Видео 1. – Текст, аудио и видео Љубодраг Обрадовић
Видео 2. – Текст и аудио Љубодраг Обрадовић, видео Живојин Манојловић
Манифестација „Моравски цароставник 2025.“ је одржана је 21.9.2025. године по седамнаести пут у организацији др Велибора Лазаревића, односно Месне заједнице и Вукове задужбине у Белој Води. Суорганизатор је и овога пута било Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца. Домаћин манифестације била је Нада Милосављевић Кети члан Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Она је камен “Моравски белутак” предала наредном домаћину манифестације Милосаву Ђукићу.
Овде је песма коју је написао Љубодраг Обрадовић УЗ или НИЗ МОРАВУ уместо своје беседе 2015. године, када је он био домаћин манифестације. Касније је он и искомпоновао ову песму уз помоћ Suno Ai, и направио овај видео (1.). Живојин Манојловић је такође направио свој видео (2.). Уживајте!
УЗ или НИЗ МОРАВУ?
Куда и како пливати даље?
Уз или низ Мораву, питање је сад?
Судбини питање по голубу шаљем
да успоставим нарушени склад.
Јер, одавно песму нисам написао
која ће срце спокојним да држи…
И кренуо да пронађем смисао,
који неће немиром ум да спржи.
Јер, одавно нисам изнад Мораве
летео на крилима својих снова
и тражио ону, што има очи плаве,
да јој стихом стварам свет изнова.
Јер, одавно ме љубав није понела
у чаробни свет, који само она тке.
И не видим одавно, излаз из тунела,
иако и превише верујем у снове.
Све реке, одувек, некуда теку,
полако односећи наше наде.
Одувек сви газимо исту реку
и живот нам неко од рођења краде.
Све наше истине неумитно вену,
заблуде су нам, из дана у дан, веће.
Ја још љубоморно чувам успомену
на своју младост и те дане среће.
Кад сам у моравским вировима
конопљу са својима знао киселити…
И сањао, да ће ми после, на прелима,
девојке у живот љубав уселити.
Кад сам у моравским воденицама
брашно од целог зрна пшенице млео
и волео цуру са бујним плетеницама,
која се памти за живот цео.
Кад сам у вечери топле, летње,
газио спрудом и моравским брзацима
и знао, да спречити ме нико неће,
да кроз живот пловим на стиховима.
То сећање и сад ме у изазове узноси…
Животно искуство само је обмана!
Живот слабиће као сабљом коси
и исклеше им у срцу безброј рана.
А ја још увек у души гајим спокој.
Стихови ми изнова, срцу мир доносе.
Свако живи нек живи сан свој,
а моје мисли, сад су као кап росе.
Ако их рука одмах на папир не разлије,
своју истину и од мене ће скрити.
Као сунце, кад првим зраком росу попије,
тако ни мене, ни мисли, више неће бити.
И куда и како пливати даље?
Уз или низ Мораву, питање је сад?
Ја више не бринем за те ситне детаље,
јер знам, прошлост се не враћа никад!
И куда и како пливати даље,
кад је на сред Мораве укотвљена скела?!
Судбина и мени одговор по голубу шаље:
Животна струја те, низ матицу, већ понела…
© Љубодраг Обрадовић
Погледајте како је било на промоцији монографије МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК и преузмите је!
Уживајте!
Песма више него одлична
И све остало, посебно твоје уметничке слике… Хвала Живојине!



Молим.Ма и твој је одличан приказ догађаја на Морави.
Odlična pesma i aranžman.
Bravo.