У ПАТЊАМА
Све је кренуло како није желео,
кад год би каснио,
било би бесповратно,
када би на време дошао,
без радости је остајао.
Схватио је, није нигде приспео,
њему би се највише исплатило,
да га нема.
У ЦИК
Чедомиру Чворовићу.
Загледан у цик,
угледа две звезде, небеске јаме,
ноћас их је било безброј,
у дубини ноћне таме.
Остале су после зоре,
њих две саме,
против Сунца,
да се боре.
ПОРАЗАН ЖИВОТ
Знали су га, мимо жеље,
некакав је мутан био.
имао је ничег пуно,
смејати се није знао,
из предмета људска светлост,
он је пао.
Животом је био будан,
чувар ничег ,
зрело чудан.
© Андреја Ђ. Врањеш.
Настави са читањем “У ПАТЊАМА … – Андреја Ђ. Врањеш”
