Дан: 16. јул 2023.

CVET IZ RAJA – Ivo Torbica

CVET IZ RAJA

U toploj večeri gledam u tvoja bedra
Gola ramena, raskošne i bujne grudi
Deo si mene, kao nekog broda jedra
Dok se u dušama plamen strasti budi

Osećam prejaku glad za tvojim telom
Već smo nešto bliže jedno drugom
Srce udara, opčinjeno kosom i čelom
Kao što je pesmom slavuja i lugom

U meni se nemiri sve glasnije čuju
A bića od požude neprestano drhte
Uzavrele strasti nam dodire naređuju
I nevidljivi leptirići posvuda prhte

Najlepši si cvet, nalik nekom iz raja
Kog bez prestanka ljubim i mirišem
Ova noć je prepuna glasnih uzdisaja
Jer usnama ti stihove po koži pišem!

Зашто неке птице никад не полете?

ЗАШТО НЕКЕ ПТИЦЕ НИКАД НЕ ПОЛЕТЕ?

Голуждраво птиче у гнезду цијуче,
несигурне, прве правећи покрете.
Слабашна му крила, срце снажно туче…
А ветрови јаки над главом му прете.

Хтео би птић мали у небо да лети,
да крилима својим додирне врх стене.
И топлину жарког сунца да осети.
Да зарони сам у облаке од пене.

На небу је сјајна треперила звезда,
у шевару црна ноћца заноћила.
Тад олуја снажна баци га из гнезда.  Птић на земљу паде сломљенога крила.

А очи му мале, пуне бола, сете…    Зашто неке птице, никад не полете?

Весна Стојковић

 

Из дела“ КОГА ЋЕ СУТРА ВОЗИТИ ТАКСИСТИ“ – Изет Кика Сарајлић

 

Из дела“ КОГА ЋЕ СУТРА ВОЗИТИ ТАКСИСТИ“

У својој пјесми „ ИЗЕТУ САРАЈЛИЋУ“ Мргарита Алигер, аутор чувене ратне поеме ,,ЗОЈА“, каже:

Опрштати се наша је вјечита коб.

Да, Маргарита Јосифовна, многи весели празници наших сусрета пролетјели су као као кадрови у филмском журналу, али можда да бисмо једног дана схватили да је будућност јучерашњице и иначе најпоузданија и најизвеснија од свих будућности.

Мајаковски је писао:

  Не ви,
Мама Александра Алексејевна,
сва је васељена
породицом засијана…

Пјесник Силвије Страхимир Крањчевић, чији се гроб налази у близини куће у којој станујем, зар је могао помислити да се сретне са својим првим сусједом Џозео Кардучијем?

А ја сам лани читаву Мкедонију обишао у друштву са Афричким пјесником Џоном Актувејом Акајем!

Џон Акај, с којим започиње књижевност хемијском оловком куплљеном у једном охридском киоску, сада је можда у својој Акри.

Пише своју прву главу афричког „ Евгенија оњегина“!

Гдје бих ја Џона срео да није било Струшких вечери које су такође изашле из Ликосових фестивала . . . да није умро Џо Фостер Далас … да пјесници, искористивши повољан тренутак попуштања међународне затегнутости нису одлучили да и сами крену у сусрет једни другима?

Настави са читањем “Из дела“ КОГА ЋЕ СУТРА ВОЗИТИ ТАКСИСТИ“ – Изет Кика Сарајлић”