Не пружај руке
и не моли човека,
и буди дрво и цвет,
и гледај високо,
и сањај да течеш
и пловиш по небу
и сијаш ко сунце.
И немој да кукаш
и немој да плачеш,
и немој да паднеш!
И буди лепота и радост,
и носи доброту у срцу и души,
и цвркући, певај, и играј.
И загрли све на свету,
и обрадуј, и пољуби,
и љуљај , и тепај,
и буди им мајка,
жена и сестра.
И немој да ћутиш
и чучиш у мраку,
и чекаш милост
и Божију помоћ.
И полети ко птица,
и маштај и сањај,
и моли, и праштај,
и немој стати,
и немој пасти,
и расти и цветај
у последњој
капи живота.
Здравка Николић Пап рођена је 02.12.1955. године, живи у Бањи Ковиљачи. Поезију пише из најранијих дана, а активно се посветила писању и афирмацији на књижевној сцени када је отишла у пензију. Поред поезије пише и кратке приче, хаику поезију, цртице , минијатуре... Аутор је прве збирке песама ,,Камена Душа" и друге збирке ,,Кап Живота .Са поезијом је заступљена у разним групама и порталима, ,,Неказано", ,,Песничке искре" и ,,Онлајн поезија". Добитница је ,,Златног Пера''. Освојила је Друго место на међународном песничком конкурсу,,Панонски Галеб" из Суботице са песмом , ,,Моја је душа " .
Види све чланке од Zdravka Pap
