НАШЕ ПЕСМЕ КОЈЕ СЕ ПЕВАЈУ

Многи стихови наших песника одлично звуче и кад се од њих искомпонује музика… Зато сам одлучио да пре свега своју поезију, а затим и поезију наших чланова који деле моје мишљење искомпонујем и дако јој дам нову звучну димензију… Уживајте у одличној поезији оплемењеној музиком!  (Овде су и неке песме које су постављене на YouTube па их можете погледати у уверити се да су и њихови аутори креативни у изради видео снимака).

/Љубодраг Обрадовић/

Последња песма у мојој првој књизи “ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ” била је песма “НА ПОЧЕТКУ И НА КРАЈУ”. За њу је карактеристично да је далеке  2005. године као прва понела признање ПЕСМА ГОДИНЕ на сајту www.poezijascg.com  Погледајте је и преслушајте у две верзије:

на српском језику у модерној СИРТАКИ варијанти, Настави са читањем “НАШЕ ПЕСМЕ КОЈЕ СЕ ПЕВАЈУ”

СВИРАЈТЕ, ПЕВАЈТЕ ЦИГАНИ – Љубодраг Обрадовић

СВИРАЈТЕ, ПЕВАЈТЕ ЦИГАНИ

Свирајте цигани,
свирајте ноћас за мене.
Душа би хтела спас,
из те чаше испијене.

Свирајте, свирајте цигани.
Јер драга је моја отишла
и део мене је однела.
Свирајте, певајте, цигани.

Певајте цигани,
истина је ноћас тако зла,
драга је отишла,
део мене је однела.

Хоћу ноћас да се напијем,
од неверне да се сакријем,
свирајте, певајте цигани.
Никад нећу да је прежалим.

Настави са читањем “СВИРАЈТЕ, ПЕВАЈТЕ ЦИГАНИ – Љубодраг Обрадовић”

BEZ TEBE – Biserka Stanojević

Bez tebe ja sam,
Jesen bez kiše,
Uveli list što vetar nosi,
Bez tebe ja sam
Običan prosjak,
Za šaku ljubavi što prosi.

Refren:

Jedino s’ tobom ja sam onaj,
Koji zna da prašta i moli.
Samo s’ tobom, ljubavi moja,
Umem da živim i da volim.

Bez tebe ja sam
Samo kap rose
Koja svome jutru se nada.
Bez tebe ja sam
Ptica bez jata
Koja tiho u ponor pada.

Настави са читањем “BEZ TEBE – Biserka Stanojević”

ZVEZDA U NOĆI – Biserka Stanojević

U ovoj, tihoj, letnjoj noći
Usnuli Mesec, na nebu sja.
Jedna breza, nečujno šumi
U njenoj senci, čekam te ja.

Refren:
Noćas, padaju zvezde
Sa njima dolaziš ti,
Nežno, na usne moje
Znam, ti ćeš sleteti.

Ako si zvezda ove noći,
Nebeska vrata, otvori ti,
Na usne moje, nežno sleti,
A ja ću znati da si to ti.

Refren:
Noćas, padaju zvezde
Sa njima dolaziš ti,
Nežno, na usne moje
Znam, ti ćeš sleteti.

Još uvek, breza tiho šumi
I njena senka, još me krije
Bez tvoje svetlosti u tami
Za mene život, život nije.

Refren:
Noćas, padaju zvezde
Sa njima dolaziš ti,
Nežno, na usne moje
Znam, ti ćeš sleteti.

USNE BOJE RUBINA – Biserka Stanojević

Vetar već povija grane
Noć je tamna i duga
U krčmi još samo ja sam
Čaša vina i tuga

Refren:
Molim te ostavi makar
Usne boje rubina
Da ih barem ponekad
Gledam u čaši vina

Latice crvenih ruža
Uvele još tu leže
Drhtava ruka još jednu
Prepunu čašu steže

Refren:
Molim te ostavi makar
Usne boje rubina
Da ih barem ponekad
Gledam u čaši vina

Da vidim samo još jednom
Dva crna oka tvoja
Pa onda neka me nema
Nek’ umre duša moja.

