НОВЕ КЊИГЕ: И ОПЕТ СУ ЛИЛЕ КИШЕ – Тијана Рапаић Марковић

Пред нама је нова књига Тијане Рапаић Марковић “И ОПЕТ СУ ЛИЛЕ КИШЕ” коју су објавили: ЕВРОПСКИ ДЕФЕНДОЛОШКИ ЦЕНТАР, Бања Лука (издавач) и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ, Крушевац (суиздавач).  Књига је одлична, па Вам препоручујем да је прочитате, тим пре, што је можете бесплатно преузети на сајту издавача. И ова презентација књиге је у функцији да Вас постакнемо да књигу прочитате. /Љубодраг Обрадовић/

ОСТАНИ КОД КУЋЕ!

Ово је мој живот сада
Ово је мој народ, моја цивилизација
Ово је моја барк
Насукана на дну океана
Што сад тражи утеху, наду и заборав
Да све што се десило
Не понови се више!

Ово је моја Србија
Мој камен и мој хлеб
Моје дрво, жбун
Моја клупа испред куће!
За нас, за нас и само за нас:
Остајмо овде
Јер Једно Је Сунце
Што нас сад све греје!

ОСТАНИ КОД КУЋЕ!!!

 

Прича о Тијаниној књизи “И ОПЕТ СУ ЛИЛЕ КИШЕ” – Љубодраг Обрадовић


Зове ме мој друг Раде Биочанин пре неки дан и каже: Љубо прочитај вечерас ову књигу (И ОПЕТ СУ ЛИЛЕ КИШЕ – Тијана Рапаић Марковић) и напиши у пар реченица рецензију. Сутра иде у штампу! Ја рекох да хоћу. Била су за то два јака разлога. Први – Тијану и њену поезију сам упознао случајно пре пар дана на сајту www.poezija.rs и то у аудио верзији и морам признати да ми се баш допала. Други – читајући њену аутобиографију прочитао сам и овај цитат “Писањем се бавим од своје тринаесте године, када сам први пут узела у руке Превера, који је био и остао мој узор”, који ме је одушевио, јер је Превер био у врху топ листе мени познатих песника. И рекох, то је било довољно да Радетову
неуобичајену понуду прихватим. Али ипак није било тако брзо. Узео сам тајм аут од неколико дана да прочитам све песме у књизи. И опет песма о Преверу “И ПРЕВЕР ЈЕ ЛЕЖАО ГО НА ПЛАЖИ”, која ме је оборила с ногу, као што ме је некад и сам Превер, сваком својом песмом обарао. Илустрације ради цитираћу:

“Он је мушко
Њему се може
Њему неће пасти капа с главе
Он је своју капу ставио на свој понос
Па се дигла капа
Уместо поноса
Сетим се каткад”

Да, Тијана је песник који осваја на прво читање, осваја сваким својим стихом. Осваја својим поимањем поезије, писањем, актуелношћу – својим поетикама које уграђује у сваку своју песму. Њен приступ, иако преверовски, толико је ориганалан и модеран, да ја кажем, као поенту овог заиста кратког приказа, свима Вама који читајући је, као и ја уживате у Тијаниној поезији: Слободно уживајте, таквих прилика неће бити много, када је поезија у питању.

„На тргу Слободе
Урлик
За слободу
За слободу!”

 

Љубодраг Обрадовић, песник

Настави са читањем “НОВЕ КЊИГЕ: И ОПЕТ СУ ЛИЛЕ КИШЕ – Тијана Рапаић Марковић”

EKSPERIMENT – Tijana Rapaić Marković

EKSPERIMENT

Napiši novu pesmu,
Samo koji redak ili stih.
Ne mora biti predugačka
Ne mora biti prevelika
Neka bude taman tolika
Kolika ti treba,
Kolika ti treba,
Kolika ti treba.

(aplauz)

Настави са читањем “EKSPERIMENT – Tijana Rapaić Marković”

I PREVER JE LEŽAO GO NA PLAŽI – Tijana Rapaić Marković

I PREVER JE LEŽAO GO NA PLAŽI

On je muško
Njemu se može
Njemu neće pasti kapa s glave
On je svoju kapu stavio na svoj ponos
Pa se digla kapa
Umesto ponosa
Setim se katkad

Koliko sam buljila u one njegove knjige
U kojima nije rekao ništa
A rekao je sve

Njemu se može
I on je ležao go na plaži
I buljio u ženske dekoltee
A ja sam buljila u Barbaru
I zanesena
Recitovala njegove stihove
O Barbari, o sebi, o svinjama i ratu
I uzdisala

Настави са читањем “I PREVER JE LEŽAO GO NA PLAŽI – Tijana Rapaić Marković”

Тијана Рапајић Марковић – ЈЕДАН ПЕСНИК -ТРИ ПЕСМЕ

Б И О Г Р А Ф И Ј А

Тијана Рапајић Марковић – Нови Сад. Рођена сам 11.12.1977. у Београду. Завршила сам основне студије српског језика и књижевности на Одсеку за српски језик и лингвистику Филозофског факултета у Новом Саду, 2008. године. Тема мог дипломског рада гласила је: „Сложенице у Типику архиепископа Никодима“. Потом, 2014. године, стекла сам звање мастер професор језика и књижевности (србиста), одбранивши рад под називом : „Вештина писања у настави српског као страног језика“. Током мастер студија, бавила сам се проучавањем српског као страног језика. Добитник сам југословенске награде за поезију „Момчило Настасијевић“.

Након завршених основних студија, објавила сам три књиге прича за децу и младе: „Приче о животињама“, „Божићне приче“ и „Башта“. Крајем 2010. године, моја прича „Бајка о изгубљеном лабуду“ емитована је на Радио Београду у емисији „Добро јутро, децо!“ 2017. године, уписала сам прву годину студија Специјалне едукације и рехабилитације на Медицинском факултету у Новом Саду. Септембра 2019. Године, била сам учесник Петнаесте међународне конференције дефектолога, под покровитељством Друштва дефектолога Војводине. Завршила сам курсеве за пословног секретара, геронтонеговатеља и персоналног асистента. Од страних језика служим се руским и енглеским, а од архаичних језика, служим се старословенским, српскословенским, рускословенским и латинским језиком. Имам сина, свој понос, студент Анимација у инжењерству, живим и радим у Новом Саду. Писањем се бавим од своје тринаесте године, када сам први пут узела у руке Превера, који је био и остао мој узор. Пишем песме, прице за децу , драме и чекам да се објави мој роман првенац “Звоно отвара врата”. Подучавам младе у чему сам веома успешна.

Данас Вам представљамо Тијану Рапaјић Марковић, најновијег члана на нашем сајту Блог ПоезијаСРБ. Њена поезија је оригинална и свакако у њој треба ужати и откривати јој смисао. Уверите се и сами!

I OPET SU LILE KIŠE… – Tijana Rapaić Marković

I OPET SU LILE KIŠE…

I opet su lile kiše.
I opet je bio maj.

Ali nije bila Engleska.

Stavila sam Ti srce u levu ruku
A mač u desnu.
Nisi se smejao kao Toranj u Pizi.
Zato sam Tvom Osmehu dala novo ime.
U snu sam samo krala Tvoje korake.
Volela sam Te očima, osmehom, ispruženim dlanovima…

Jer,
kažem Ti.
U Tebi je krv ratnika.

Bori se. Ne odustaj. Vladaj.
Jer Ti si sin Posejdona.

Настави са читањем “I OPET SU LILE KIŠE… – Tijana Rapaić Marković”