Аутор: Dragojlo Jović

• Sveće smo im palili kremenjačama.
• Savremena tehnologija metak je ojačala mozgom na račun srca.
• Hoću da budem dobar „budi dete“.
• Betoven je najviše uživao u slušanju svoje muzike. Slušao ju je u tišini.
• O velikom i malom sudi osrednjost.
• O našem peščanom satu života svako zrno peska moglo je da postane biser.
• Koliko mi je veran portret ako me umetnik slika na ogledalu?.
• Vino je bolje što je starije. Duže smo u ljubavi.
• Česta lutanja ne znače samo nalaženje novih prostora, već i potraga za starim vremenima.
• Još sam u podnožju svoje dubine.
• Ono „…kao rogovi u vreći“… za nas ne važi. Naši rastu unutra.
• Najčešće je nostalgija nesigurnost u novoj srredini.
• Najteži je bolesnik lekar
• Teško je razumeti umetnost jer ne potiče ni iz mozga ni iz srca.
• Ubi nas savez ogledala i sećanja.
• Pepeo u ognjištu. Znači otišla je.
• Vladare hrabri, ali i plaši sopstvena vojska.
• Čovek se oseća podjednako izgubljen kada izgubi svaku nadu a i iluzije.
• Da bi smo osvojili vrh prvo vrh treba da osvoji nas.
• Zagubiše se ključevi naših tamnica. Da li su kod njih ili kod nas.
• Da li je pletiljama nanosio bol venac od trnja?
• Uzalud okrećeš glavu prema meni kada ne okrećeš oči.
• Trčao sam joj u susret dok sam je čekao u hladnoj sobi.
• Veći je grešnik usrećitelj nego usrećenik.
• Umetnik se udvara prirodi da bi je pobedio. Njegove ruže su zauvek sveže.
• Kod boraca naj ubojitiji je poslednji metak.
• Nije isto kada si u Raju, ili Raj u tebi.
• Kada grešnik muči svoju dušu zbog greha, da li zaslužuje Raj?
• Zabranio sam joj sva lutanja, ali ne „ubih“ lutalicu u njoj.
• Gluma je vrlina na daskama, a porok u životu.

  Autor,       dr  Mihajlo Ćirković  

 K r u š e v a c,    Kont. 063*295507

• Зашто се грчевито боримо за живот, када је најлепше прошло?
• Феникс никада не изводи младе на сувом дрвету.
• Генијално је замислити, да си геније .
• Шта те тера да пијеш?” “Већ попијено”.
• Вратили су ме у младост. Варају ме као мало дете.
• Наша брава, а њихов кључ.
• Атеисти, зашто нам и Химену прогнасте?
• Руке су ми држале узде, и не миловах.
• Човек је слободан, колико му неба припада.
• Питање се више радује вашем незнању.
• Све љубавне боли су исте, само су средства за ублажавање, различита.
• Црв ужива у лепом цвету, док исчекује јабуку.
• Да ли је власник робова, власник и њихових грехова?
• Штета што нисам путовао у младости, сада бих имао где да одем.
• Исте су жице на Орфејевој харфи као и на данашњој.
• Мом уму најближе су вашке.
• Бацајући мрвице хлеба, за повратак спасењу, Марица је правила стазу наде колони гладних.
• Човек има два ока, једним да види туђе мане, а другим своје.
• Моћ треба да има снагу, да се обузда.
• Сигурнији смо док судимо, него када пресудимо.
• Где је творац погрешио: или је грех само по вери Његовој, или је грешник, грешка Његова.
• Уживамо у букету цвећа, не марећи што је то скуп “лешева”.
• Само лош судија прашта.
• Не мери време количина песка у сату, већ брзина истицања.
• Пустиња има највише времена јер њен сат је највећи.
• Не волимо тужне песме, већ тугу, и у другима.
• Врати ми све поклоњене пољубце, некоришћене.
• Смрт излечи човека и од најтежих болести.