видиш чаша

Три дана
Две године
И  колико још

Чекати до пакла
Чекати до неба
Од магле су стакла . . .

© Милош Ристић