Sanjam
Sanjam često kuću,
Iz svoga detinjstva
Dvorište i drveće
I zelenu travu.
Pa poželim da mi
Sanak traje duže,
Uspomene svoje,
Nedam zaboravu.
Sanjam višnju malu,
Rumeni se plod njen,
Zrelu šljivu staru,
Kako je berem.
Sanjam trešnju slatku,
Dok se na nju penjem,
Skupljam je sa grana
S drveta je jedem.
Sanjam i poljanu,
Na kojoj se igram,
Svoju kozu Belku,
Dok listove brsti.
Sanjam da sam dete,
Bezbrižno i smelo
Ali sve je sada,
Samo sanak pusti.
Настави са читањем “Sanjam – Sandra Jovanović”