Refren:
Molim te ostavi makar
Usne boje rubina
Da ih barem ponekad
Gledam u čaši vina

SUZE – Biserka Stanojević

Čežnjom ću svoju opiti dušu,

Iz čaše, koje se tuga toči,

Pa nek me onda vetrovi nose,

Kroz duge hladne jesenje noći.

Refren:

Kiše će padati opet

Opet, na usne tvoje

Al’ nećeš saznati nikad

Da su to suze moje.

 

Na ovom putu neka me prate,

Božiji čuvari, anđeli s’ neba

I ako moram umreću noćas,

Za našu ljubav ako zatreba.

 

Refren:

Kiše će padati opet

Opet, na usne tvoje

Al’ nećeš saznati nikad

Da su to suze moje.

Možda ćeš i ti, negde daleko,

Plakati sa mnom u ovoj noći,

Al’ suze tvoje videti neću

I nikad više to neću moći.

Refren:

Kiše će padati opet

Opet, na usne tvoje

Al’ nećeš saznati nikad

Da su to suze moje.

Негде Далеко

  Далеко негде ту у близини, живео је један мртав човек Мратв, а рођен тек, млад ,а сед, здрав, а блед.   Ја не желим бити овде, где свако краде. Ја одлазим одавде.   Ово није мој сан, ја не желим овакав свет. У коме отац сина сахрањује.   Није важно бити леп, ако си … Настави са читањем “Негде Далеко”

 

Далеко негде ту у близини,

живео је један мртав човек

Мратв, а рођен тек,

млад ,а сед, здрав, а блед.

 

Ја не желим бити овде,

где свако краде.

Ја одлазим одавде.

 

Ово није мој сан,

ја не желим овакав свет.

У коме отац сина сахрањује.

 

Није важно бити леп,

ако си крај оба око слеп.

Гинеш, ако уђеш у погрешан лет.

 

Више ништа није тако страшно,

затвориш очи, као да ти је све јасно.

Отвориш очи, али буде касно.

 

Грабим ка циљу, али ништа,

ја желим земљу  у којој се машта.

У којој се воли и прашта.

 

Шта ме чека са оне стране?

и да ли тамо постоји неко?

Шта ме чека када одем негде далеко?

 

Да ли ме чека, ливада процветалих цвећа,

да ли ме чека парк насмејаних деца?

Да ли ме чека град добрих људи,

да ли ме чека човек, који се смеје и када губи?

TI SI NAJLEPŠA – Poeziju Ljubodraga Obradovića peva Mile Djurić

TI SI NAJLEPŠA Govore mi da si lepa, govore mi da si bajna, a ja glavom odmahujem, ti si dušo moja tajna.

TI SI NAJLEPŠA

Govore mi da si lepa,
govore mi da si bajna,
a ja glavom odmahujem,
ti si dušo moja tajna.
Настави са читањем “TI SI NAJLEPŠA – Poeziju Ljubodraga Obradovića peva Mile Djurić”

ВЕЋАЊЕ

Овог ће доба многа звања питати за нас… Ко оставља и ко је сретан, уз трубу, пуштаће свој глас да трулу ноћ (белим) сребром прекрије… А ја о теби мислим… Обично… Среће нема и тешко је да уз пусто бдење, ноћно, стоји љубав да је негује…  Знам… Многи ће по месту већати и неће бити … Настави са читањем “ВЕЋАЊЕ”

Овог ће доба многа звања питати за нас…
Ко оставља и ко је сретан,
уз трубу, пуштаће свој глас
да трулу ноћ (белим) сребром прекрије…

А ја о теби мислим… Обично…
Среће нема и тешко је
да уз пусто бдење, ноћно,
стоји љубав да је негује… 

Знам… Многи ће по месту већати
и неће бити неке промене…
Дал ћеш некад, бар на кратко,
крај старног пута застати?
Дал ћеш некад доћи по мене?

На том путу ти би сретала
сличне главе, незреле…
Некад би и сметала
женама што су, одавно још, назад хтеле…

Знам… Ти се мене нећеш сећати.
Могли су и слаби без мене…
Зато, ко дуњу последњу
што се (с душом) у рат прати,
сву ти своју снагу остављам…