- Зашто се грчевито боримо за живот, када је најлепше прошло?
- Феникс никада не изводи младе на сувом дрвету.
- Генијално је замислити, да си геније .
- Шта те тера да пијеш?” “Већ попијено”.
- Вратили су ме у младост. Варају ме као мало дете.
- Наша брава, а њихов кључ.
- Атеисти, зашто нам и Химену прогнасте?
- Руке су ми држале узде, и не миловах.
- Човек је слободан, колико му неба припада.
- Питање се више радује вашем незнању.
- Све љубавне боли су исте, само су средства за ублажавање, различита.
- Црв ужива у лепом цвету, док исчекује јабуку.
- Да ли је власник робова, власник и њихових грехова?
- Штета што нисам путовао у младости, сада бих имао где да одем.
- Исте су жице на Орфејевој харфи као и на данашњој.
- Мом уму најближе су вашке.
- Бацајући мрвице хлеба, за повратак спасењу, Марица је правила стазу наде колони гладних.
- Човек има два ока, једним да види туђе мане, а другим своје.
- Моћ треба да има снагу, да се обузда.
- Сигурнији смо док судимо, него када пресудимо.
- Где је творац погрешио: или је грех само по вери Његовој, или је грешник, грешка Његова.
- Уживамо у букету цвећа, не марећи што је то скуп “лешева”.
- Само лош судија прашта.
- Не мери време количина песка у сату, већ брзина истицања.
- Пустиња има највише времена јер њен сат је највећи.
- Не волимо тужне песме, већ тугу, и у другима.
- Врати ми све поклоњене пољубце, некоришћене.
- Смрт излечи човека и од најтежих болести.
(Прочитано: 67 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.198.063 пута)
