Данас је 8 март, дан жена! Зато Вам за овај празник поклањамо цвеће и поезију, да будете срећне и данас и преко целе године, сваке године!
СВИМ ДАМАМА СРЕЋАН 8 МАРТ!
Месец: март 2024.
На покоп- Веселин Мандарин
БЕЖЕ МИ ДАНИ – Душан Комазец
Беже ми дани у тужном низу,
сваки бивши се будућем клања.
У игри, снова и претицања
пришли смо, можда превише близу?
Мерењем душа минусмо снове
и љубав, разлог свих поимања.
Тражећи тајну свог битисања
измамили смо походе нове!
Разбиле су се заветне чаше
премда то нисмо желели, хтели?
Некада смо се на верност клели.
Сада нас сенке прошлости плаше!
После ње, свуда, док поглед кучи
нога је ова крочила лако.
На свакој стази горко сам плак’о,
на свакој испих по чашу жучи!
Тражим трен среће и уточиште,
ал’ туга, као пијани гости
увек се врати, да се опрости.
Приђе и ћути, „ништа не иште”?
Беже ми дани , ал’ је не корим,
јер давно спознах, „ нешто не иде”.
Пијане ноћи мене се стиде,
јер стално венем, а не бокорим!
Моје су друштво немушти пути,
пустошне магле, претужна лета.
Зиме без снега и јесен клета
што чежње мине, безгласје слути!
Сада сам бела планинска роса
на обронцима сребрних трава
што тихо плине, због заборава.
Којим не ходи нога јој боса!
Пробудите ме
Не желим да ми ветар отвора врата,
па на сваки шум да се будим.
Не желим да дочекам старост,
у којој мртвака у себи будим.
Да ми је да живим,
живим, само један дан као човек.
Псето нисам у овом животу,
пробудите ме ако залајем.
Не желим да пијем рујно вино,
да се правим, да се добро спрема.
Не желим да лажем мајку и оца,
син вам живи од данас до сутра.
Веселин Мандарин
ЈА НИШТА НИСАМ СТВОРИО – Небојша Станојковић
ЈА НИШТА НИСАМ СТВОРИО
Ја ништа нисам створио
За ових мојих педесет
Сазидао кућу, радњу отворио
Са ових прстију мојих десет
Нисам иметак стекао
Имање увећао
Нисам ништа од оног
што оцу сам давно рекао
И што сам му чврсто обећао
Нисам постао неко,
ком се клањају
оно о чему сви људи
за децу своју сањају
Настави са читањем “ЈА НИШТА НИСАМ СТВОРИО – Небојша Станојковић”
Кажи им мајко- Веселин Мандарин
Волео сам крај тебе да дишем,
тада плућа, буду као нова.
Само мајка, моје мисли знаде,
волео сам и није ми жао.
Твоја чедност, моје лице краси,
крај тебе је живот као лопта.
Сви те буше, и желе ти лоше,
мајко моја, међу звезде сниваш.
Што је живот, живом,
што је мртвак, гробу,
тако мени мало, треба за слободу.
И да сумрак вазда, под ц’ветом се склони,
моје пусте боли, мајка вазда броји.
Веселин Мандарин
КАП ЖИВОТА-Здравка Пап
Не пружај руке
и не моли човека,
и буди дрво и цвет,
и гледај високо,
и сањај да течеш
и пловиш по небу
и сијаш ко сунце.
И немој да кукаш
и немој да плачеш,
и немој да паднеш!
И буди лепота и радост,
и носи доброту у срцу и души,
и цвркући, певај, и играј.
И загрли све на свету,
и обрадуј, и пољуби,
и љуљај , и тепај,
и буди им мајка,
жена и сестра.
И немој да ћутиш
и чучиш у мраку,
и чекаш милост
и Божију помоћ.
И полети ко птица,
и маштај и сањај,
и моли, и праштај,
и немој стати,
и немој пасти,
и расти и цветај
у последњој
капи живота.
Саслушај ме песмо
Само ме ти песмо, међу живе вучеш,
само се твоји јади у моје боли уздају.
Не веруј кад ти кажу песмо, како те варам,
и стопе да ти изјутра љубим.
Све што чујеш о мени, лажу,
људи сикћу и вуко ме на дно.
Ти поверуј мени, не питај их ништа,
њихове гробове, оплакују птице.
Тамо часни не залазе више,
нити маре, нити се веселе.
Не веруј им где сам синоћ био,
лаж им низ очи бије.
Побиће и тебе, песмо моја драга,
па ћеш и ти међу птице да снијеш.
Док међу стихове читаш,
угледаш ли датум мог рођења?
Или је и теби, до моје смрти стало,
па ми раку копаш до свршетка.
Веселин Мандарин
СТРАХ -Здравка Пап
Страх те може
направити будалом
и навући завесе на очи.
Страх те може
одвући у провалију,
да никад из ње не изађеш.
Страх те може
љуљати у крилу
и натерати да полудиш.
Страх те може
сачекати у мраку
и убити истином.
АФОРИЗМИ – Душан Комазец
-
„Запад” је одлучио да „бресквица” падне са гране , на којој је „ гнездо орлово”!
Изеш карактер који не може променити мишљење!
Ако је све Божија воља, (а не и допуштење) да ли смо онда безгрешни?
Сваки наш свештеник би морао да поседује компас. Да не заборави где је исток!
Пришио им је ордење, да би им зачепио уста!
Прешао је све границе, па смо остали без (дела) границе!
Жао ми га је, јер не зна да постоји „травка” за сваку „ бољку”!
Избори: Ала ће се Београђани (опет) „ нафатирати”!
Није ми јасно шта смо по уређењу, демократија или клептократија?
Написао је докторат, али га неће (од)бранити, јер га нико и не напада!