Негде Далеко

 

Далеко негде ту у близини,

живео је један мртав човек

Мратв, а рођен тек,

млад ,а сед, здрав, а блед.

 

Ја не желим бити овде,

где свако краде.

Ја одлазим одавде.

 

Ово није мој сан,

ја не желим овакав свет.

У коме отац сина сахрањује.

 

Није важно бити леп,

ако си крај оба око слеп.

Гинеш, ако уђеш у погрешан лет.

 

Више ништа није тако страшно,

затвориш очи, као да ти је све јасно.

Отвориш очи, али буде касно.

 

Грабим ка циљу, али ништа,

ја желим земљу  у којој се машта.

У којој се воли и прашта.

 

Шта ме чека са оне стране?

и да ли тамо постоји неко?

Шта ме чека када одем негде далеко?

 

Да ли ме чека, ливада процветалих цвећа,

да ли ме чека парк насмејаних деца?

Да ли ме чека град добрих људи,

да ли ме чека човек, који се смеје и када губи?

Овај чланак прочитало је 0. посетилаца сајта

У Герoнтолошком центру у Крушевцу наступио Арт ансамбл Мајка Јевросима из Крушевца

У Герoнтолошком центру у Крушевцу, 17.03.2017. године Арт ансамбл Мајка Јевросима из Крушевца је извео пригодни концерт популарне музике. На концерту су наступили и Милан Спасојевић, Владица Радојевић и Милан Милојевић. За поетски тренутак био је задужен Љубодраг Обрадовић, председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Он је говорио песму *ЈАБУКЕ И ДУЊЕ* и *ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ*. На концерту је представљено и стваралаштво корисника услуга Герoнтолошког центра Радована Ђорђевића. Концерт је организовала и водила Јелена Ђорђевић, а за техничку подршку био је задужен Бранко Симић из КЦК.


Арт ансамбл Мајка Јевросима из Крушевца
Јелена Ђорђевић

Милан Милојевић, Владица Радојевић и Милан Спасојевић – Спаса


Љубодраг Обрадовић

ЈАБУКЕ И ДУЊЕ

Јабуке и дуње,
на ормару стоје.
Ја и сад чезнем,
у одаје твоје.

Да уз месец до зоре,
љубав искримо бајну
и уз игру и развигоре,
тонемо у слатку тајну.
Настави са читањем „У Герoнтолошком центру у Крушевцу наступио Арт ансамбл Мајка Јевросима из Крушевца“

Овај чланак прочитало је 0. посетилаца сајта

TI SI NAJLEPŠA – Poeziju Ljubodraga Obradovića peva Mile Djurić

TI SI NAJLEPŠA

Govore mi da si lepa,
govore mi da si bajna,
a ja glavom odmahujem,
ti si dušo moja tajna.
Настави са читањем „TI SI NAJLEPŠA – Poeziju Ljubodraga Obradovića peva Mile Djurić“

Овај чланак прочитало је 0. посетилаца сајта

ВЕЋАЊЕ

Овог ће доба многа звања питати за нас…
Ко оставља и ко је сретан,
уз трубу, пуштаће свој глас
да трулу ноћ (белим) сребром прекрије…

А ја о теби мислим… Обично…
Среће нема и тешко је
да уз пусто бдење, ноћно,
стоји љубав да је негује… 

Знам… Многи ће по месту већати
и неће бити неке промене…
Дал ћеш некад, бар на кратко,
крај старног пута застати?
Дал ћеш некад доћи по мене?

На том путу ти би сретала
сличне главе, незреле…
Некад би и сметала
женама што су, одавно још, назад хтеле…

Знам… Ти се мене нећеш сећати.
Могли су и слаби без мене…
Зато, ко дуњу последњу
што се (с душом) у рат прати,
сву ти своју снагу остављам…

Овај чланак прочитало је 0. посетилаца сајта

ХТЕДОХ… – Владислав Петковић

Хтедох само да те видим,
да се сложе силне боје.
Да не знамо да тај прелаз није сликан за нас двоје.
Хтедох само да многима целу своју веру срочим,
и сачувам браон очи…
Да на свету, тако рањен, ништа лепо не пронађем,
да ни за шта не знам слађе…

