Добродошли на БЛОГ!
EKSPERIMENT
Napiši novu pesmu,
Samo koji redak ili stih.
Ne mora biti predugačka
Ne mora biti prevelika
Neka bude taman tolika
Kolika ti treba,
Kolika ti treba,
Kolika ti treba.
(aplauz)
Настави са читањем “EKSPERIMENT – Tijana Rapaić Marković”
I PREVER JE LEŽAO GO NA PLAŽI
On je muško
Njemu se može
Njemu neće pasti kapa s glave
On je svoju kapu stavio na svoj ponos
Pa se digla kapa
Umesto ponosa
Setim se katkad
Koliko sam buljila u one njegove knjige
U kojima nije rekao ništa
A rekao je sve
Njemu se može
I on je ležao go na plaži
I buljio u ženske dekoltee
A ja sam buljila u Barbaru
I zanesena
Recitovala njegove stihove
O Barbari, o sebi, o svinjama i ratu
I uzdisala
Настави са читањем “I PREVER JE LEŽAO GO NA PLAŽI – Tijana Rapaić Marković”
Б И О Г Р А Ф И Ј А
Након завршених основних студија, објавила сам три књиге прича за децу и младе: „Приче о животињама“, „Божићне приче“ и „Башта“. Крајем 2010. године, моја прича „Бајка о изгубљеном лабуду“ емитована је на Радио Београду у емисији „Добро јутро, децо!“ 2017. године, уписала сам прву годину студија Специјалне едукације и рехабилитације на Медицинском факултету у Новом Саду. Септембра 2019. Године, била сам учесник Петнаесте међународне конференције дефектолога, под покровитељством Друштва дефектолога Војводине. Завршила сам курсеве за пословног секретара, геронтонеговатеља и персоналног асистента. Од страних језика служим се руским и енглеским, а од архаичних језика, служим се старословенским, српскословенским, рускословенским и латинским језиком. Имам сина, свој понос, студент Анимација у инжењерству, живим и радим у Новом Саду. Писањем се бавим од своје тринаесте године, када сам први пут узела у руке Превера, који је био и остао мој узор. Пишем песме, прице за децу , драме и чекам да се објави мој роман првенац “Звоно отвара врата”. Подучавам младе у чему сам веома успешна.
I OPET SU LILE KIŠE…
I opet su lile kiše.
I opet je bio maj.
Ali nije bila Engleska.
Stavila sam Ti srce u levu ruku
A mač u desnu.
Nisi se smejao kao Toranj u Pizi.
Zato sam Tvom Osmehu dala novo ime.
U snu sam samo krala Tvoje korake.
Volela sam Te očima, osmehom, ispruženim dlanovima…
Jer,
kažem Ti.
U Tebi je krv ratnika.
Bori se. Ne odustaj. Vladaj.
Jer Ti si sin Posejdona.
Настави са читањем “I OPET SU LILE KIŠE… – Tijana Rapaić Marković”