Хтедох да не дам да гледаш
низ улицу, док њом војска иде,
(с краја јула) да би слабо чула
муку нашег народа…
Хтедох да нигде не стигнем,
да се не вратим (у Ниш) никад више,
ни кад Наталија спава (кад је Свети Сава)
да је будим раније,
да чека своје ђаке…

Тек би тада, да те видим, само моја жеља била.
Постала би зимски вранац, Цариградом пројурила…
Хтедох само да многима целу своју веру срочим,
и сачувам браон очи…
Да на свету, тако рањен, ништа лепо не пронађем,
да ни за шта не знам слађе…

Хтедох, у овом времену знања,
мало слатког, финог мировања
јер ко да, на све стране,
сва та знања бране да сретам своје драгане;
да једно лице примачем
док, на том лицу, благи осмех ниче,
и да Наталија стане (да је такву кријем)
међ палилулске забране (и често такву имам)…

Овај чланак прочитало је 0. посетилаца сајта

ПОРЕД БИЦИКЛЕ – Владислав Петковић

Наслоњена на зид, погледа к Богу (у вис)
или сањаш ил те мука гања?
(Наслоњену на зид)…
Стоји и бицикла крај реда од цигала,
и ти тако… Верујем, није лако
сад, док размишљаш:
Љубав ме друга,
ипак, највише волела.
Ни једна друга,
у пуном јеку невоља,
не би препливала реку због мене,
на самом почетку године.
Године после пегавца
кренула на пу, без правца…

Овај чланак прочитало је 0. посетилаца сајта

Ноћ без правде

Ноћ без правде
У ноћи без правде
пуцали су други,
Понтије пилат
и његове слуге.

Сад лежи тихо,
у гробу без трага
ђенерал наш Српски,
јунак наших снага.

Не зна се место
ни ознака каква,
не дају нам рећи,
чувари нашег пакла.

Ћутите браћо
плачите у ноћи,
и нама слобода часна,
мора једном доћи.

Вапаји,крици,
сад чују се свуда,
где нам је ђенерал,
реци нам Јуда.
Не кажњавај га опет
смилуј се на брата,
нек гроб ђенерала нашег,
буде и крај нашег рата.

Живојин Митровић
(генерација 1976)

Овај чланак прочитало је 0. посетилаца сајта

Zrikavac – Miroslav Radosavljević

Zrile Zrikavac nagazio pilkavac
Muškost svoju je spržio jer se nije on pazio

Taj zrikavac muški mladi ono voleo da radi
On birao nikad nije šta je mogo da dobije

Zrile Zrikavac nagazio pilkavac
Muškost svoju je spržio jer se nije on pazio

Jurio je on sve bube koje oće da se ljube
Muve, buve i leptiri nije mogo da se smiri

Zrile Zrikavac nagazio pilkavac
Muškost svoju je spržio jer se nije on pazio

Buba švabe i stenice bogomoljke i grigrice
Vaške, gnjide buba mare koje oće da se pare

Zrile Zrikavac nagazio pilkavac
Muškost svoju je spržio jer se nije on pazio

Ali jedne crne noći prevarile su ga oči
Ugledao sjaj iz trave poleteo ko bez glave

Zrile Zrikavac nagazio pilkavac
Muškost svoju je spržio jer se nije on pazio

Mislio je da je svitac opalio on je hitac
Kasno osetio vruće nije mogo da izvuče

Zrile Zrikavac nagazio pilkavac
Muškost svoju je spržio jer se nije on pazio

www.pozoriste-horizont.ch

Овај чланак прочитало је 0. посетилаца сајта

HVALA – Jugoslav Nestorović

HVALA

Livade su bile raskošne i pune
leptira i cveta, mirisa što mami.
U odama sreće brujale su strune
proleća pod nebom; i njegovi plami

Slavili su život, lepotu začeća
što se poput pljuska prosuše niz strane.
Ti, najlepši bokor beše tog proleća.
Nektarom mi opi i noći i dane.

Jugoslav Nestorović

Овај чланак прочитало је 0. посетилаца сајта